“Iako verujem u čuda - očekivati drugačije ponašanje od ove iste grupe ljudi – mislim da bi to bilo čudo”, kratko je za Glas Amerike prokomentarisala Dženifer Braš, penzionisana ambasadorka i bivša otpravnica poslova u američkoj ambasadi u Beogradu, povodom izbora nove Vlade Srbije čiji su ministri preuzeli funkcije.
Okosnica nove srpske izvršne vlasti, koju čini 28 resora, su kadrovi Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. Predvodi je dosadašnja premijerka Ana Brnabić.
Mandat preuzimaju u osetljivom trenutku u kom se nalaze region, Evropa i svet – oličenom u potrebi za što skorijim rešavanjem višedecenijskog spora Kosova i Srbije, posledicama razarajućeg ruskog rata u Ukrajini, kao i približavanjem neizvesne zime u kontekstu moguće nestašice energenata – konkretno gasa.
Danijel Server, profesor Škole naprednih međunarodnih studija Univerziteta Džons Hopkins, pozdravlja činjenicu da je izvršna vlast Srbije konačno formirana – ali, uz to, ne razume razloge zbog kojih se čekalo čitavih pola godine.
“Bio bih iznenađen ukoliko bi aktuelne vlasti unapredile reformski proces u okviru pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Ana Brnabić je već imala priliku za to – koju je propustila”, kaže Server za Glas Amerike.
Tokom poslednjih više od dve godine Srbija, kandidatkinja za članstvo u EU koja je pregovore otpočela 2014, kaska u tom procesu.
Poslednji iskorak bio je decembra 2021, kada je Srbija otvorila klaster 4 – odnosno četiri poglavlja (Transportna politika, Energetika, Trans-evropske mreže i Životna sredina i klimatske promene).
Pre toga, gotovo da nije bilo nikakvih pomaka na njenom evropskom putu.
Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije, pokazatelju u kojoj meri je kandidat napredovao u primeni reformi, Srbija je označena kao država sa svega 45 odsto usklađenosti sopstvene spoljne politike sa Evropskom unijom - zajednicom čiji član proklamovano želi da postane.
Aludirano je tu na protivljenje Srbije da Ruskoj Federaciji, koju je najveći deo zapadnih međunarodnih partnera poodavno sankcionisao zbog agresije na Ukrajinu, uvede sankcije – iako se nalazi na putu ka članstvu.
“Zapad će očekivati uvođenje sankcija. Očekujem da će Srbija to odbiti – kao što to čini od februara”, ukazuje Server – dodajući da će Srbija ipak možda želeti da se odmakne od sfere ruskog uticaja.
“To bi se moglo dogoditi kada Moskva izgubi rat u Ukrajini. Ipak, realnije je da se Srbija okrene Kini, nego Zapadu. U svakom slučaju, Ivica Dačić novi ministar spoljnih poslova, je žustri zagovaravač bliskih odnosa sa Moskvom. Jednom mi je rekao da je Srbiji potreban zagrljaj ruskog medveda. To ne predstavlja moje viđenje orijentacije prema Zapadu”, smatra Server.
Novi ministri mandate su preuzeli nekoliko dana uoči isteka roka koji vlasnici vozila sa tablicama Srbije na severu Kosova imaju da ih preregistruju na kosovske oznake – što na Balkanu i u delu međunarodne javnosti pobuđuje zebnju od mogućeg izbijanja novih napetosti između Kosova i Srbije.
Takođe, na aktuelnosti sve više dobija široj javnosti nepoznati francusko-nemački plan za dijalog Kosova i Srbije za koji je, prvobitno, predsednik Aleksandar Vučić rekao da je neprihvatljiv.
Potom se delimično korigovao – rekavši da će odgovor na taj dokument biti poslat u naredna 24 sata.
“Spremni smo na razgovore i da pregovore nastavimo, ali ima stvari koje ne možemo da prihvatimo", rekao je Vučić nakon sednice nacionalnog Saveta bezbednosti – dodavši da u detalje ne bi ulazio.
Danijel Server ocenjuje da će nova Vlada u vezi sa Kosovom preuzeti kurs bivše izvršne vlasti.
“Kriviće Kosovo zbog neuspeha dijaloga. Nemam razloga da verujem da je spremna da krene put diplomatskog priznanja ili pak suštinskog sporazuma. Brojni sporazumi su već postignuti, ali nisu primenjeni. Očekujem da će sa tim nastaviti obe strane. Nadam se da grešim”, ukazuje profesor Server.
Neusklađenost u vezi sa kaznenom politikom prema Rusiji nisu bile i jedine zamerke Srbiji u poslednjem izveštaju Evropske komisije.
Od nje je zatraženo da se uzdrži od ugrožavanja stabilnosti i upotrebe retorike koja ugrožava dijalog sa Kosovom.
Primećeno je da su politička i medijska scena pod snažnim uticajem vladajuće Srpske napredne stranke i predsednika Srbije, kao i da se jezik uvreda upotrebljava protiv političkih protivnika u parlamentu i izbornoj kampanji.
Notirano je, između ostalog, da nije bilo napretka u slobodi izražavanja.
“Za Srbiju je najvažnije da poštuje ljudska prava i medijske slobode. Međutim, ona se sve više okreće u autokratskom smeru. Mediji učestalo prenose rasističke stavove vlasti prema Albancima, ili postaju promoter ruske propagande. Deluje da sudovi nisu nezavisni, a ljudska prava se krše. Opozicija je fragmentirana i postaje snažnija na nacionalističkoj desnici nego na demokratskoj levici. Prava demokratija i poštovanje ljudskih prava zahtevaju realnu mogućnost promene vlasti. U današnjoj Srbiji vidim malu verovatnoću za to”, zaključio je Danijel Server, profesor Škole naprednih međunarodnih studija Univerziteta Džons Hopkins.
Nazadovanje u oblasti osnovnih ljudskih prava, slobode govora i okupljanja konstatovani su u izveštajima i publikacijama nekolicine uglednih međunarodnih nevladinih organizacija – poput Fridom hausa, Amnesti internešenela i drugih.
"Reporteri bez granica" vlastima Srbije čak su i upućivali preporuke kako bi se stanje u medijskoj sferi promenilo - ali je, za sada, nepoznato da li su neke od njih primenjene.
Jedina oblast u kojoj je Srbija ocenjena kao slobodna je - internet.
