Predsednik SAD Džo Bajden priznao je da se tokom prve godine na položaju suočio sa izazovima, ali je istakao i da je ostvario napredak.
Bajden je prvu konferenciju za novinare u 2022, pred prvu godišnjicu otkad je položio zakletvu kao 46. predsednik SAD, počeo ističući neke od uspeha koje je njegova administracija ostvarila u protekloj godini. Međutim, kada je počeo da odgovara na pitanja novinara, mnoga od njih su se odnosila na sve veće tenzije u odnosima sa Rusijom i gomilanjem njenih trupa na granici sa Ukrajinom.
Bajden je rekao da ne veruje da ruski predsednik Vladimir Putin želi totalni rat u Ukrajini.
„Nisam baš siguran da i on sam zna šta će da uradi“, rekao je Bajden i dodao „Pretpostavljam da će ući. Mora nešto da uradi".
Bajden je, međutim, upozorio da će Putin platiti „skupu cenu“, ako krene u vojnu akciju.
"Rusija će odgovarati ako izvrši invaziju, zavisi od toga šta uradi. Jedna je stvar ako bude manji upad, ali ako urade ono na šta su spremni i izvrše invaziju na Ukrajinu, biće to katastrofalno za Rusiju".
Nekoliko sati pre Bajdenovog obraćanja iz Bele kuće, američki državni sekretar Entoni Blinken bio je u poseti Kijevu.
Predsednik Bajden rekao je da je otvoren za susret sa svojim ruskim kolegom, dodajući da postoji "mogućnost" za to.
„Ono što me brine je da bi ovo moglo da izmakne kontroli, vrlo lako, zbog... granica Ukrajine i onoga što Rusija uradi ili ne uradi“, rekao je on.
„Nadam se da Vladimir Putin razume da, izuzev u slučaju potpunog nuklearnog rata, nije u dobroj poziciji da dominira svetom".
Na unutrašnjem planu, Bajden je kao uspeh prve godine svog mandata naveo povećan broj Amerikanaca koji su vakcinisani protiv kovida 19. Takođe je primetio da se broj nezaposlenih Amerikanaca dramatično smanjio.
Pogledajte prilog izveštača Glasa Amerike iz Bele kuće Petsi Vidakusvare:
Bajden je rekao da je trebalo obaviti više testiranja na kovid 19 u ranoj fazi pandemije, ali da se sada radi više.
Amerikanci su od srede u mogućnosti da naručuju besplatne kućne testove za kovid 19 - po četiri za svaku porodicu.
Pad podrške javnosti
Uporedo sa povlačenjem američkih trupa iz Avganistana javnost je Džozefu Bajdenu počela da uskraćuje podršku. Procenti su sa početnih 57 počeli da opadaju i, tačno godinu dana kasnije, predsednik SAD uživa podršku 40 odsto javnosti, pokazalo je istraživanje agencije Galup.
Samo jedan predsednik imao je slabiju podršku nakon prve godine vršenja dužnosti - bio je to Donald Tramp sa 38,4 odsto, podaci su iste agencije za istraživanje javnog mnjenja.
U trenutku održavanja konferencija za novinare, dva ključna dela Bajdeove agende zakočena su u Kongresu, dok pandemija kovida 19 i dalje izaziva haos u zemlji i inostranstvu. Njegova popularnost u anketama birača postojano opada od haotičnog povlačenja američkih snaga iz Avganistana prošlog septembra. Njegov prosečni rejting je nešto iznad 40 odsto, a u anketi koju je prošle sedmice objavio Univerzitet Kvinipijak svega 33 odsto je odobravalo kako vodi zemlju.
Bajdenov nizak rejting pogoršan je percepcijom o načinu na koji se suprotstavio pandemiji koronavirusa, koja ulazi u treću godinu, uprkos intenzivnoj kampanji vakcinacije koju sprovodi administracija. Stručnjaci za javno zdravlje kritikovali su administraciju zbog toga što nije predvidela pojavu delta i omikron varijanti koronavirusa, kao i zbog toga što nije uspela da poveća kapacitet za testiranje na kovid 19, uključujući i omogućavanje pristupa za brzo testiranje svim Amerikancima.
Iako je Bajden uspeo da kroz Kongres progura ogroman paket od bilion (1.000 milijardi) dolara, kako bi poboljšao infrastrukturu, njegovi pokušaji da obezbedi usvajanje paketa o socijalnim programima i borbi protiv klimatskih promena, vrednog 1.800 milijardi dolara u Senatu naišli su na protivljenje senatora Demokratske stranke, umernjaka Džoa Menčina iz Zapadne Virdžinije, koji ima ključan glas u podeljenom Senatu.
Rojters prenosi da Bela kuća priprema novu, smanjenu verziju tog plana, iz kojeg bi mogli da budu izbačene neke stavke, kao što su poreske olakšice za roditelje i plaćeno porodično odsustvo, kako bi se obezbedila Menčinova podrška.
Menčin i Kirsten Sinema iz Arizone, još jedna umerena predstavnica demokrata u Senatu, takođe blokiraju usvajanje dva zakona o glasačkimm pravima, koje podržava Bajden. Njih dvoje se protive promeni dugogodišnjeg pravila Senata - takozvanog filibastera, prema kojem je neophodno da 60 od ukupno 100 senatora glasa da bi se predlog zakona stavio na konačno glasanje.
Konferencija za novinare u sredu je tek 10. od kada je Bajden preuzeo položaj, što je znatno manje od njegovih prethodnika, počev od Džordža Buša starijeg, prema podacima koje je prikupio Univerzitet Kalifornija u Santa Barbari.
Neke informacije u ovom izveštaju dobijene su od Asošijeted presa, Rojtersa i AFP-a.
