Stejt department je u svom godišnjem izveštaju o terorizmu kao glavne probleme u Srbiji označio kretanje novca i oružja kroz region, regrutovanje boraca povratnika, kao i samoradikalizaciju terorista kroz rasno ili etnički motivisane ideologije – povezane sa nacionalizmom ili nacionalističkim grupama.
"Pretnja od terorizma prisutna širom sveta"
U izveštaju Stejt departmenta se ocjenjuje da su Sjedinjene Države i njihovi partneri tokom 2020. godine postigli veliki napredak u borbi protiv terorističkih organizacija, ali da je pretnja od terorizma postala “geografski rasprostranjenija u regionima širom sveta”.
Ističe se da je proširena Globalna koalicija za borbu protiv ISIS-a, koja trenutno broji 83 člana, da se radilo na jačanju napretka u Iraku i Siriji, te da su prošireni napori za suprostavljanje sve većoj pretnji od ISIS-a u delovima Afrike.
“Uprkos važnim uspesima u borbi protiv terorizma, terorističke grupe su i dalje otporna i rasprostranjena pretnja širom sveta. Iako je ISIS izgubio svu teritoriju u Iraku i Siriji, ta organizacija i njeni ogranci i dalje vode terorističku kampanju širom sveta i izvode smrtonosne globalne napade”, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.
Kao primer sve veće pretnje, navodi se podatak da su ogranci Islamske države izvan Iraka i Sirije bili odgovorni za više žrtava 2020. nego bilo koje prethodne godine. Upozorava se i na aktivno prisustvo ISIS-a u Iraku i Siriji i veći broj napada u obe zemlje u prvoj polovini 2020. U izveštaju se navodi i da su pojedinci, koje je radikalizovala Islamska država, izvodili napade u južnoj i jugoistočnoj Aziji, a da se povećao i broj i smrtnost napada koje grupe povezane sa ISIS-om izvode širom Zapadne Afrike i Sahela.
Stejt department navodi i da je nastavljena borba protiv Al Kaide i njenih ogranaka širom sveta, da je ta organizacija pretrpela značajne gubitke kada je reč o vođstvu, ali da je ojačala prisustvo u inostranstvu, naročito na Bliskom istoku i u Africi.
“Ogranci Al Kaide u Africi - AQAP, al-Šabab i Džama’at Nasr al-Islam val Muslimin su i dalje među najaktivnijim I najopasnijim terorističkim grupama u svetu”, navodi se u izveštaju.
Stejt department je u izveštaju optužio Iran da je 2020. nastavio da podržava terorističke činove regionalno i globalno, te da pruža utočište liderima Al Kaide. Ocenjuje se da je, na globalnom nivou, Iranska revolucuonarna garda i dalje glavni akter u davanju podrške regrutaciji i finansiranju terorista i terorističkim zaverama širom Evrope, Afrike, Azije i obe Amerike.
U izveštaju se ocenjuje da pandemija koronavirusa predstavlja izazov za terorističke grupe, ali im pruža i određene prilike.
“Dok je pandemija poremetila kretanje, finansiranje i operacije terorista, terorističke grupe su prilagodile svoj pristup, koristeći internet za dalju radikalizaciju i motivisanje napada širom sveta”, ocenjuje Stejt department.
Sjedinjene Države takođe su pozvale zemlje porekla da vrate, rehabilituju, reintegrišu i, gde je to adekvatno, krivično gone borce Islamske države i povezane članove porodica.
“Srbija ulaže napore u borbi protiv terorizma i nastavlja saradnju sa Sjedinjenim Državama i međunarodnim partnerima. U septembru 2020. se obavezala da će proglasiti Hezbolah terorističkom organizacijom i proširiti saradnju kroz primenu sistema za proveru putnika. Članica je Globalne koalicije za borbu protiv Islamske države”, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta.
U tekstu je navedeno da Srbija kažnjava krivična dela poput međunarodnog terorizma, podsticanja, vrbovanja, upotrebe smrtonosnih uređaja, uništavanja i oštećenja nuklearnih objekata, finansiranja terorizma i udruživanja u svrhe terorizma.
Međutim, kako je utvrđeno, kaznena politika se razlikuje u zavisnosti da li se radi o povratnicima sa ratišta u Siriji ili pak onih koji su ratovali na istoku Ukrajine.
“Krivični zakonik zabranjuje neovlašćeno učešće u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, propisuje kaznu zatvora od 6 meseci do 10 godina. Poslednjih godina u Srbiji su bili osuđivani pojedinci za učešće u terorističkim aktivnostima u Siriji, kao i u sukobu Rusije i Ukrajine u istočnoj Ukrajini. Čini se da Ministarstvo unutrašnjih poslova primenjuje različite standarde u kažnjavanju stranih boraca u ta dva sukoba - povratnicima iz Sirije izriču se presude do 15 godina zatvora, dok većina povratnika iz Ukrajine biva osuđena na uslovne kazne. Srbiji nedostaje zakonodavstvo koje na širi način pokriva obuku terorista, finansiranje terorističkih organizacija i aktivnosti vrbovanja terorista”, precizirano je u izveštaju.
