Evropska unija je pod napadom Rusije na više frontova i mora da bude jedinstvena u pogledu novih ekonomskih sankcija, saopštili su u četvrtak lideri baltičkih i centralnoevropskih država, dok je Litvanija navela da postoji rizik od mogućih ruskih vojnih napada iz Belorusije.
Upozorenja upućena na samitu EU su među najdirektnijim proteklih sedmica, dok Sjedinjene Države i njihovi NATO saveznici pokušavaju da spreče potencijalni ruski napad na Ukrajinu, prenosi agencija Rojters.
"Zaista se suočavamo sa nizom napada i smatram da su svi povezani", rekao je novinarima letonski premijer Krisjanis Karins, navodeći kao primere instrumentalizaciju migranata sa Bliskog istoka na granici Belorusije i EU, veštačko povećanje cena ruskog prirodnog gasa i ruske dezinformacije.
Ukrajina je i dalje glavno sporno pitanje u odnosima Rusije i Zapada. Vašington navodi da je Rusija rasporedila više od 100.000 vojnika na granici sa Ukrajinom, zbog moguće invazije. Moskva ističe da ima pravo da premešta trupe na svojoj teritoriji i tvrdi da je reč o isključivo odbrambenim manevrima.
Lideri EU upozoriće na "ogromne posledice" ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, prenosi Rojters pozivajući se na nacrt saopštenja koje bi trebalo da bude izdato na kraju samita. SAD i Velika Britanija su zauzeli sličan stav.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u četvrtak da Rusija povećava, a ne smanjuje, broj vojnika na granici.
"Ne vidimo nagoveštaje zaustavljanja ili usporavanja kada je reč o nagomilavanju trupa koje se nastavlja", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u sedištu Alijanse.
Stoltenberg je dodao da su na granici sa Ukrajinom raspoređene "ruske borbene snage, tenkovi, artiljerija, oklopne jedinice i dronovi".
Kremlj odbacuje optužbe Zapada da planira da napadne Ukrajinu. Ističe da ima legitimne bezbednosne interese u regionu, a u sredu je predao predlog Americi da NATO ne bi trebalo da se širi ka istoku ili raspoređuje nove sisteme naoružanja blizu granica Rusije.
Opasna situacija
Međutim, baltičke zemlje kritikuju, kako smatraju, pokušaje Moskve da zamagli granicu između rata i mira.
"Verovatno se suočavamo sa najopasnijom situacijom u proteklih 30 godina. Ne govorim samo o Ukrajini, već i o istočnom krilu NATO-a", rekao je litvanski predsednik Gitanas Nauseda, dan nakon što su lideri EU održali samit sa Ukrajinom i još četiri bivše sovjetske republike u Briselu.
Nauseda je rekao da postoje strahovanja da bi Rusija mogla da integriše Belorusiju, koja se graniči sa Poljskm i dve baltičke države, u svoje vojne sisteme i upotrebi njenu teritoriju "kao moguću platformu za napad na susedne zemlje".
Koordinisane sankcije EU zavisiće od stava Nemačke, čiji je novi kancelar Olaf Šolc zauzeo oštriji stav od prethodnice Angele Merkel.
Međutim, Berlin će i dalje uzimati u obzir moguće rizike kada je reč o snabdevanju ruskim prirodnim gasom tokom zime, ako se suprostavi Moskvi, navode diplomate, a prenosi Rojters.
Zapad je uveo ekonomske sankcije Rusiji 2014. godine zbog aneksije Krima. Kažnjeni su energetski, bankarski i odbrambeni sektor u toj zemlji.
