Rusija šalje neodređeni broj vojnika sa dalekog istoka zemlje u Belorusiju na velike ratne igre, rekli su zvaničnici u utorak, što je raspoređivanje koje će dodatno povećati rusko vojno prisustvo u blizini Ukrajine usred straha Zapada od planirane invazije.
Usred rastućih tenzija, Bela kuća je upozorila da Rusija može da napadne svog suseda u "bilo kom trenutku", dok je Ujedinjeno Kraljevstvo isporučilo Ukrajini seriju protivtenkovskog oružja.
Zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin rekao je da će zajedničke vežbe sa Belorusijom uključivati uvežbavanje zajedničkog odgovora na spoljne pretnje.
Ukrajinski zvaničnici su upozorili da bi Rusija mogla da pokrene napad na Ukrajinu iz više pravaca, uključujući i sa teritorije svog saveznika Belorusije.
Sjedinjene Države su u utorak ponovo naglasile svoju zabrinutost, a sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki opisala je ulazak ruskih snaga u Belorusiju kao deo "izuzetno opasne situacije".
"Sada smo u fazi kada bi Rusija u svakom trenutku mogla da izvrši napad na Ukrajinu", rekla je ona.
Tokom niza prošlonedeljnih razgovora između Rusije, SAD i NATO nije uspelo smirivanje tenzija oko Ukrajine. Američki državni sekretar Entoni Blinken sastaće se u petak u Ženevi sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom u još jednom pokušaju da smiri krizu.
Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je u utorak da je primilo pošiljku protivtenkovskog oružja iz Ujedinjenog Kraljevstva, napominjući da će ono pomoći "jačanju naše odbrambene sposobnosti".
Rusija je već počela da pomera trupe za ratne igre u Belorusiji. Fomin je rekao da će biti potrebno do 9. februara da se u potpunosti rasporedi oružje i osoblje za vežbu "Saveznička odlučnost 2022", za koju se očekuje da će se održati od 10. do 20. februara.
Fomin nije rekao koliko će vojnika biti uključeno, ali je napomenuo da će Rusija rasporediti desetak borbenih aviona Su-35 i nekoliko jedinica protivvazdušne odbrane u Belorusiji. Raspoređivanje bi podržalo oko 100.000 ruskih vojnika tenkovima i drugim teškim naoružanjem koji su već nagomilani u blizini Ukrajine.
Rusija je negirala da ima nameru da napadne svog suseda, ali je zahtevala garancije od Zapada da se NATO neće širiti na Ukrajinu ili druge bivše sovjetske države, niti tamo postavljati svoje trupe i oružje. Vašington i njegovi saveznici su čvrsto odbacili zahteve Moskve tokom rusko-američke pregovorima u Ženevi i povezanom sastanku NATO-a i Rusije u Briselu prošle nedelje.
Fomin je rekao da vežbe u Belorusiji, koje uključuju neodređeni broj vojnika iz ruskog Istočnog vojnog okruga, odražavaju potrebu da se vežba koncentrisanje celokupnog vojnog potencijala zemlje na zapadu.
"Može nastati situacija kada snage i sredstva regionalne grupe snaga budu nedovoljni da obezbede pouzdanu bezbednost zemlje članice unije i moramo biti spremni da je ojačamo", rekao je Fomin na sastanku sa stranim vojnim atašeima. "Postigli smo razumevanje sa Belorusijom da je neophodno angažovati ceo vojni potencijal za zajedničku odbranu".
Autoritarni predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je da će zajednički manevri biti sprovedeni na zapadnoj granici Belorusije, kao i na jugu zemlje, gde se graniči sa Ukrajinom. Lukašenko, koji se sve više približava Rusiji zbog zapadnih sankcija uvedenih zbog vladinog gušenja protesta u njegovoj zemlji, nedavno je ponudio da bude domaćin ruskom nuklearnom oružju.
Visoki zvaničnik Bajdenove administracije rekao je da raspoređivanje ruskih trupa u Belorusiji izaziva zabrinutost da Moskva možda planira da tamo postavi trupe kako bi rastegla odbranu Ukrajine napadom sa severa. Zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, primetio je da pokret takođe može ukazivati na spremnost Belorusije "da dozvoli stacioniranje ruskih konvencionalnih i nuklearnih snaga na svojoj teritoriji".
Usred tenzija, ukrajinsko ministarstvo odbrane saopštilo je u utorak da ubrzava napore za formiranje rezervnih bataljona koji bi omogućili brzo raspoređivanje 130.000 regruta za pojačavanje redova vojske do 246.000 vojnika.
Sjedinjene Države i njihovi saveznici pozvali su Rusiju da deeskalira situaciju povlačenjem trupa okupljenih u blizini Ukrajine.
"Poslednjih nedelja, više od 100.000 ruskih vojnika sa tenkovima i naoružanjem okupilo se u blizini Ukrajine bez razumljivog razloga, i teško je to ne shvatiti kao pretnju", rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok novinarima u utorak posle razgovora u Moskvi sa svojim ruskim kolegom Lavrovom.
Lavrov je odgovorio ponavljajući argument Moskve da je ta zemlja slobodna da rasporedi svoje snage gde god smatra da je potrebno na svojoj teritoriji.
"Ne možemo da prihvatimo zahteve o našim oružanim snagama na sopstvenoj teritoriji", rekao je Lavrov. "Ne pretimo nikome, ali čujemo pretnje upućene nama".
Berbok je naglasila da je Zapad spreman "na ozbiljan dijalog o međusobnim dogovorima i koracima da svima u Evropi donese veću bezbednost".
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg sastao se u utorak u Berlinu sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. On je rekao da je "glavni zadatak sada da se napravi napredak na političkom putu napred" kako bi se sprečio vojni napad na Ukrajinu.
"Saveznici u NATO su spremni da se ponovo sastanu sa Rusijom, a danas sam pozvao Rusiju i sve saveznike u NATO da prisustvuju nizu sastanaka u Savetu NATO-Rusija u bliskoj budućnosti kako bismo odgovorili na naše zabrinutosti, ali i saslušali zabrinutosti Rusije", rekao je Stoltenberg.
On je dodao da će NATO "u bliskoj budućnosti" dostaviti svoje pisane predloge kao odgovor na ruske zahteve i "nadamo se da ćemo posle toga moći da počnemo da se sastajemo".
"Moramo da vidimo šta Rusija kaže i to će biti neka vrsta ključnog trenutka", rekao je šef NATO-a.
Lavrov je, u međuvremenu, ponovo potvrdio da Rusija želi brz odgovor Zapada na njen zahtev za bezbednosnim garancijama koje bi sprečile širenje NATO-a na Ukrajinu i ograničile prisustvo Alijanse u istočnoj Evropi. On je to ponovio u telefonskom razgovoru sa Blinkenom, koji će u sredu posetiti Ukrajinu, a u petak se sastati sa Lavrovom.
Govoreći u utorak u poseti Ukrajini, kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Žoli osudila je povećanje prisustva ruskih trupa kao neprihvatljivo. Ona je istakla napore Kanade da pomogne u obuci ukrajinske vojske, dodajući da trenutno razmatra zahtev Ukrajine da joj obezbedi vojnu opremu i da će doneti "odluku na vreme".
Rusija je anektirala poluostrvo Krim od Ukrajine 2014. nakon svrgavanja ukrajinskog lidera naklonjenog Moskvi i takođe je podržala separatističku pobunu u kojoj su zauzeti veliki delovi teritorije u istočnoj Ukrajini. Više od 14.000 ljudi je ubijeno za skoro osam godina borbi u toj oblasti.
