Prvi paket američke pomoći Ukrajini, ukupno vredne 200 miliona dolara, stigao je u Kijev u trenutnku napetosti sa Rusijom, saopštila je ambasada SAD u Ukrajini.
Pomoć je stigla posle posete državnog sekretara Entonija Blinkena Ukrajini, zbog sve veće bojazni da bi Rusija, koja ima oko 100.000 vojnika na granici sa Ukrajinom, mogla da krene u invaziju na tu zemlju.
"SAD će nastaviti da obezbeđuju pomoć i podržavaju ukrajinske oružane snage kako bi odbranile ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet od ruske agresije", piše u statusu ambsade na Fejsbuku.
Na pomoći je zahvalio i ukrajinski ministar odbrane.
Američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je u subotu da je dao ovlašćenje baltičkim zemljama Estoniji, Letoniji i Litvaniji da pošalju američke antitenkovske i antiraketne projektile Ukrajini. Blinken je na Tviteru objavio da je ubrzao transfer odbrambene opreme Ukrajini "da bi ojačao njenu sposobnost da se brani od neopravdane, neodgovorne agresije Rusije.
Kako "manji upad" Rusije u Ukrajinu komplikuje odgovor Zapada?
Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi, umesto pune invazije na Ukrajinu da preduzme manje dramatične akcije koje bi iskomplikovale odgovor SAD i saveznica. Mogao bi da se odluči na "manji upad", kako je to definisao američki predsednik Džo Bajden i u tom slučaju su SAD i Evropa podeljene: koliko oštre sankcije treba uvesti Moskvi.
Bajdenova izjava da je "manji upad drugačija stvar od invazije i da se onda procenjuje šta treba uraditi", protumačena je različito.
Administracija je kasnije razjasnila ovu izjavu rekavši da "se invazijom smatra ulaz bilo koje jedinice ruske vojske u Ukrajinu, što će sa sobom nositi ozbiljne posledice".
Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li će se SAD i saveznice saglasiti oko toga koliko snažne treba da budu sankcije Rusiji, kako će odgovoriti na slučaj sajber napada ili jačanja podrške ruskim separatistima na istoku Ukrajine.
Rusija negira da će krenuti u invaziju na Ukrajinu, ali je 100.000 pripadnika ruske vojske i dalje raspoređeno na granici sa tom zemljom.
Šta bi mogla da znači ograničena akcija Rusije: Putin bi mogao da pomeri vojsku sa granice, ali da ojača podršku separatistima u Donbasu. U tom sukobu od 2014. poginulo je više od 14.000 ljudi.
Bajden je istakao da Rusija ima istoriju primene mera koje nisu vojna akcija, ali služe za ispoljavanje agresije - paravojne taktike, napade u "sivim zonama" koje sprovode ruski vojnici u civilu.
Evropski saveznici su do sada uglavnom bili uz SAD tražeći da Putin ne krene na Ukrajinu i obećavajući snažan odgovor ako se to desi. Ali, nema jedinstvenog odgovora oko "manjeg upada".
Britanski premijer Boris Džonson kaže da bilo kakav upad u Ukrainu, na bilo koji način, bi bio "katastrofa za Rusiju i ceo svet", ali nije precizirao kakav bi bio odgovor Zapada.
Neimenovani francuski diplomata je rekao da izjava o "manjem upadu" nije ugrozila evropski konzenzus da napad na Ukrajinu znači i ozbiljne posledice.
Putin se već suočio sa sankcijama posle aneksije Krima 2014. Sada od Zapada i NATO-a traži garancije da Ukrajina neće postati članica alijanse, što Zapad odbija da ispuni. Inače, članstvo Ukrajine u NATO-u trenutno nije tema.
Bajden je rekao da se mora postići dogovor oko ekonomskih sankcija Rusiji jer bi one različito uticale na ekonomije SAD i evropskih zemalja.
"I zato moramo da obezbedimo da svi budemo na istoj strani pre nego što krenemo napred", kaže Bajden.
