Velika Britanija je pozvala Rusiju da se odluči za “diplomatski put kojim se izbegavaju konflikt i krvoproliće”, ali istovremeno upozorila Moskvu da ne pokušava da ugrozi suverenitet Ukrajine.
“Fundamentalno, rat u Ukrajini bio bi katastrofalan za ruski i ukrajinski narod, ali i evropsku bezbednost, a NATO je jasno stavio do znanja da bi bilo kakav upad u Ukrajinu imao ogromne posledice i skupo koštao”, rekla je britanska šefica diplomatije Liz Tras tokom susreta sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovom.
Zapadne vlade traže od Rusije da preduzme korake i deeskalira krizu do koje je došlo zbog toga što je Moskva razmestila više od 100 hiljada svojih vojnika duž granice sa Ukrajinom, ratne brodove u Crnom moru i poslala dodatne vojnike i vojnu opremu u Belorusiju, još jednog ukrajinskog suseda, kako bi održala vojne vežbe, koje su počele u četvrtak.
Ukrajina je takođe počela svoje vojne vežbe koje će trajati do 20. februara.
Lavrov je poručio da samo “dijalog uz obostrano poštovanje” može da dovede do normalizacije odnosa.
“Ideološki pristupi, ultimatumi, pretnje - to sve ne vodi nikuda”, rekao je Lavrov.
Premijer Velike Britanije Boris Džonson doputovao je u Brisel, da o krizi razgovara sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stltenbergom, pre nego što produži u Poljsku na sastanak sa liderima te zemlje.
Džonson je situaciju nazvao “najvećom bezbednosnom pretnjom sa kojom se Evropa suočila u poslednjih nekoliko decenija” i pozvao na solidarnost među NATO saveznicima. Novinarima je rekao da ne misli da je predsednik Rusije Vladimir Putin doneo odluku o tome da li da izvrši invaziju na Ukrajinu, ali je dodao:
“Naši obaveštajni podaci su i dalje zabrinjavajući”.
Stoltenberg je rekao da je poslao pismo Lavrovu pozivajući Rusiju da održe još razgovora kako bi se "pronašao diplomatski put napred".
"Spremni smo da saslušamo zabrinutosti koje Rusija ima i da razmotrimo načine da očuvamo i osnažimo fundamentalne prinicipe evropske bezbednosti na koje smo se svi obavezali”, rekao je Stoltenberg.
U Berlinu, nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je Rusiju na "ozbiljne" ekonomske i političke posledice u slučaju agresije protiv Ukrajine, ali i dodao da je Nemačka spremna za dijalog sa Moskvom i da želi mir.
"Ulog je sprečavanje rata u Evropi. Mi želimo mir", rekao je Šolc na sastanku sa liderima baltičkih država koje žele veću ulogu Nemačke u naporima NATO-a da u istočnoj Evropi ojača odbranu protiv Rusije.
Putin poriče da planira da izvrši inavaziju na Ukrajinu, ali je zahtevao da Zapad odbaci mogućnost da se Ukrajina pridruži bloku od 30 zemalja koje su već članice NATO-a i da saveznici povuku svoje trupe i naoružanje iz zemalja najbližih Rusiji.
Stoltenberg je ponovio poziciju da Rusija nema pravo veta u vezi sa tim ko pripada u članstvu NATO-a, ali da je alijansa spremna da razgovara o određenim bezbednosnim pitanjima kao što su vojne vežbe i kontrola naoruđžanja.
“Obnavljanje ruske agresije dovešće do povećanja NATO prisustva, ne smanjenja”, dodao je Stoltenberg.
Portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla je novinarima u sredu da je Rusija poslednjih nedelja preduzimala korake eskalacije i da se Sjedinjene Države nadaju da će se to promeniti.
"Mislim da dok posmatramo pripreme za ove vojne vežbe, opet vidimo da je ovo više eskalirajuća, a ne deeskalirajuća akcija, jer se svodi na te trupe i vojne vežbe", rekla je Psaki.
Najviši ruski komandanti stigli su u Belorusiju u sredu, sa namerom da nadgledaju 30.000 ruskih vojnika tokom 10 dana obuke sa beloruskom vojskom.
Rusija je prebacila raketne sisteme zemlja-vazduh S-400 i brojne borbene avione u Belorusiju radi vežbi, a na vežbama koje počinju u četvrtak komanduje general Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba ruskih oružanih snaga.
Obuka u Belorusiji je najnovija pretnja Ukrajini, čiji se glavni grad Kijev nalazi 210 kilometara južno od beloruske granice.
Vlada u Kijevu najavila je sopstvene desetodnevne vojne vežbe, koje takođe počinju u četvrtak, u kojima će koristiti bespilotne letelice i protivtenkovske rakete koje su isporučili zapadni saveznici Ukrajine.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija organizuje zajedničke vežbe sa Belorusijom u borbi protiv "bezbednosnih pretnji bez presedana".
"Rusija i Belorusija su naišle na pretnje bez presedana, čija su priroda i, možda, koncentracija, nažalost, mnogo veća i mnogo opasnija nego ranije", rekao je Peskov novinarima.
Zapadni obaveštajni stručnjaci kažu da veruju da Moskva ima prikupljeno oko 70 odsto svojih potrebnih udarnih snaga za napad na svoju nekadašnju sovjetsku republiku, koja se poslednjih godina naginjala Zapadu i koja želi da se pridruži NATO-u.
Ruski predsednik Vladimir Putin negirao je da planira invaziju na Ukrajinu, ali je zahtevao da Zapad odbaci mogućnost da će se Ukrajina pridružiti grupi od 30 zemalja koje su već u NATO-u i da zapadni saveznici povuku svoje trupe i naoružanje koje je najbliže Rusiji.
Kao odgovor, Zapad je rekao da Rusija nema pravo veta na to ko pripada NATO-u, ali da je spremna da pregovara sa Moskvom o postavljanju projektila u istočnoj Evropi i periodičnih vojnih vežbi NATO.
Čini se da razgovori francuskog predsednika Emanuela Makrona sa Putinom u ponedeljak i u utorak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim nisu značajno ublažili tenzije ili mogućnost invazije.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je u sredu da "sve ostalo zavisi" od toga da li su Sjedinjene Države i NATO voljni da ozbiljno pregovaraju o zahtevima Rusije. On je tvrdio da je dokument NATO kojim je odgovoreno Rusiji pokazao "grub i prkosan jezik".
U međuvremenu, parlament Slovačke, članice NATO, u sredu je odobrio odbrambeni vojni sporazum sa Sjedinjenim Državama, sličan paktovima koji Vašington ima sa drugim saveznicima u NATO-u.
Sporazum, koji je prošle nedelje potpisao američki državni sekretar Entoni Blinken, dozvoljava američkoj vojsci da koristi dve slovačke vazduhoplovne baze tokom 10 godina, dok će Slovačka dobiti 100 miliona dolara od SAD za njihovu modernizaciju.
Slovački premijer Eduard Heger rekao je da će sporazum "značajno poboljšati našu bezbednost", iako njegovi protivnici tvrde da bi ugrozio suverenitet zemlje.
Pristajajući na sporazum, Blinken je rekao da to neće stvoriti stalne američke baze ili stalno prisustvo trupa u Slovačkoj.
