Kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i podržala separatiste na na istoku Ukrajine pre više od sedam godina, nedovoljno finansirane i neorganizovane oružane snage Kijeva borile su se da pruže kredibilan odgovor.
Sada, usred strahovanja da bi gomilanje ruskih trupa u blizini ukrajinske granice mogla biti najava mogućeg napada, vojni stručnjaci kažu da će se Moskva ovog puta suočiti sa jačim otporom. Ali oni naglašavaju da bi Ukrajini moglo da nedostaje ono što joj je potrebno da bi se suprotstavila ogromnoj kopnenoj, morskoj i vazdušnoj nadmoći Rusije.
Ipak, godine borbe protiv separatista dale su ukrajinskim veteranima kao što je pukovnik Vjačeslav Vlasenko iskustvo na bojnom polju za takvu borbu.
"U slučaju ruske agresije, neću imati izbora – svaki Ukrajinac je spreman da pogine sa oružjem u rukama", rekao je visoko odlikovani 53-godišnji Vlasenko. "Ukrajina nikada neće postati deo Rusije. Ako moramo da dokazujemo Kremlju da Ukrajina ima pravo na slobodu i nezavisnost, spremni smo na to".
I iako je zapadna vojna pomoć ostala ograničena, Ukrajina je ipak dobijala najsavremenije strano oružje, uključujući sofisticirane američke protivtenkovske rakete i turske bespilotne letelice kako bi pružila jači udarac nego što je to bilo u prethodnim godinama.
Vlasenko, koji je proveo četiri i po godine boreći se protiv pobunjenika na istoku u sukobu u kom je ubijeno više od 14.000 ljudi, rekao je da zemlja sada ima hiljade visoko motivisanih i borbeno ojačanih vojnika.
"Mi Ukrajinci branimo svoju zemlju i nemamo gde da se povučemo", rekao je on i dodao da svog 13-godišnjeg sina vodi na gađanje kako bi znao "ko nam je neprijatelj i kako bi naučio da se brani i uzvrati".
Ranije ove nedelje, predsednik Volodimir Zelenski pohvalio je ukrajinske vojnike tokom posete oblasti u blizini zone sukoba kako bi obeležio vojni praznik.
"Ukrajinski vojnici nastavljaju da obavljaju svoju najvažniju misiju – da štite slobodu i suverenitet države od ruskog agresora", rekao je Zelenski.
Pokret ruskih trupa
Obaveštajni zvaničnici Sjedinjenih Država utvrdili su da je Rusija premestila 70.000 vojnika blizu ukrajinske granice i da se pripremila za moguću invaziju početkom sledeće godine. Moskva je negirala bilo kakve planove za napad na Ukrajinu, odbacujući zabrinutost Zapada kao deo klevetničke kampanje.
U utorak, predsednik SAD Džo Bajden je tokom video-konferencije upozorio ruskog predsednika Vladimira Putina da će se Moskva suočiti sa "ekonomskim posledicama kakve nikada niste videli" ako napadne Ukrajinu, iako je napomenuo da Vašington tamo neće rasporediti svoje vojne snage.
Putin je potvrdio svoje poricanje da planira napad na Ukrajinu, ali je naglasio da je moguće proširenje NATO na Ukrajinu "crvena linija" za Moskvu.
Ako Rusija napadne svog suseda, ruska vojska sa milion pripadnika neizbežno bi nadvladala ukrajinske oružane snage, kojih ima oko 255.000. Ali pored obećanog teškog ekonomskog udarca zapadnih sankcija, Rusija bi takođe pretrpela značajne vojne gubitke koji bi narušili Putinov imidž kod kuće.
Ukrajinski veterani i vojni analitičari kažu da zemlja ovog puta neće predati teritoriju bez borbe, za razliku od pre sedam godina na Krimu, gde se ruske trupe u uniformama bez obeležja praktično nisu suočile sa otporom u preuzimanju crnomorskog poluostrva.
