Čini se da se ruski predsednik Vladimir Putin sprema da pokrene invaziju na Ukrajinu, sa više od 100.000 vojnika raspoređenih širom zemlje. U svakom slučaju, SAD veruju da je to slučaj i predsednik Džo Bajden je upozorio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da bi se napad mogao dogoditi u februaru.
Ali Rusija poriče da se sprema za invaziju, a Putinove namere ostaju misterija.
Rusija, koja traži obećanje da se NATO neće širiti i uključiti Ukrajinu, ima opcije koje bi mogla da iskoristi osim pune invazije i druge načine da se obruši na SAD i njihove saveznike. Svi oni nose različite stepene rizika za Rusiju i svet.
Ovo je pregled nekih od njih:
Napad, nešto manji od invazije u punom obimu
2014. Rusija je od Ukrajine zauzela poluostrvo Krim. Te godine je takođe počela da naoružava pobunjenike u istočnom regionu poznatom kao Donbas, započevši sukob niskog intenziteta u kome je poginulo više od 14.000 ljudi.
Mnogi posmatrači i analitičari ponašanja Rusije spekulišu da je nedavno gomilanje ruskih trupa i pomorskih snaga sledeće poglavlje u većem nastojanju da se otcepi nešto u Ukrajini, možda iskorišćavajući prednost jer su SAD i njeni saveznici u Evropi ometeni Kovidom 19 i drugim problemima.
Mogući scenariji uključuju pružanje dodatne podrške pobunjenicima koje podržava Rusija ili pokretanje ograničene invazije, tek toliko da se destabilizuje Zelenski i dovede prokremljski lider.
Odlaganje na kratko invazije u punom obimu Rusiji bi dalo više vremena da rasporedi više snaga i testira posvećenost SAD i njihovih saveznika kažnjavajućim sankcijama koje je obećao Bajden, kaže penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, bivši komandant snaga američke vojske u Evropi.
"On (Putin) će nastaviti da radi ono što radi sada, nastavljajući da vrši maksimalni pritisak na Ukrajinu i pokušava da destabilizuje vladu kako bi uzbunio ljude", rekao je Hodžis. "Postoji mnogo mogućnosti da se učini više, ako se ukaže prilika".
To bi ipak moglo dovesti do pokretanja sankcija koje bi mogle da naštete ruskoj ekonomiji i samom Putinu kod kuće. Takođe postoji rizik da ograničena akcija nije dovoljna da bi se postigao cilj ruskog predsednika da podrije evropsku bezbednost povlačenjem ili barem zaustavljanjem širenja NATO, kaže Dmitrij Gorenburg, analitičar CNA, istraživačke organizacije iz Arlingtona u Virdžiniji.
"Mislim da mu to neće doneti ono što želi", rekao je. "To mu ni ranije nije donelo. Pa zašto bi sada"?
Ekonomski rat
Rusija je glavni igrač u globalnoj energetici, treći po veličini proizvođač nafte posle SAD i Saudijske Arabije i izvor oko 40 odsto prirodnog gasa koji se koristi u Evropi. Takođe je veliki izvoznik pšenice, posebno u zemlje u razvoju. Svaki potez da se prekine dotok energije mogao bi biti bolan za Evropu zimi sa već visokim cenama gasa i nafte.
Slično tome, rastuće cene hrane predstavljaju problem širom sveta.
Putin ima neku ekonomsku polugu, ali nema naznaka da bi to iskoristio i to bi na kraju moglo naštetiti Rusiji na duge staze, kaže Edvard Fišman, bivši zvaničnik Stejt departmenta, koji je sada viši saradnik u Evroazijskom centru Atlantskog saveta.
Svaki potez Rusije da prekine isporuke gasa podstakao bi evropske nacije da pronađu alternativne izvore za budućnost. "To je oružje koje možete da upotrebite samo jednom", rekao je. "Učinite to jednom i izgubićete tu polugu zauvek. Bajdenova administracija već radi sa Katarom i drugim dobavljačima na zameni ruskog gasa ako bude potrebno".
Sajber napadi
Nema sumnje da Rusija ima sposobnost da sprovede značajne sajber napade u Ukrajini i širom sveta i skoro sigurno bi to ponovila kao deo bilo koje operacije protiv svog suseda.
Amerčki Sekretarijat za unutrašnju bezbednost (DHS) upozorilo je agencije za sprovođenje zakona 23. januara da će Rusija razmotriti pokretanje sajber napada na SAD, uključujući moguće akcije protiv kritične infrastrukture, ako shvati da odgovor na invaziju Ukrajine "ugrožava njenu dugoročnu nacionalnu bezbednost".
