Predsednik SAD Džo Bajden “pozvao je Rusiju da smanji tenzije sa Ukrajinom, tokom 50-minutnog telefonskog razgovora sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, saopštila je Bela kuća. Visoki zvaničnik administracije dodao je da Putin nije obećao n išta konkretno kada je reč o desetinama hiljada ruskih vojnika raspoređenih duž granice sa Ukrajinom.
Bajden i Putin su tokom telefonskog razgovora upozorili jedan drugog da bi rast napetosti povodom Ukrajine mogao da naruši odnose između Sjedinjenih Država i Rusije, naveli su američki i ruski zvaničnici.
Zahtevi Rusije upućeni Zapadu
Važne tačke ruskog predloga, prema navodima agencije Rojters:
- Da se isključi mogućnost daljeg širenja NATO-a i članstva Ukrajine u Alijansi
- Da se ne raspoređuju dodatne trupe i oružje izvan zemalja u kojima su bili u maju 1997. godine (pre članstva u NATO istočnoevropskih država), osim u iznimnim slučajevima uz pristanak Rusije i NATO članica
- Da NATO obustavi vojne aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Kavkazu i centralnoj Aziji
- Da se ne raspoređuju rakete srednjeg i kratkog dometa tamo gde mogu da pogode teritoriju druge strane
- Da se ne sprovode vežbe više od jedne brigade u usaglašenoj graničnoj zoni i da se redovno razmenjuju informacije o vojnim vežbama
- Da se potvrdi da se strane ne smatraju protivnicima i da se saglase da sve sporove rešavaju mirno i da se uzdrže od upotrebe sile
- Da se ne stvaraju uslovi koje bi druga strana mogla da smatra pretnjom
- Da se uspostave veze za hitne kontakte
Dvojica državnika su u četvrtak održala telefonski razgovor koji je trajao pedeset minuta, objavila je Bela kuća.
Nakon razgovora saopšteno je da je Bajden Putinu preneo da će Sjedinjene Države i njeni saveznici odlučno reagovati ako se nastavi invazija na Ukrajinu, navela je Bela kuća.
"Predsednik Bajden je zatražio stišavanje tenzija sa Ukrajinom. Jasno je ukazao da će SAD i partneri odlučno reagovati ako Rusija nastavi sa nastavi sa invazijom na Ukrajinu", saopštila je predstavnica za medije Bele kuće Džen Psaki.
Podsetimo, poluostrvo Krim od 2014. se nalazi pod nelegalnom aneksijom Rusije dok je istok Ukrajine pod kontrolom pobunjenika koje podržava Rusija.
Ruska strana objavila je da je američki predsednik Putinu preneo da je raspoređivanje ruskih snaga duž granice sa Ukrajinom neprihvatljivo, javio je Rojters.
Zvaničnik Kremlja Juri Ušakov preneo je da je Bajden Putinu rekao da će Zapad Rusiji nametnuti sankcije širokih razmera ukoliko bude nastavljena eskalacija na granici sa Ukrajinom.
Istovremeno, ukazao je i na Putinove reči Bajdenu - da su Rusiji potrebne garancije, odnosno rezultati.
“Sankcije bi doprinele potpunom urušavanju odnosa između Sjedinjenih Država i Rusije”, preneo je deo razgovora dvojice državnika Ušakov.
Takođe, istakao je da će se Rusija u aktuelnoj situaciji ponašati onako kako bi se Sjedinjene Države ponašale, kako je ustvrdio, ofanzivno naoružanje bilo raspoređeno u blizini američkih granica.
Nije, međutim, najjasnije definisano kakvo se to ofanzivno oružje razmešta na granici sa Rusijom i ko to tačno čini.
Inače, dvojica državnika održala su drugi razgovor tokom decembra.
Agencija Rojters prenela je ocenu neimenovanog visokorangiranog zvaničnika američke administracije koji je rekao da su Bajden i Putin uvideli oblasti u kojima je moguće postići napredak – ali i ona u kojima je to nemoguće učiniti.
“Saglaslili su se da bi diplomatskim putem trebalo postizati rešenja”, naveo je neimenovani zvaničnik.
Prema rečima istog izvora njihov razgovor bio je ozbiljan i smislen.
“Glavni razlog njihovog razgovora bio je da se postavi okvir za nadolazeće pregovore koji će biti održani u januaru”, naveo je zvaničnik – izveštava Rojters.
Amerika u potrazi za diplomatskim rešenjem
Moskva je izazvala zabrinutost Zapada raspoređivanjem hiljada vojnih trupa na granici sa Ukrajinom tokom poslednja dva meseca.
Dok je kod zapadnih saveznika to iniciralo mogućnost ruskog angažovanja u Ukrajini, ruske vlasti su te tvrdnje odlučno odbacile, navodeći da na sopstvenoj teritoriji mogu razmeštati trupe po svom nahođenju.
Takođe, Moskva je sredinom meseca predstavila listu, kako ih je označila, bezbednosnih predloga o kojima traži da se pregovara, uključujući obećanje da će NATO odustati od vojnih aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini.
