Zapadne zemlje zapretile su da će Rusiji uvesti nove sanckije ako krene u invaziju na Ukrajinu. Iako nije konkretno rečeno šta bi te sankcije podrazumevale, niti u kom trenutku bi bile uvedene, najavljeno je da bi bile oštrije nego dosadašnje.
SAD i evropske zemlje razmatraju da sankcije obuhvate nekoliko oblasti.
Tehnologija
Bela kuća je ranije najavila da razmišlja u uvođenju kontrole na izvoz u Rusiju, što bi Moskvi otežalo da nabavi mikročipove potrebne za različite tehnologije - od pametnih telefona, televizora, aviona, raznih mašina. SAD su takvu meru primenjivale za vreme Hladnog rata kako bi sprečile Rusiju da se tehnološki razvija. Ako bi sada učinile isto, Rusija bi bila u grupi zemalja sa Iranom, Kubom, Severnom Korejom i Sirijom, za koje važi mera kontrole izvoza iz SAD.
Banke
Sankcije su već uvedene za neke manje ruske državne banke posle aneksije Krima 2014. Zapadne zemlje razmatraju da pooštre postojeće sankcije tako što će proširiti spisak postojećih finansijskih institucija i dodati i privatne banke. Sanckijama bi mogao biti obuhvaćen i državni Fond za direktne investicije, iz kojeg se finansiraju najveće ruske kompanije.
Prirodni gas
Gasovod Severni tok 2 između, Rusije i Nemačke, takođe je na meti potencijalnih sankcija. Još se čeka odobrenje od Nemačke da bi gas potekao, a na Berlin se vrši pritisak da to ne dozvoli. Međutim, čak i ako Nemačka to ne dozvoli, evropske zemlje će i dalje ostati vezane za ruski gas. SAD i EU su već uvele neke sankcije kompanijama u ruskom energetskom sektoru, ukljućujući i Gasprom, a nove mere bi mogle da obuhvate veći broj kompanija.
Međunarodni transfer novca
Jedna od najtežih sankcija o kojima razmišljaju SAD i EU je isključivanje Rusije iz sistema za međunarodni transfer novca (SWIFT) koji koriste sve banke na svetu. Ako bi se to desilo, Rusija bi bila isključena iz većine međunarodnih finansijskih transakcija, što bi direktno uticalo na profite u naftnom i gasnom sektoru. O tome se razmišljalo i 2014. kada je Rusija anektirala Krim, ali se odustalo jer je isključivanje iz SWIFT-a smatrano objavom rata. Rusija je od tada počela da pravi svoj sistem za tranfer novca SPFS, koji i dalje nije opšteprihvaćen.
Dolar
Još jedna snažna finanijska mera o kojoj se razmišlja je blokiranje pristupa dolarima. Naime, ako bi se Rusiji onemogućio pristup američkom bankarskom sistemu, ruske kompanije bi imale poteškoća u rutinskim transakcijama i kupovinama. SAD bi mogle i same da uvedu ove sankcije, bez drugih zapadnih zemalja, što nije slučaj sa isključivanjem iz SWIFT-a. Predsednik SAD Džo Bajden je nagovestio da Amerika razmišlja o uvođenju ove mere.
Obveznice
Američkim finansijskim institucijama je već zabranjeno da kupuju ruske vladine obveznice. To je bila odluka aktuelnog predsednika SAD zbog navoda da se Moskva mešala u američke izbore. Oštrije sankcije u ovoj oblasti odnosile bi se na zabranu trgovine na sekundarnom tržištu kapitala, što obuhvata i berze.
Pojedinci
Predmet sankcija mogu biti i pojedinci, kojima se u tom slučaju ne dozvoljavaju putovanja ili posedovanje nekretnina u nekoj zemlji. Agencija AP prenosi da je 735 pojedinaca iz Rusije pod američkim sankcijama zbog aneksije Krima. Vlade SAD i Velike Britanije prete novim sankcijama ako Rusija krene na Ukrajinu, a pojedini članovi Kongresa apeluju na Bajdena da sankcije budu uvedene i gimnastičarki Alini Kabajevoj, za koju mediji prenose da je partnerka Vladimira Putina.
"Pojedinci koje smo identifikovali kao potencijalni predmet sankcija su bliski Kremlju i imaju uticaj na vladu pri donošenju odluka", izjavila je svojevremeno portparolka Bele kuće Džen Psaki.
Vladimir Putin
I ruski predsednik je potencijalna meta sankcija. Pojedini članovi američkog Kongresa su to predložili i Bajden je rekao da će razmotriti tu opciju. Iz Moskve je na te najave stigao odgovor da Putinu sankcije ne bi naudile, ali da bi takva odluka bila "politički destruktivna".