Rusija je osumnjičeni krivac za hakovanje ukrajinske električne mreže 2015.
Hakeri su ovog meseca privremeno zatvorili vladine veb stranice u Ukrajini, naglašavajući kako sajber bezbednost ostaje ključna briga u sukobu sa Rusijom.
"Bez obzira na veličinu i obim i prirodu njihovih kopnenih i vazdušnih napada, sajber će biti veliki deo svega što rade", upozorava Hodžis.
Rizik za svet je da bi se neprijateljske aktivnosti protiv Ukrajine mogle proširiti, kao što je sajber napad poznat kao NotPetia učinio sa razornim efektom 2017.
Loša vest za Rusiju je to što SAD i druge nacije imaju moć da uzvrate, kao što je Bajden upozorio Putina u junu. "On zna da postoje posledice", rekao je Bajden.
Kineski faktor
Kina nije direktan igrač u sukobu oko Ukrajine, ali igra određenu ulogu. Posmatrači su upozorili da bi Moskva mogla da odgovori na to što je Vašington odbio bezbednosne zahteve Rusije, jačanjem vojnih veza sa Kinom.
Rusija i Kina održale su niz zajedničkih ratnih igara, uključujući pomorske vežbe i patrole dalekometnih bombardera iznad Japanskog i Istočnog kineskog mora.
Američki zvaničnici rekli su da ne misle da bi Rusija pokrenula invaziju dok predsednik Ši Đinping predsedava otvaranjem Zimskih olimpijskih igara u Pekingu.
"Kinezi neće biti zadovoljni ako njihove Olimpijske igre budu poremećene ratom", rekao je Gorenburg.
Putin planira da otputuje u Peking kako bi prisustvovao otvaranju igara, dok američki i evropski lideri neće ići kao vid protesta protiv kršenja ljudskih prava u Kini.
Jedna teorija među posmatračima Rusije je da Kina pažljivo prati odgovor SAD i Evrope na Ukrajinu kako bi procenila šta bi se moglo desiti ako bi krenula protiv Tajvana.
Hodžis to vidi kao rizik. "Ako mi, sa našom kombinovanom diplomatskom i ekonomskom moći, plus vojna moć, ne možemo da sprečimo predsednika Ruske Federacije da uradi nešto što je očigledno nezakonito, pogrešno i agresivno, onda mislim da predsednik Ši neće biti previše impresioniran onim što kažemo o Tajvanu ili Južnom kineskom moru".
Jačanje prisustva Rusije u Latinskoj Americi
Viši ruski zvaničnici su upozorili da bi Moskva mogla da rasporedi trupe ili vojna sredstva na Kubi i u Venecueli. Pretnje su nejasne, iako Rusija ima bliske veze sa obe zemlje, kao i sa Nikaragvom.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan odbacio je tu ideju, a stručnjaci u regionu i širom sveta na nju gledaju kao na strategiju koja verovatno ne bi postigla mnogo, osim da preusmeri ruske snage koje su potrebne negde drugde, zbog čega je malo verovatno da će se to i desiti.
Verovatniji scenario je da Rusija pojača svoje ionako opsežne napore propagande i dezinformisanja kako bi zaoštrila podele u Latinskoj Americi i drugde, uključujući Sjedinjene Države.
Diplomatsko rešenje
Nije unapred odlučeno da se kriza kruniše invazijom. Iako je Bajdenova administracija rekla da neće pristati na ruske bezbednosne zahteve, čini se da još uvek ima prostora za diplomatiju.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u četvrtak da odgovor SAD "daje nadu za početak ozbiljnog razgovora o sporednim pitanjima".
Francuska, Nemačka, Ukrajina i Rusija složile su se da sednu za pregovorački sto za dve nedelje, u nastojanju da se oživi sporazum iz 2015. za ublažavanje sukoba u istočnoj Ukrajini. Neki strahuju da ovo komplikuje napore SAD i NATO da pokažu ujedinjeni front protiv Rusije.
Odustajanje bi moglo biti dobro za svet, ali bi moglo da ima cenu za Putina, upozorila je ruska novinarka Julija Latinjina u eseju Njujork tajmsa u petak.
Ona je rekla da je ruski predsednik možda iskoristio svoje gomilanje trupa kao blef, nadajući se da će primorati SAD i Evropu da se odreknu svake namere bližih veza sa Ukrajinom.
"Umesto da uhvati u zamku Sjedinjene Države, gospodin Putin je uhvatio sebe u zamku", napisala je ona. "Uhvaćen između oružanog sukoba i ponižavajućeg povlačenja, on sada vidi kako se njegov manevarski prostor sužava ni na šta".
