Sjedinjene Države i Njemačka jedinstveni su rešavanju pitanja ruske agresije u svetlu ukrajinske krize, rekao je u ponedeljak predsednik Džo Bajden na početku sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Bijeloj kući.
"Nemačka je jedan od najbližih američkih saveznika", poručio je Bajden i dodao da dvije zemlje "jedinstveno rade na tome da spriječe rusku agresiju u Evropi, da riješe izazove iz Kine i promovišu stabilnost na Zapadnom Balkanu".
Predsednik Bajden poručio je da je Nemačka pouzdan partner Sjedinjenih Država i da, kako je ukazao, nema potrebe za ponovnim zadobijanjem poverenja te zemlje.
“Nema sumnje u svesti Amerike da je Nemačka izuzetno pouzdan saveznik”, rekao je Bajden tokom zajedničkog obraćanja sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom koji boravi u poseti Vašingtonu.
Bajden je upozorio da će u slučaju ruske invazije u Ukrajini neće biti projekta Severni tok 2.
"Obećavam da ćemo moći to da učinimo", kratko je odgovorio Bajden na pitanje kako bi to moglo biti učinjeno.
Projekat gasovoda Severni tok 2, koji prolazi ispod Baltičkog mora, osmišljen je da dovede ruski prirodni gas u Nemačku. Gasovod je nedavno završen, ali još nije u funkciji.
SAD, između ostalih, smatraju da je kočenje gasovoda deo odvraćanja od ruskog napada na Ukrajinu, budući da se tako eleminiše potencijalni ruski prihod od gasovoda.
Obraćajući se novinarima u ponedeljak, Bajden je takođe pozvao Amerikance u Ukrajini da napuste zemlju, rekavši da bi "bilo mudro" da to učini.
Američki Stejt department je već saopštio da bi zaposleni u Ukrajini koji nisu neophodni mogli da napuste zemlju zajedno sa članovima porodice.
Na početku razgovora, Šolc, koji je u decembru preuzeo vlast u Berlinu, i Bajden su istakli bliski odnos između njihove dve zemlje.
Ali oni su zauzeli različite pristupe u pružanju pomoći Ukrajini, pri čemu su Sjedinjene Države poslale oružje vladi u Kijevu, a Nemačka je poslala 5.000 vojnih šlemova koje je Ukrajina zatražila, držeći se svog dugotrajnog stava da ne isporučuje oružje u zonu sukoba.
Bajden je, međutim, rekao da dve zemlje „rade u korak“ na „daljnjem odvraćanju ruske agresije u Evropi“.
„Mi smo najbliži saveznici i intenzivno radimo zajedno. A to je neophodno za preduzimanje koraka koje moramo da uradimo, na primer, u borbi protiv ruske agresije na Ukrajinu“, rekao je Šolc.
Kancelar Šolc, koji je u decembru preuzeo vlast u Berlinu, istakao je tokom obraćanja da Nemačka i Sjedinjene Države blisko sarađuju kako bi osigurale brzo uvođenje sankcija Rusiji u slučaju novog napada na Ukrajinu.
„To bi imalo znatne posledice po Rusiju”, rekao je Šolc u Beloj kući.
Međutim, Nemačka i SAD zauzele su različite pristupe u pružanju pomoći Ukrajini, pri čemu su Sjedinjene Države poslale oružje vladi u Kijevu, a Nemačka je poslala 5.000 vojnih šlemova koje je Ukrajina zatražila, držeći se svog dugotrajnog stava da ne isporučuje oružje u zone sukoba.
Šolc je u Beloj kući sada ukazao na spremnost Nemačke da znatnom sumom finansira ekonomsku stabilizaciju Ukrajine.
"Obezbeđujemo veoma veliki deo finansijske podrške Ukrajini - ukazavši da ta suma iznosi dve milijarde dolara. Spremni smo da nastavimo sa time", rekao je Šolc.
Nemačka je na meti kritika zbog toga što se oslanja na Rusiju za snabdevanje energentima, a gasovodu se dugo protive SAD. Ali, pojedini članovi Šolcove Socijaldemokratske patije podržavaju projekat gasovoda. Među njima je i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder koji je blizak Putinu i na čelu je borda direktora Severnog toka 2. Nedavno je kandidovan i za člana nazornog odbora ruske državne kompanije Gazprom.
Šolcov portparol nije želeo da komentariše odnose Šredera i Putina.
Nemačka za sada nije dala zvanično odobrenje za početak rada Severnog toka 2. Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven upozorio je da neće ni krenuti ako Moskva napadne Ukrajinu.
Za razliku od bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, Bajden održava tesne veze sa Berlinom.
"Bajden je rizikovao u vezi sa nekim pitanjima, uključujući i rusko-nemački gasovod Severni tok 2. Šolcova poseta Vašingtonu može biti prilika za Bajdena da promeni stav", kaže Džef Ratke, predsednik Američkog instituta za nemačke studije.
Nemačka je ranije odobrila slanje 5.000 šlemova ukrajinskim vojnicima, što je izazvalo podsmeh. Kijev je tražio od Nemačke oružje, antiraktene sisteme i municiju.
Sa druge strane, pojedini u Berlinu brinu da bi nove sanckije Rusiji mogle da povećaju cene gasa za Evropu.
Makron u Rusiji
“Cilj je izbeći rat i izgraditi poverenje”, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron – najviši evropski lider koji boravi u Moskvi od početka krize Rusije i Zapada, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u Kremlju, na početku njihovih razgovora u Kremlju.
Sa druge strane, Putin je uzvratio rečima da uviđa da Rusija i Francuska dele zabrinutost povodom događaja u sferi evropske bezbednosti.
“Vidim koliko napora ulaže sadašnje rukovodstvo Francuske i njen u svrhe rešavanja krize u vezi sa obezbeđivanjem jednakih uslova za bezbednost u Evropi što bi predstavljalo ozbiljnu istorijsku perspektivu“, rekao je Putin.
Nakon višečasvonog susreta sa ruskim predsednikom Makron je, tokom zajedničkog obraćanja sa najvišim državnikom Rusije, poručio da je sa Putinom, kako se izrazio, našao tačke približavanja u vezi sa ukrajinskom krizom - uprkos tome što su različiti pogledi i dalje postojeći.
Sa druge strane, razgovore sa francuskim predsednikom Putin je opisao korisnim, sadržajnim i preduzimljivim, kao i da bi neke od ideja koje je izneo mogle biti za dalje zajedničke korake.
"Brojne Makronove ideje o bezbednosti su realne i nas dvojica ćemo ponovo razgovarati pošto on bude otputovao u Kijev da se sastane sa ukrajinskim rukovodstvom", rekao je Putin.
Inače, Bela kuća saopštila je da su Bajden i Makron razgovarali telefonom u nedelju. Kako je navedeno razmatrali su diplomatske i odvraćajuće metode u vezi sa raspoređivanjem ruskih trupa na ukrajinskoj granici, kao i podršku ukrajinskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu.
Državnički susreti održavaju se u trenutku kada Sjedinjene Države upozoravaju međunarodnu javnost da se ruska invazija na Ukrajinu može dogoditi u svakom trenutku.
“Verujemo da je Rusija pripremila kapacitete za opsežnu vojnu akciju u Ukrajini i žestoko radimo kako bismo bili spremni da reagujemo”, izjavio je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven televiziji En-Bi-Si (NBC).
