Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden u utorak je preneo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da je Zapad zabrinut da će Rusija izvršiti invaziju na Ukrajinu i upozorio na "snažne ekonomske i druge mere" kao kaznu ako Moskva započne vojni konflikt, saopšteno je iz Bele kuće.
Dvojica lidera su održala dvosatni virtuelni razgovor o Ukrajini i drugim spornim pitanjima u odnosima dve zemlje koji su na najnižem nivou od kraja Hladnog rata.
Bajden je "direktno rekao predsedniku Putinu da ako Rusija izvrši dodatnu invaziju na Ukrajiinu, da će SAD i evropski saveznici odgovoriit snažnim ekonomskim merama", rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.
Saliven je u obraćanju novinarima u Beloj kući, posle sastanka, rekao da će SAD takođe "dati dodatni odbrambeni materijal Ukrajincima, van onoga što već obezbeđujemo, i da ćemo osnažitii naše NATO saveznike na istočnim granicama dodatnim kapacitetima, u odgovoru na takvu eskalaciju".
Saliven je istakao da bi to obuhvatalo raspoređivanje dodatnih američkih trupa u istočnoevropskim članicama Alijanse.
"Dok komuniciramo diplomatskim kanalima, takođe ćemo se pripremiti za sve moguće događaje", naglasio je američki zvaničnik.
Bela kuća je posle razgovora saopštila da je Bajden iskazao duboku zabrinutost zbog ruskih poteza u Ukrajini.
"Predsednik Bajden je iskazao duboku zabrinutost Sjedinjenih Država i naših evropskih saveznika zbog povećanja broja ruskih vojnika oko Ukrajine i stavio do znanja da će SAD i naši saveznici odgovoriti snažnim ekonomskim i drugim merama, u slučaju vojne eskalacije", navodi se u saopštenju Bele kuće.
U saopštenju se navodi i da je Bajden "potvrdio podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajiine i pozvao na deeskalaciju i povratak diplomatiji".
Dvojica lidera, kako se navodi, razgovarala su i o dijalogu SAD i Rusije o strateškoj stabilnosti, odvojenom dijalogu o rensomveru (softveru koji krade podatke, kako bi kriminalac potom mogao da traži odštetu od žrtve, prim. nov) i zajedničkom radu na drugim regionalnim pitanjima kao što je Iran.
Iz Kremlja je posle razgovora saopšteno da je Putin preneo Bajdenu zahtev za pravno obavezujućim bezbednosnim garancijama koje bi isključivale mogućnost proširenja NATO-a. SAD i druge NATO članice odbacuju tu mogućnost.
Putin je, kako je saopšteno, rekao da NATO jača vojni potencijal blizu ruskih granica i "pravi opasne pokušaje da osvoji ukrajinsku teritoriju".
"Rusija je zbog toga ozbiljno zainteresovana da dobije pouzdane, pravno obavezujuće garancije koje bi isključivale širenje NATO-a ka istoku i raspoređivanje ofanzivnih oružanih sistema u državama pored Rusije", ističe se u saopštenju Kremlja.
Putin je Bajdenu takođe preneo da želi garancije da ofanzivni sistemi neće biti raspoređeni u zemljama blizu Rusije, saopšteno je iz Kremlja. Takođe je navedeno da je ruski lider predložio ukidanje restrikcija na diplomatske misije dve zemlje.
Bela kuća nije objavila video snimke razgovora koji je Bajden vodio iz sobe za vanredne situacije, već je samo saopštila da je počeo, a zatim i da je trajao dva sata i jedan minut.
Na snimku ruske televizije vidi se kako se Bajden i Putin pozdravljaju na prijateljski način, na početku sastanka za koji se očekivalo da će biti veoma napet. Bajden je rekao Putinu da se nada da će se sledeći put lično sastati.
U međuvremenu, iz Jelisejske palate je saopšteno da će Francuska i njeni zapadni saveznici - Italija, Nemačka, Britanija i SAD - i dalje biti na oprezu u vezi sa ruskim potencijalnim "agresivnim inicijativama" prema Ukrajini.
"Petorica lidera potvrdila su odlučnost da rade zajedno na garantovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i da osiguraju njenu stabilnost i bezbednost", navodi se u saopštenju posle razgovora francuskog predsednika Emanuela Makrona sa kolegama iz Kvinte.
"Jasna poruka o posledicama invazije"
Bela kuća je uoči sastanka saopštila da je cilj američkog predsednika bio da prenese "jasnu poruku" koliki će biti stvarni trošak za Kremlj ako se odluči na invaziju. Američki obaveštajci procenili su da je Moskva rasporedila oko 70 hiljada vojnika na granici sa Ukrajinom i da sprema ofanzivu sledeće godine.
"Konsultovali smo se sa saveznicima i dogovorili da uvedemo stroge sankcije koje će ozbiljno oštetiti rusku ekonomiju. Zovite to pretnjom, činjenicom, pripremom, kako god hoćete", rekla je portparolka Bele kuće Džen Psaki.
Ukrajinske vlasti su u saopštenju uoči razgovora ustvrdile da Rusija šalje tenkove i snajpere u istočnu Ukrajinu da bi "isprovocirala razmenu vatre", te da vodi kampove za obuku pod vođstvom pripadnika ruske vojske. Kremlj nije komentarisao te optužbe.
Bajden je bio potpredsednik SAD kada je ruska vojska 2014. ušla na Krim i anektirala taj deo teritorije od Ukrajine. Ta spoljnopolitička kriza bila je jedna od najgorih za vreme mandata Baraka Obame, a Bajden sada pokušava da smiri krizu na pomolu.
Republikanci u Vašingtonu smatraju ovu situaciju ključnom za pokazivanje Bajdenove kompetentnosti na međunarodnoj sceni.
Aktuelni predsednik je svoju kampanju vodio baziranu na tome da je, za razliku od bivšeg predsednika Donalda Trampa, fokusiran na spoljnu politiku i da će vratiti Ameriku na čelo globalne scene. Ali, republikanci kažu da ne radi dovoljno na tome da spreči Iran da postane nuklearna sila i da se ne suprotstavlja autokratskim liderima kao što su Ši Đinping i Vladimir Putin.
Bela kuća je saopštila da će Bajden poručiti da je diplomatija jedini način da se reši konflikt i da Rusija treba da spusti tenzije.
Kremlj od SAD traži garancije da Ukrajina ne postane članica NATO-a. Bajdenovi saradnici kažu da to niko ne može garantovati, a predsednik je izjavio da "neće prihvatiti ničije crvene linije".
Džen Psaki je istakla da "članice NATO-a odlučuju o novim članicama, a ne Rusija".
Ipak, Putin ovaj će iskoristiti ovu situaciju da promeni ravnotežu snaga SAD i Rusije.
"Reč je o fundamentalnom principu u odnosima Rusije i Zapada uspostavljenom pre 30 godina. Rusija želi da to obnovi, Zapad kaže da za to nema osnova. Nemoguće je tek tako postići dogovor", kaže Fjodor Lukjanov, spoljnopolitički ekspert iz Moskve.
Osim Ukrajine, odnose SAD i Rusije opterećuju i sajber napadi i kršenje ljudskih prava.
Obe strane su saopštile da ne očekuju napredak u vezi sa Ukrajinom, ali da je i sam razgovor nekakav napredak.
