Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će razmisliti o različitim opcijama ukoliko Zapad ne ispuni zahteve Moskve za bezbednosnim garancijama, u trenutku pojačanih tenzija čiji deo čine i raspoređivanje ruskih trupa u blizini Ukrajine, izvestio je Radio Slobodna Evropa.
Zahtevi Rusije upućeni Zapadu
Važne tačke ruskog predloga, prema navodima agencije Rojters:
- Da se isključi mogućnost daljeg širenja NATO-a i članstva Ukrajine u Alijansi
- Da se ne raspoređuju dodatne trupe i oružje izvan zemalja u kojima su bili u maju 1997. godine (pre članstva u NATO istočnoevropskih država), osim u iznimnim slučajevima uz pristanak Rusije i NATO članica
- Da NATO obustavi vojne aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Kavkazu i centralnoj Aziji
- Da se ne raspoređuju rakete srednjeg i kratkog dometa tamo gde mogu da pogode teritoriju druge strane
- Da se ne sprovode vežbe više od jedne brigade u usaglašenoj graničnoj zoni i da se redovno razmenjuju informacije o vojnim vežbama
- Da se potvrdi da se strane ne smatraju protivnicima i da se saglase da sve sporove rešavaju mirno i da se uzdrže od upotrebe sile
- Da se ne stvaraju uslovi koje bi druga strana mogla da smatra pretnjom
- Da se uspostave veze za hitne kontakte
Zvanična Moskva je tokom decembra podnela nacrt garancija kojima, između ostalog, traži prekid navodnog širenja Severnoatlantske alijanse (NATO) na istok i vojne saradnje sa zemljama kao što su Ukrajina i Gruzija.
“Rusija će biti primorana da preduzme adekvatne mere ako Zapad nastavi agresivni kurs na pragu naše kuće”, poručio je Vladimir Putin.
Na pitanje da precizira kakav bi mogao bi mogao biti odgovor Moskve – Putin je u komentarima koje je u nedelju emitovala ruska državna televizija rekao da bi, kako se izrazio, mogao biti raznovrstan.
„Zavisiće od predloga koje podnesu naši vojni stručnjaci”, odgovorio je Putin.
Ruski predsednik u odgovoru nije pružio više detalja.
Sa druge strane, američka strana izjasnila se da je voljna da razgovara o ruskim zahtevima. Nezvanično, međutim, zvaničnici u Vašingtonu – ali i drugde, ukazuju da su neki od ruskih zahteva neizvodljivi ili nemogući – odnosno da su suštinski suprotstavljeni zapadnim vrednostima.
Međutim, Sjedinjene Države i saveznici usaglasili su se da u januaru počnu razgovore sa Moskvom kako bi razmotrili njene zabrinutosti.
Sa tim u vezi, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je doneo odluku da 12. januara sazove sastanak Saveta NATO-a i Rusije i da je u vezi sa tim Alijansa u kontaktu sa Rusijom.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je predlog još u razmatranju dok, kako je ukazano, format i vreme zahtevaju pojašnjenje.
Inače, to bi bio prvi susret sve strane posle dve i po godine pauze.
Ukrajina i njene zapadne saveznice optužuju Rusiju da je u blizini granice sa tom zemljom rasporedila oko 100.000 vojnika kao mogući uvod u invaziju. SAD i Evropska unija zapretile su Moskvi teškim posledicama u slučaju vojne eskalacije.
Rusija je demantovala da namerava da sprovede invaziju.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u subotu da je više od 10.000 vojnika okončalo vežbe u blizini Ukrajine i da se nakon toga vraćaju u svoje baze.
Navedeno je i da su vežbe održane u nekoliko južnih regiona poput Rostova i Krasnodara, Stavropoljs, Astrahanja i Severnog Kavkaza.
Takođe, ukazano je da su vežbe održane i na teritoriji ruskog saveznika Jermenije, na području okupiranog poluostrva Krim, kao i otcepljenim gruzijskim regionima Abhaziji i Južnoj Osetiji.
U tekstu su korišćene informacije agencija Asošijeted pres i Agencije Frans Pres, kao i projekta Karent tajm (Current Time) Radija Slobodna Evropa i Glasa Amerike.