Američki lider, kako je saopštio neimenovani visoki zvaničnik administracije, zalagaće se za diplomatsko rešenje sve napetije situacije na granici Rusije i Ukrajine.
"Spremni smo za diplomatiju i diplomatski put napred. Međutim, takođe smo spremni da odgovorimo ako Rusija sprovede planove za invaziju na Ukrajinu", rekao je zvaničnik administracije novinarima.
Dvojica lidera razgovaraće na Putinov zahtev, uoči bezbednosnih razgovora na visokim nivou zvaničnika SAD i Rusije 10. januara 2022. u Ženevi. Bajden i Putin, kako se očekuje, neće prisustvovati tom sastanku.
Reč je o drugom razgovoru Bajdena i Putina ovog meseca. Početkom decembra su održali virtuelni sastanak u trenutku kada je, prema procenama obaveštajnih agencija i satelitskim snimcima, na ruskoj strani granice sa Ukrajinom bilo raspoređeno oko 70.000 vojnika. Međutim, američki obaveštajci procenjuju da Putin planira da rasporedi do 175.000 pripadnika vojnih snaga.
Bivši američki ambasador u Rusiji Majkl Mekfol za Glas Amerike je rekao da Bajden ima pravo da prihvati Putinov zahtev da razgovaraju telefonom.
"Ako je Putin uputio taj zahtev, onda želi da uputi određenu poruku. Međutim, Bajden takođe mora da prenese svoje poruke. Mora jasno da stavi do znanja da ozbiljni pregovori o evropskoj bezbednosti moraju da obuhvate širu agendu od one koju je Putin predložio, uključujući ruske pretnje bezbednosti, kao što je aneksija Krima, priznanje Južne Osetije i Abhazije, ruske snage koje okupiraju Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju", rekao je Mekfol.
"Drugo, Bajden mora da stavi do znanja Putinu da Ukrajinci moraju da prisustvuju svim razgovorima o svojoj bezbednosti i suverenitetu", poručio je američki diplomata.
Sjedinjene Države više puta su poručile da podržavaju Ukrajinu, za koju su izdvojile desetine miliona dolara pomoći.
Američki državni sekretar Entoni Blinken u sredu je razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i "ponovio da SAD čvrsto podržavaju nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine u svetlu raspoređivanja ruskih snaga na granicama sa Ukrajinom".
Bela kuća je više puta upozorila na "ozbiljne posledice" u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, koje bi obuhvatile oštre ekonomske sankcije i veću bezbednosnu podršku Kijevu.
Zelenski je u sredu tvitovao da su mu data uveravanja da će SAD pružiti punu podršku u suprostavljanju ruskoj agresiji.
Blinken je takođe razgovarao sa šefovima diplomatija Velike Britanije, Francuske i Nemačke o "koordinisanom naporu da se spreči ruska agresija protiv Ukrajine", saopštio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.
Ministri inostranih poslova zapadnih zemalja "potvrdili su konsenzus među saveznicima i partnerima da se Rusiji nametnu ogromne posledice i cena za takve poteze", naveo je Prajs u saopštenju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da će Putin i Bajden razgovarati uveče po ruskom vremenu, dok je ruski premijer Mihail Mišustin u sredu razgovarao sa liderima Jermenije, Azerbejdžana i Belorusije.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost rekao je za Glas Amerike da se SAD oslanjaju na saveznike u regionu za postizanje diplomatskog rešenja.
"Kao savez smo jedinstveni u pogledu posledica koje bi Rusije trpela ako bi krenula na Ukrajinu. Međutim, takođe smo jedinstveni u spremnosti na diplomatski angažman sa Rusijom. Poštovaćemo princip "nema razgovora o našim saveznicima i partnerima bez njihovog učešća, uključujući i Ukrajinu", naveo je portparol.
Zvaničnici američke administracije odbili su da javno reaguju na zahteve Moskve koja između ostalog traži garancije da Ukrajina neće postati članica NATO, kao i da će biti smanjen vojni angažman alijanse u centralnoj i istočnoj Evropi.
"Naš stav je da najveći napredak možemo da postignemo za pregovaračkim stolom iza zatvorenih vrata i u bliskim konsultacijama sa našim saveznicima i partnerima. Trenutno ne planiramo da objavimo dokument ili nacrt sporazuma kao što je to uradila ruska strana", rekao je u sredu neimenovani zvaničnik administracije.
U međuvremenu, pojedini analitičari sumnjaju da će Putin na kraju izvršiti invaziju. Profesor Nacionalnog univerziteta Kijeva Taras Kuzio je među nekoliko analitičara koji veruju da bi invazija bila skupa, duga i krvava i stoga malo verovatna.
"Ako Putin pokuša da slomi Ukrajinu velikom vojnom silom, mogao bi zauvek da je izgubi, dok bi istovremeno izazvao antivladine proteste u Rusiji koje bi mogli da zaprete opstanku režima. Za čoveka koji je već doživeo kolaps jedne imperije, to bi mogao da bude rizik koji nije spreman da preduzme", napisao je Kuzio.
