Sjedinjene Države nisu pravile ustupke kada je reč o glavnim ruskim zahtevima u pogledu Ukrajine i NATO-a, u dugoočekivani pisanim odgovorima uručenim Moskvi u sredu, saopštio je američki državni sekretar Entoni Blinken.
Blinken je na konferenciji za novinare u Stejt departmentu rekao da u američkim odgovorima, koje je ruskom Ministarstvu spoljnih poslova uručio američki ambasador u Rusiji Džon Saliven, nije bilo ustupaka u vezi sa ključnim principima kao što su politika otvorenih vrata NATO-a i vojno prisustvo alijanse u istočnoj Evropi.
Blinken je dodao da se u dokumentu jasno stavlja do znanja da Sjedinjene Države ne odustaju od svojih često izrečenih stavova.
"Nema promene i neće biti promene", poručio je najviši američki diplomata, ali je naglasio da pisani odgovori uručeni Rusiji takođe sadrže "ozbiljne" ponude za diplomatski put do deeskalacija zaoštrenih tenzija u vezi sa Ukrajinom, rešavanjem ruskih primedbi u pogledu drugih pitanja.
Rusija je prethodno upozorila da će brzo preduzeti "uzvratne mere" ako SAD i njihovi saveznici odbace sve njene zahteve.
Blinken je naglasio da su Sjedinjene Države otvorene za dijalog i najavio da očekuje da će narednih dana ponovo razgovarati sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom o ruskoj reakciji na američke odgovore. Međutim, naglasio je da je na ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da odluči da li će ih prihvatiti.
"O tome će odlučiti predsednik Putin. Videćemo kako će odgovoriti", rekao je američki zvaničnik.
Američki predlozi obuhvataju moguće pregovore o raspoređivanju raketa i vojnim vežbama u istočnoj Evropi, kao i široke sporazume o kontroli naoružanja dok god Rusija povuče oko 100.000 vojnika sa granice sa Ukrajinom.
Moskva zahteva garancije da NATO nikada neće primiti Ukrajinu i druge bivše sovjetske republike za članice, te da će povući trupe iz istočnoevropskih i baltičkih zemalja.
NATO je takođe poslao pisane odgovore na ruske zahteve, saopštio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
"Ponovo tražimo od Rusije da odmah deeskalira situaciju. NATO čvrsto veruje da se napetosti i neslaganja moraju rešavati dijalogom i diplomatijom", rekao je Stoltenberg novinarima.
Takođe se založio da Moskva i NATO ponovo otvore kancelarije u Briselu i Moskvi i da koriste vojne kanale komunikacije da promovišu transparentnost i smanje rizike.
Zamenik ruskog šefa diplomatije Aleksandar Gruško rekao je novinskoj agenciji Interfaks da će Rusija proučiti odgovor NATO-a i da su "partneri razmatrali naš projekat gotovo mesec i po".
Kremlj je više puta demantovao optužbe da planira da napadne Ukrajinu, ali Amerika i NATO strahuju zbog ruskog razmeštanja velikog broja snaga blizu ukrajinske granice i obimnih vojnih manevara.
U okviru manevara, pešadijske i artiljerijske jedinice na jugozapadu Rusije su ispaljivale živu municiju, ratni avioni u Kalinjingradu na Baltičkom moru su izvodili bombaške akcije, desetine ratnih brodova su u okviru vežbi raspoređene u Crnom moru i Arktiku, a ruski borbeni avioni stigli su u Belorusiju na zajedničke ratne igre.
U međuvremenu, američka ambasada u Kijevu pozvala je američke državljane u Ukraijni da razmotre hitan odlazak iz zemlje, navodeći da je "bezbednosna situacija nepredvidiva zbog povećane pretnje od ruske vojne akcije".
Bezbednosna situacija u Ukrajini "može da se pogorša u kratkom roku", navodi se na vebsajtu ambasade.
Blinken je u Vašingtonu rekao da će američka ambasada ostati otvorena, ali je takođe dodao da bi Amerikanci trebalo "ozbiljno da razmotre" da napuste Ukrajinu.
