Francuski predsednik Emauel Makron, prvi zapadni lider koji se lično sreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom od početka ukrajinske krize, rekao je da veruje da se može preduzeti nešto povodom deeskalacije situacije i pozvao sve strane da budu "smirene."
Makronov stav je u suprotnosti sa stavom SAD i Velike Britanije koje tvrde da invazija Rusije na Ukrajinu može da se desi u svakom trenutku. Francuski predsednik ne veruje da je invazija neminovna, a dan posle susreta sa ruskim, sreo i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Makrona možda uskoro očekuje i razgovor sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom.
"Nastavićemo da budemno u bliskom kontaktu sa našim francuskim kolegama o mogućoj pretnji ruske invazije u Ukrajini”, izjavila je portparolka Bele kuće Džen Psaki.
Bajden i Makron su tokom prethodne sedmice, u jeku krize između Zapada i Rusije, razgovarali dva puta.
Moskva demantuje da obustavlja manevre
Kremlj je u utorak saopštio da francuske tvrdnje da je predsednik Vladimir Putin obećao Emanuelu Makronu da Moskva za sada neće sprovoditi nove vojne inicijative oko Ukrajine "nisu tačne".
Francuski zvaničnik rekao je, naime, da je Putin to obećao tokom dugih razgovora u Moskvi u ponedeljak uveče sa Makronom, podseća Rojters.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u utorak kasno popodne da Rusija i Francuska još nisu uspele da postignu dogovor o deeskalaciji tenzija oko Ukrajine, ali je rekao da je deeskalacija potrebna i da je sastanak pružio osnovu za dalji rad na tom frontu.
Prema istom francuskom zvaničniku, Putin se takođe bio složio da trupe koje učestvuju u vojnoj vežbi na beloruskoj teritoriji u blizini ukrajinskih granica budu povučene kada se te ratne igre završe 20. februara.
Peskov je rekao da će se trupe vratiti u svoje baze u Rusiji nakon vežbi, ne navodeći precizan datum, ali je istakao da niko nikada nije rekao da će snage ostati u Belorusiji, javlja Rojters.
Makron je u utorak rekao novinarima da je u razgovoru sa Putinom ispunio svoj cilj da spreči eskalaciju krize, istakao da veruje da se mogu preduzeti koraci ka deeskalaciji i pozvao sve strane na smirenost.
"Smirenost je ključna za sve strane, i u rečima i delima", poručio je Makron i pohvalio Zelenskog "zbog pribranosti koju on i ukrajinski narod pokazuju, u svetlu vojnog pritiska na granice i na zemlju".
Dodao je da su mu i Putin i Zelenski preneli da su posvećeni poštovanju sporazuma iz Minska, iz 2014. godine i naglasio da je taj dogovor sadrži put za rešenje aktuelnog spora.
"Ta zajednička odlučnost je jedni način koji će nam omogućiti da postignemo mir i održivo političko rešenje", rekao je francuski lider na konferenciji za novinare sa Zelenskim.
Makron je iz Kijeva otputovao za Berlin gde se sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, koji je pre početka razgovora rekao novinarima da je "zajednički cilj da se spreči rat u Evropi".
"Naša procena situacije je jedinstvena, kao i stav da je bilo koji dodatni napad na suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine neprihvatljiv i da će izazvati dalekosežne posledice za Rusiju - političke, ekonomske i geostrateške", naglasio je Šolc.
Makron je prethodno pravdao ishod razgovora u Moskvi, na kojima nije bilo velikog napretka, i novinarima kazao da "ni jednog trenutka" nije očekivao da će Putin praviti ustupke.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba napisao je u ponedeljak na Tviteru da njegova zemlja traži "diplomatska rešenja, ali neće preći crvene linije Ukrajine".
On je rekao da Ukrajina neće praviti nikakve ustupke u vezi sa svojim suverenitetom ili teritorijalnim integritetom, da neće voditi direktne pregovore sa "ruskim okupacionim administracijama" u istočnim pokrajnama Donjeck i Lugansk i da samo narod Ukrajine ima pravo da bira politički kurs zemlje.
Posle sastanka sa Makronom u ponedeljak, Putin je rekao da će Rusija dati sve od sebe da "nađe kompromise" u krizi sa Zapadom oko Ukrajine i poručio: "Što se nas tiče, učinićemo sve da pronađemo kompromise koji svima odgovaraju".
On je rekao da "neće biti pobednika" ako izbije rat na evropskom kontinentu.
Rusija je rasporedila više od 100.000 vojnika duž istočne granice Ukrajine i na tlu svog saveznika Belorusije, a Zapad se plaši da bi Putin u bilo kom trenutku mogao da naredi invaziju.
Francuska, Sjedinjene Države i njihovi saveznici iz NATO-a odbacili su zahtev Moskve da isključe moguće članstvo Ukrajine u zapadnom vojnom savezu formiranom posle Drugog svetskog rata.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u ponedeljak da ključni evropski gasovod, Severni tok 2, neće napredovati ako Rusija napadne Ukrajinu, pošto je u Beloj kući ugostio nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Bajden je rekao novinarima da se "ideja da će Severni tok 2 napredovati" u slučaju invazije ruskih tenkova ili trupa "jednostavno neće ostvariti".
Olaf Šolc nije direktno rekao da li će Nemačka otkazati projekat gasovoda, ali je izjavio:
"Preduzećemo sve neophodne korake i sve će biti urađeno zajedno" sa Sjedinjenim Državama i drugim saveznicima.
Rekao je: "Pripremili smo reakciju koja će nam pomoći da brzo reagujemo ako bude potrebno" u slučaju ruske invazije. On je rekao da Nemačka neće "sve iznositi u javnost".
Projekat gasovoda Severni tok 2, koji prolazi ispod Baltičkog mora, dizajniran je da dovede ruski prirodni gas u Nemačku. Gasovod je nedavno završen, ali još nije u funkciji.
