Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu tokom telefonskog razgovora u utorak da je sada vreme za povlačenje ruskih trupa sa granice sa Ukrajinom ako Moskva ne namerava da izvrši invaziju, rekao je neimenovani visoki zvaničnik Stejt departmenta novinarima, prenosi agencija Rojters.
Tokom polusatnog telefonskog poziva, Blinken i Lavrov su imali "profesionalan i srdačan razgovor" na engleskom jeziku, rekao je zvaničnik, ali je dodao da nije bilo napretka ili sporazuma, i da Vašington na terenu ne vidi nagoveštaje potencijalne deeskalacije.
"I dalje slušamo uveravanja da Rusija ne planira invaziju, ali svaka akcija koju vidimo govori suprotno, s obzirom na to da se nastavlja razmeštanje velikog broja snaga i teškog naoružanja na granici. Ako predsednik Putin zaista ne namerava da vodi rat ili menja režim, sekretar je rekao ministru spoljnih poslova Lavrovu da je onda vreme za povlačenje snaga i teškog naoružanja i za ozbiljne razgovore koji mogu da ojačaju kolektivnu evropsku bezbednost", rekao je neimenovani američki zvaničnik.
Zvaničnik je rekao da je Lavrov "pojasnio" Blinkenu da pismo koje je u ponedeljak poslao Sjedinjenim Državama i drugima "nije njihov formalni odgovor".
"Formalni odgovor će morati da bude prosleđen predsedniku Putinu, a zatim će ga poslati nama. Kada ga dobijemo, sekretar i ministar su se saglasili da ponovo razgovaraju o narednim koracima u tom procesu", rekao je zvaničnik Stejt departmenta.
Rusija je u utorak saopštila da će insistirati da zapadne vlade poštuju sporazum iz 1999. godine da ni jedna zemlja ne može da jača sopstvenu bezbednost na uštrb druge, uz tvrdnju da to pitanje predstavlja suštinu ukrajinske krize.
Lavrov je rekao da je to pitanje pokrenuo tokom razgovora sa Blinkenom i da je američki zvaničnik prihvatio potrebu da se o tome dalje razgovara.
Lavrov je novinarima rekao da je ruski stav zasnovan na povelji koju su 1999. godine u Istanbulu potpisale članice OEBS-a, uključujući SAD i Kanadu.
Blinken i Lavrov su se sastali 21. januara u Ženevi, a od tada su komunicirali pisanim putem. Rusija je saopštila da SAD nisu uzele u obzir bezbednosna strahovanja Moskve koja se odnose na širenje NATO-a na istok, posebno na Ukrajinu. SAD, NATO i Ukrajina su taj zahtev ocenili kao neprihvatljiv. Ukrajina formalno i nije na putu u NATO.
SAD su zapretile da će uvesti stroge ekonomske sankcije Rusiji ako krene u invaziju na Ukrajinu.
"Situacija u Evropi je opasna i treba hitno da se rešava. Ulog ne može biti veći", rekla je američka ambasadorka u UN Linda Tomas Grinfild. Dodala je da se na granici Rusije sa Ukrajinom nalaze borbene i specijalne vojne jedinice koje su spremne za napad.
"Ovo je najveća, dobro me slušajte, najveća vojna mobilizacija u Evropi u poslednjih nekoliko decenija. Dok ovo govorim, Rusija šalje još vojnika na granicu".
Američka predstavnica je dodala da je na granici Rusije sa Belorusijom raspoređeno oko 5.000 pripadnika specijalne jedinice i balističke rakete kratkog dometa, a da postoji plan da se broj vojnika u februaru poveća na 30.000. Rusija i Belorusija imaju planiranu zajedničku vojnu vežbu u februaru.
Tomas Grinfild ocenjuje da ruska agresija ugrožava Ukrajinu, Evropu i međunarodni poredak.
"Poredak koji, ako išta poštuje, poštuje princip da jedna zemlja ne može tek tako da precrtava granice druge zemlje ili da natera narod te zemlje da živi pod vlašću koju nije birao".
Saopštenjem se oglasila i Bela kuća.
"Ako je Rusija iskrena u nameri da bezbednosne probleme rešava dijalogom, SAD i partneri će nastaviti da se na tome angažuju u dobroj veri. Ako Rusija odluči da odustane od diplomatije i napadne Ukrajinu, snosiće odgovornost i suočiće se brzo sa ozbiljnim posledicama".
Predsednik Džo Bajden je potom rekao da su SAD spremne za svaki scenario, ali da insistiraju na tome da je diplomatija najbolji način da se reši problem.
Odgovor Rusije
Na sednici Saveta bezbednosti UN, ruski ambasador Vasilij Nebenzja je rekao da se Rusija ne plaši diskusije u UN, ali da "ne razume zašto je to neophodno".
"I ranije smo raspoređivali vojsku na svojoj teritoriji i to nije izazivalo nikakvu histeriju".
Nebenzja je dodao da se SAD i Zapad ponašaju kao da je invazija već u toku, i da nemaju dokaze da neko to uopšte planira.
"Govore o potrebi za deeskalacijom, a na prvom mestu oni podižu tenzije, retoriku i provociraju eskalaciju".
Sudeći po ranijim iskustvima sa Moskvom, Ukrajina ne može tek tako da prihvati to što Rusija kaže, rekao je ukrajinski izaslanik u UN Sergi Kislitsja.
"Ukrajina odbacuje bilo kakve pokušaje da se upotrebi sila kao način pritiska na Kijev da ispuni nelegitimne zahteve. Nema prostora za kompromis oko principijelnih stvari. Imamo pravo da biramo svoje bezbednosne aranžmane, članstvo u vojnim savezima i u to ne može da se meša Rusija".
Prema njegovim rečima, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je spreman da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
"Ako Rusija ima pitanja za Ukrajinu, bolje je da sednemo i razgovaramo, nego da raspoređujemo vojsku na granici i zastrašujemo narod".
Portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je da su se tokom vikenda dodatne ruske jedinice rasporedile u Belorusiji i oko granice sa Ukrajinom, kao i da je uočena pojačana pomorska aktivnost Rusije u Mediteranu i Atlantiku.
Poteze Rusije je ocenio kao "zabrinjavajuće".
NATO je pojačao vojno prisustvo u zemljama oko Rusije, ali je saopšteno da neće slati vojsku u Ukrajinu ako Rusija napadne.
