Rusija je saopštila da nije optimistična posle prve runde razgovora sa SAD o ukrajinskoj krizi, i da neće dozvoliti da njeni zahtevi da dobije bezbednosne garancije od Zapada "budu zaglavljeni" u dugim pregovorima. Dan posle pregovora, Rusija je održala vojne vežbe na zapadu zemlje, uključujući i u regionima blizu granice sa Ukrajinom.
Potparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je pozitivno to što su razgovori u Ženevi u ponedeljak održani na otvoren i direktan način, ali da je Rusija samo zainteresovana za rezultate.
"Ovde nema jasnih rokova, niko ih ne postavlja, postoji samo ruski stav da nećemo biti zadovoljni beskonačnim razvlačenjem procesa", rekao je.
Russia je izvršila pritisak na Zapad da sedne za pregovarački sto tako što je nagomilala trupe blizu ukrajinske granice, dok iznosi teško ostvarive zahteve prema kojima bi se Ukrajina sprečila da ikad uđe u NATO, i poništile dve decenije širenja NATO saveza u Evropi.
Vašington kaže da ne može da prihvati te zahteve, iako je spreman da razmatra druge aspekte ruskih predloga, razgovara o raspoređivanju oružja ili ograničenju obima vojnih vežbi.
Peskov je izjavio da će situacija biti jasnija posle dve druge runde pregovora koje Rusija vodi ove nedelje - sa NATO u Briselu u sredu, i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Beču, u četvrtak.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da dve strane "na neke načine imaju suprotne stavove." Kako je izjavio novinarima, "za Rusiju je apsolutno obavezno da se postaramo da Ukrajina nikada, nikada ne postane članica NATO."
Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman je rekla: "Bili smo čvrsti u odgovoru na predloge koji za SAD jednostavno nisu polazna tačka".
Vojne vežbe
Tri hiljade ruskih vojninka započele su vojne vežbe u kojima se koristi teška oprema, uključujući i tenkove, u zapadnoj Rusiji, uključujući delove zemlje blizu granice sa Ukrajinom, javila je agencija Interfaks.
Kako je objavljeno, vežbe se održavaju u regionu Smolensk, blizu granice sa Belorusijom, i u regijama Voronjež, Belgorod i Brijansk, bližim Ukrajini.
Ocene pregovora u Ženevi
Kako je Bela kuća saopštila u ponedeljak, Sjedinjene Države i Rusija pokrenule su "iskrene i otvorene" razgovore sa ciljem deeskalacije tenzija između dve sile.
"Postoje dva puta kojima Rusija treba da krene u ovom trenutku, kojima predsednik Putin treba da krene", rekla je sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki. "On može da krene putem diplomatije. Ove nedelje slede još dve runde razgovora. Videli smo ih kao paket od tri, što mislim da su i oni ponovili sa svoje strane. Ili postoji put eskalacije. Svakako se nadamo, da je put u diplomatiju put kojim će ići".
Bajden traži od Putina da naredi da se trupe vrate u kasarne. Bela kuća je u nekoliko nedavnih izjava navela da će SAD "odlučno odgovoriti ako Rusija dodatno izvrši invaziju na Ukrajinu".
"Objasnili smo našim kolegama da nemamo planove, nemamo namere da 'napadnemo' Ukrajinu", rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov novinarima po završetku razgovora u ponedeljak. "Nema razloga za strah od bilo kakve eskalacije u ovom pogledu".
Kremlj je zabrinut zbog širenja Severnoatlantskog saveza na istok. Savez za kolektivnu bezbednost, NATO, osnovan je da bi se suprotstavio bivšem Sovjetskom Savezu. Ukrajina, bivša sovjetska država, pokušava da se pridruži NATO-u, što nailazi na protivljenje Moskve. Putin kaže da je trenutno gomilanje trupa neophodno za samoodbranu od agresivnog Zapada i da ne planira da izvrši invaziju.
Portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je u ponedeljak: "Nismo videli nikakve veće promene u stavu sile od strane Rusa u pograničnim oblastima oko Ukrajine. Tamo i dalje nastavlja da postoji značajan element... Ako su Rusi ozbiljni u pogledu deeskalacije, ona može početi tako što će početi da uklanjaju neke od tih trupa, smanjujući nešto od tog pozicioniranja snaga".
Diplomate iz Sjedinjenih Država i Rusije sastale su se u ponedeljak u Ženevi. Putin i predsednik SAD Džo Bajden razgovarali su dva puta telefonom u decembru o situaciji u Ukrajini, ali sada ni jedan od njih dvojice ne učestvuje direktno u ovonedeljnim razgovorima.
U bilateralnim razgovorima održanim u ponedeljak, dve strane su razgovarale o "recipročnoj akciji koja bi bila u našem bezbednosnom interesu i dokazala stratešku stabilnost", rekla je zamenica državnog sekretara Vendi Šerman, najviši američka diplomatkinja koja je prisustvovala razgovorima. To uključuje moguća ograničenja – sa obe strane – na veličinu i obim budućih vojnih vežbi u regionu.
Šerman je napomenula da dve nacije nisu razgovarale o političkim nemirima u Kazahstanu, gde su nedavne demonstracije cene goriva prerasle u veće proteste protiv proruske autoritarne vladavine.
SAD su bile čvrste po nekoliko pitanja, rekla je ona, uključujući i stav protiv ruskog zahteva da se Ukrajini uskrati članstvo u NATO.
"Nećemo dozvoliti nikome da zalupi politiku otvorenih vrata NATO, koja je oduvek bila centralna za Alijansu. Nećemo odustati od bilateralne saradnje sa suverenim državama koje žele da rade sa Sjedinjenim Državama. I nećemo donositi odluke o Ukrajina bez Ukrajine, o Evropi bez Evrope ili o NATO bez NATO", rekao je Šerman.
Rus Rjabkov je rekao: "Nažalost, imamo veliki disparitet u našim principijelnim pristupima ovome. SAD i Rusija na neki način imaju suprotne stavove o tome šta treba da se uradi".
Šerman je dalje prenela da "ako Rusija izvrši dodatnu invaziju na Ukrajinu, biće značajnih troškova i posledica daleko iznad onoga što se dogodilo 2014. Veoma smo spremni i usklađeni sa našim partnerima i saveznicima da nametnemo te teške troškove".
Ona je rekla da bi ti troškovi mogli da uključe sankcije protiv ključnih finansijskih institucija, kontrolu izvoza, povećano prisustvo NATO na savezničkoj teritoriji i veću bezbednosnu pomoć Ukrajini.
Uoči sednice između SAD i Rusije u ponedeljak, visoke diplomate obe zemlje izrazile su malo optimizma da će tenzije između ova dva dugogodišnja rivala biti ublažene za nedelju dana razgovora.
"Teško je videti da ćemo postići bilo kakav napredak sa pištoljem u glavu Ukrajine", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken za CNN.
Rusija je negirala svoje planove za invaziju na Ukrajinu i zahtevala prekid širenja NATO i obustavu vojnih vežbi alijanse u zemljama centralne i istočne Evrope koje su joj se pridružile posle 1997. godine.
Vašington očekuje da Moskva promoviše sopstveni narativ van pregovora, rekla je Psaki.
"Spremamo se za mogućnost i verovatnoću – niko ne treba da bude iznenađen, rekla bih – ako Rusija širi dezinformacije o obavezama koje nisu preuzete, ili ako ode još dalje i podstakne nešto kao izgovor za dalju destabilizujuću aktivnost", rekla je. "I zato ćemo nastaviti da pozivamo sve da ne nasedaju na bilo kakve pokušaje da se dezinformacije proguraju tamo".
Najki Čing i Karla Bob Karla Beb učestvovale su u pisanju ovog izveštaja. Neke informacije potiču od agencija AP i Rojters.
