Ambasador Sjedinjenih Država u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Majkl Karpenter razgovarao je u ponedeljak sa ruskim servisom Glasa Amerike o situaciji na granici Rusije i Ukrajine.
Karpenter je rekao da saveznici i njihovi partneri pokušavaju da "vide da li je Kremlj zainteresovan za pronalaženje diplomatskog rešenja za ovu krizu, za pokušaj deeskalacije situacije duž granice sa Ukrajinom, koja je veoma strašna".
Evo transkripta intervjua, skraćenog i prilagođenog radi jasnoće:
Glas Amerike: Nemački kancelar Olaf Šolc je u Vašingtonu, a francuski predsednik (Emanuel) Makron u Moskvi. Kakva su vaša očekivanja od ovih pregovora i šta bi mogao biti rezultat ovih ogromnih diplomatskih napora?
Karpenter: Pa, mislim da ste u pravu. To je ogroman diplomatski napor. Pokušavamo, sa našim saveznicima i partnerima, da vidimo da li je Kremlj zainteresovan za pronalaženje diplomatskog rešenja za ovu krizu, da traži deeskalaciju situacije duž ukrajinske granice, koja je veoma teška.
Vojno jačanje je zaista bez presedana. I tako, naravno, mi se veoma blisko konsultujemo sa saveznicima i partnerima. Mi smo ovde u OEBS-u. Mi smo u NATO-u. Radimo to bilateralno, telegrafišući (ruskom) predsedniku (Vladimiru) Putinu da će biti intenzivnih posledica, kako u smislu sankcija, u smislu kontrole izvoza, u smislu stava vojne sile, ako on napadne Ukrajinu, ali i dajući nadu u potencijal za diplomatsko rešenje, takođe.
Glas Amerike: Koliko je Zapad sada jedinstven u odgovoru na ruske agresivne akcije? Nedavno smo videli mađarskog premijera Viktora Orbana u poseti Putinu.
Karpenter: Pa, mislim da ako se odmaknete i pogledate ceo NATO savez, mislim da smo zapravo izuzetno ujedinjeni na način bez presedana. Kada smo 13. januara ovde u OEBS-u pokrenuli diskusiju o krizi evropske bezbednosti, zaista su se svaka država izjasnila za dijalog, što bi se moglo pročitati kao osuda stava Rusije.
Rusija je zaista bila sama, pa mislim da oni to vide i u smislu činjenice da smo imali Severnoatlantski savet, Evropski savet, kao i G-7 (Grupa sedam) - svi govore u isti jezik o masovnim i neviđenim posledicama u slučaju ruske vojne eskalacije.
Dakle, ne znam da je predsednik Putin računao na ovo, ali Zapad je u stvari sada veoma jedinstven.
Glas Amerike: Koliko su Sjedinjene Države uverene da je Rusija u završnoj fazi priprema za invaziju na Ukrajinu? I na čemu se zasniva to samopouzdanje? Mogu li Sjedinjene Države da ubede partnere OEBS-a u realnost ove pretnje?
Karpenter: Pa vidite, evo šta mogu da vam kažem, da imamo preko 100.000 (ruskih) borbeno spremnih trupa na granici. Imamo svu opremu koja bi bila neophodna za invaziju koja je na mestu. I pod tim mislim na jurišne helikoptere, avione, zalihe municije, medicinske potrepštine, inžinjeriju - sve ono što bi vam trebalo da pokrenete invaziju u roku od nekoliko dana.
I tako, kada pogledate tu vojnu sposobnost, ne možete samo da sedite i čekate da vidite šta će se desiti. Morate biti spremni, i morate okupiti saveznike i partnere da odgovore u slučaju invazije.
Na kraju krajeva, ne mogu da vam kažem šta je na umu predsednika Putina. Ne mogu vam reći da li će upasti ili ne i kada bi to mogao učiniti. Ali ono što mogu da vam kažem je da je ta sposobnost izuzetno zabrinjavajuća.
Glas Amerike: Koje mehanizme Vašington ima u okviru OEBS-a koje bi sada mogao da koristi? Pošto imamo Helsinšku komisiju SAD, imamo veoma snažne dvostranačke izjave o Rusiji iz ove komisije, a imamo vas kao predstavnika izvršne vlasti. Dakle, koji mehanizam možete koristiti?
Karpenter: Ono što mi pokušavamo da uradimo je da izoštrimo izbore koje ima Kremlj i koje ćemo im predstaviti. S jedne strane, niz veoma teških posledica ako se odluče da deluju vojno, kao što sam rekao: sankcije, kontrola izvoza, značajno jačanje NATO snaga na istočnom krilu. Već vidite to u smislu činjenice da sada imamo približno 3.000 američkih vojnika koji su raspoređeni na evropskom tlu na privremenoj osnovi.