"Ukrajina neće postati lak plen za Ruse. Biće krvoprolića", rekao je Vlasenko. "Putin će dobiti stotine i hiljade kovčega koji plutaju iz Ukrajine u Rusiju"
Nekoliko nedelja nakon aneksije Krima, Rusija je počela da podržava separatističku pobunu u istočnom industrijskom srcu Ukrajine, poznatom kao Donbas. Ukrajina i Zapad optužuju Rusiju za snabdevanje pobunjenika trupama i oružjem – što su optužbe koje je Moskva negirala, rekavši da su svi Rusi koji se tamo bore bili dobrovoljci.
Niz ogromnih vojnih poraza primorao je Ukrajinu da potpiše mirovni sporazum iz 2015. uz posredovanje Francuske i Nemačke koji je predviđao široku autonomiju za separatističke regione i sveobuhvatnu amnestiju za pobunjenike.
Dogovor su mnogi u Ukrajini videli kao izdaju njenih nacionalnih interesa. Iako je to pomoglo da se okončaju borbe velikih razmera, česti sukobi su nastavljeni usred političkog ćorsokaka dok su Ukrajina i Rusija razmenjivale optužbe.
Zapadna pomoć Ukrajini
Nikola Sunhurovski, vodeći vojni analitičar nezavisnog tink-tenka Centar Razumkov sa sedištem u Kijevu, rekao je da je ukrajinska vojska mnogo napredovala poslednjih godina zahvaljujući zapadnoj opremi i obuci.
"Vojska je danas mnogo jača nego što je bila početkom 2014. godine i Rusija će se suočiti sa ozbiljnim otporom", rekao je on.
Zapadna pomoć uključivala je protivtenkovske projektile Džavelin i patrolne čamce koje su isporučile Sjedinjene Države. SAD i druge snage NATO izvele su zajedničke vežbe sa ukrajinskom vojskom u vežbama koje su uznemirile Rusiju. Prošlog meseca Ukrajina je potpisala sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom za izgradnju pomorskih baza na Crnom i Azovskom moru.
Ipak, Sunhurovski je tvrdio da pomoć Zapada nije dovoljna.
"Vojna pomoć koju daje Zapad daleko je od onoga što je Ukrajini potrebno", rekao je Sunhurovski, dodajući da je njen spor tempo takođe ključni problem. z
Posebno je ukazao na protivvazdušnu odbranu Ukrajine.
"Sistem PVO nije spreman da odbije masivne vazdušne napade Rusije", rekao je Sunhurovski, dodajući da Ukrajini takođe nedostaju napredni sistemi za elektronsko ratovanje i da joj nedostaje artiljerije i projektila.
Moral nije problem, rekao je.
"Sa stanovišta borbenog duha, Ukrajina je spremna za rat, ali postoje problemi sa tehnološkim nivoom ukrajinske vojske, koji je ispod onoga što je potrebno da bi se Rusija odvratila od napada", rekao je on.
Zelenski je rekao da je ukrajinska vojska "prešla težak put ka stvaranju visoko sposobne i visoko organizovane borbene strukture koja je uverena u svoj potencijal i sposobna da izbaci iz koloseka bilo kakve agresivne planove neprijatelja". U četvrtak je razgovarao sa Bajdenom, koji ga je obavestio o razgovoru sa Putinom.
Analitičari su takođe rekli da će Rusija morati da bude spremna za kampanju otpora ukrajinskih veterana širom zemlje nakon bilo kakve invazije.
"Ako pokrene agresiju, Rusija će se suočiti sa gerilskim ratom velikih razmera u Ukrajini, a infrastruktura za to je već postavljena", rekao je Volodimir Fesenko, šef istraživačkog centra Penta sa sedištem u Kijevu. "Hiljade ukrajinskih vojnika služilo je na istoku, a u svakom dvorištu postoji lokalni heroj koji se borio protiv separatista i Rusa".