Stejt department notira i da, uprkos pozivima Ujedinjenih nacija državama da striktnije nadgledaju podatke o putnicima – Srbija to trenutno još ne čini. Takođe, primećeno je i da se Vašingtonskim sporazum o ekonomskoj normalizaciji sa Kosovom, Srbija obavezala da primeni dogovore o razmeni podataka sa Sjedinjenim Državama i ojača mere bezbednosti.
“Takođe, u skladu sa istim sporazumom Srbija se obavezala da će Hezbolah u celini proglasiti terorističkom organizacijom i u potpunosti primeniti mere za ograničavanje operacija i finansijskih aktivnosti. Još nije ispunila tu odredbu niti sprovela mere”, navodi u izveštaju Stejt department.
U odeljku koji se odnosi na resurse kojima Srbija raspolaže, navedeno je da su u toj oblasti potrebna poboljšanja, ali i da je zabeležen napredak.
Uz to Srbija je označena kao članica Manivala (MONEYVAL), tela Saveta Evrope (SE) za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, regionalne organizacije nadležnosti poput Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), kao i Evroazijske grupe za borbu protiv pranja novca (EAG).
U izveštaju je primećeno da su domaće i međunarodne organizacije kritikovale Upravu za sprečavanje novca i finansiranje terorizma koja je pokrenula proveru finansijskog poslovanja dela medija, nevladinog sektora i pojedinaca.
“Kritikama je kao politizacija označeno koriščenje mera protiv pranja novca i finansiranja terorizma za targetiranje civilnog društva i pojedinaca kritičnih prema vlastima”, navedeno je u tekstu.
Stejt department ukazuje i da Srbija sprovodi Nacionalnu strategiju za prevenciju i suzbijanje terorizma u periodu 2017-2021, kao i prateći Akcioni plan.
“Time se nastoji identifikovanje ranih faktora koji dovode do terorističke radikalizacije, poboljšanje bezbednosti građana i presretanje pretnji iz društvenih medija”, piše u izveštaju.
Takođe, osim bliske saradnje sa svim relevantnim međunarodnim organizacijama, poput Ujedinjenih nacija, INTERPOL-a, EUROPOL-a, "Partnerstva za mir" ili pak američkog Sekretarijata za unutrašnju bezbednost, u izveštaju je navedeno i da Srbija ima razvijene odnose u smislu granične bezbednosti sa Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, kao i partnerstvo sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.
Kako je zaključeno u izveštaju blisku saradnju ostvaruje i sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom.
Kosovo
Stejt department u izveštaju Kosovo označava kao državu koja se protiv pretnje terorizma bori u tesnoj saradnji sa Sjedinjenim Državama.
Precizirano je da je Kosovo članica Globalne koalicije protiv Islamske države.
“Kosovo je nastavilo proces repatrijacije četiri bivša osumnjičena borca i 106 članova porodica vraćenih iz Sirije – što je jedan od najvećih procesa civilnih repatrijacija iz zona sukoba sprovedenih do sada. Sve odrasle osobe krivično su gonjene ili su ih organi za sprovođenje zakona sankcionisali na drugi način. Dvojica muškaraca trenutno su na izdržavanju zatvorske kazne, dok su žene i deca u programu reintegracije koji finansiraju Sjedinjene Države i evropske organizacije”, navodi se u odeljku o Kosovu.
Kosovski pravni okvir kojim je regulisana oblast borbe protiv terorizma - označen je najnaprednijim na području Balkana.
“Međutim, kratke zatvorske kazne, rani otpust iz pritvora i izostanak nadzora bivših osuđenika pokreću pitanja o dugoročnoj bezbednosti. Kosovo primenjuje smernice Ujedinjenih nacija u vezi sa putovanjima i u skladu sa Vašingtonskim sporazumima iz septembra 2020. pospešuje graničnu bezbednost i provere kroz partnerstvo i uz pomoć Sjedinjenih Država. Kosovo je Hezbolah označilo terorističkom organizacijom”, konstatuje Stejt department.
U tekstu je pomenuto i najmanje šest slučajeva u kojima su optuženi ili osumnjičeni za terorističke aktivnosti bili osuđeni ili procesirani zbog krivičnih dela iz oblasti terorizma. Precizirano je da se primenom mera Kosovo suprotstavlja finansijom terorizmu, kao i nasilnom esktremizmu.
Balkanci na stranim ratištima
Balkanska istraživačka mreža (BIRN) godinama se bavi odlascima na strana ratišta građana Zapadnog Balkana. Prema njihovim podacima oko 900 ljudi otišlo je tokom sukoba na područje Iraka i Sirije.
Najviše sa Kosova i Albanije, oko 300, dok ih je iz Bosne i Hercegovine bilo oko 200. Iz Srbije ih je u tim zemljama bilo oko 50. Istovremeno, državljani Srbije učestvovali su u sukobima na istoku Ukrajine.
Prema podacima BIRN-a, u Srbiji je od 2015. osuđeno 29 osoba jer su se borile na strani proruskih pobunjenika na tom području.
Analiza BIRN-a pokazala je da je na Kosovu osuđeno najviše povratnika sa ratišta u Siriji, dok su Bosna i Hercegovina, Sjverna Makedonija i Srbija osudile približno isti broj osoba za ratovanje u Siriji, odnosno Ukrajini.
Ukazano je i da u bliskoj saradnji sa Albanijom i Severnom Makedonijom kosovske vlasti podržavaju borbu protiv terorizma i grade redionalne odnose.