Ali ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, potencijalno je na stolu i mnogo drugih stvari.
A onda u isto vreme, pružanje te opcije za diplomatiju, uključujući ovde u OEBS-u, o stvarima koje su Rusi rekli u prošlosti, do kojih im je stalo, stvarima poput smanjenja rizika od dekonfliktnosti, potencijalno čak i kontrole novih oblika konvencionalnog naoružanja i transparentnost.
Ako su zainteresovani za te stvari, onda je OEBS mesto gde možemo da razvijemo stvarne instrumente, potencijalno čak i pravno obavezujuće sporazume, ako stignemo dovoljno daleko. To bi zadovoljilo našu zabrinutost i zabrinutost Rusije. Ali trenutno smo u procesu razrade ova dva skupa opcija i veoma se nadamo da će Rusi izabrati opciju diplomatije.
Glas Amerike: Upravo ste pomenuli obavezujuće sporazume. Šta je ono što nije na stolu?
Karpenter: Pa, pre svega, bilo kakva vrsta sporazuma u smislu vojne transparentnosti, izgradnje poverenja, recipročne suzdržanosti — o svemu tome bi svi naši saveznici i partneri morali da pregovaraju i da ih se pridržavaju. Dakle, ništa o Evropi bez Evrope. Čuli ste da su razni zvaničnici to govorili u prošlosti kao naša mantra.
Drugo, šta god da uradimo, nećemo praviti kompromise u vezi sa ključnim principima evropskog bezbednosnog poretka, što znači da nema pristupanja sferama uticaja, nema mogućnosti jedne države da diktira kakve će saveze druga država izabrati. Ništa od toga.
Dakle, prvo, principi će ostati netaknuti. Ali kao što sam rekao, sigurno ima prostora za izgradnju poverenja, smanjenje rizika, nove oblike kontrole konvencionalnog naoružanja ako stignemo tako daleko.
Glas Amerike: Dugo ste studirali u Rusiji, i kao službenik, i kao stručnjak. Šta mislite, zašto je Vladimir Putin bilo potrebno da stvori ovu krizu?
Karpenter: Pa, ne mogu vam reći. Kao američki zvaničnik, ne mogu da spekulišem o tome šta predsednik Putin misli.
Ono što mogu da vam kažem je da je došlo do tog ogromnog nagomilavanja snaga u aprilu, praćenog još sveobuhvatnijim, rekao bih, nagomilavanjem upravo sada, što ima sva obeležja potencijalne invazije na Ukrajinu.
Zašto predsednik Putin to radi ovog puta? Da li je to da bi tražio ustupke? Da li je to u pokušaju da se situacija vojno eskalira u korist Rusije? Ne znamo. Ali moramo da delujemo iz premise da on može vojno eskalirati, i stoga, moramo telegrafisati da bi troškovi koji bi iz toga proizašli bili strateški katastrofalni za Rusiju. Tako da i rusko rukovodstvo i ruski narod shvate da ako se ovaj put odabere — a da opet, ne daj Bože, i mi tim putem krenemo — ali ako bude izabran, te reperkusije i posledice će biti ogromne.
Glas Amerike: Jučerašnja izjava beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da će beloruska vojska delovati zajedno sa ruskom vojskom, šta to za vas znači? Kako to menja perspektivu situacije? Belorusija je takođe članica OEBS-a.
Karpenter: Da, Belorusija je članica OEBS-a, a u prošlosti su više puta govorili da nikada neće dozvoliti da njihova zemlja služi kao lansirna rampa za invaziju suseda.
I tako, taj jezik koji ste upravo citirali se malo pomerio, što je krajnje zabrinjavajuće. Očekujemo da bi u Belorusiji moglo biti raspoređeno čak 30.000 ruskih vojnika, zajedno sa balističkim raketama kratkog dometa i drugim vrstama opreme koja bi, u stvari, poslužila kao lansirna platforma za potencijalnu invaziju.
Dakle, veoma pažljivo pratimo situaciju. Veoma je zabrinjavajuće ono što je belorusko Ministarstvo odbrane reklo, u vezi sa svrhom ovih vežbi, iskreno, nije u skladu sa realnošću na južnoj granici Belorusije, a to je da ne postoji nikakva pretnja od Ukrajine. Dakle, mislim da (situacija tamo) zaslužuje da bude veoma, veoma pažljivo posmatrana.
