Srbija je danas, u odnosu na pre 10 godina, kada je dobila status kandidata za članstvo u EU, u lošijoj situaciji, izjavio je u ponedeljak predsednik Upravnog odbora Centra za evropske studije Srđan Majstorović i dodao da se u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ističe da demokratski proces ostaje ključni stub pristupanja EU.
Prilikom “Javnog čitanja izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2022. godinu” Majstorović je rekao da bez demokratskog kapaciteta neće biti ni članstva u EU i podsetio da se u ovogodišnjem izveštaju konstatuje da su parlamentarni izbori u Srbiji održani pod neravnopravnim uslovima, uz zloupotrebu javnih resursa i pristrasnost u medijima u korist vlasti.
“U parlamentu prevladava atmosfera u kojoj je govornica platforma za uvrede i pretnje. Ocenjeno je da je ostvaren ograničen napredak u reformi javne uprave, ali da je više od polovine najistaknutijih funkcionera u statusu vršioca dužnosti, što utiče na njihovu nezavisnost i odgovornost”, izjavio je Majstorović, dok je zamenica šefa Delegacije EU u Beogradu Plamena Halačeva ukazala na neusklađenost srpske spoljne politike sa politikom EU i naglasila da je Srbija na tom polju nazadovala – usklađenost je prošle godine iznosila 64 odsto, a ove godine je taj procenat pao da 45 posto.
Prema njenim rečima Srbija se nije priključila restriktivnim merama prema Rusiji, ali se, kako je rekla Halačeva, očekuje se da će se Beograd postepeno priključiti tim merama.
Međutim, Nikola Burazer iz Centra savremena politike je postavio pitanje o tome šta će za proces evrointegracija značiti ukoliko Srbija uvede sankcije Rusiji, ali u atmosferi u kojoj se stalno ističe da se to radi, jer je Srbija pritisnuta, ucenjena i da nema drugog izbora:
“To uvođenje sankcija ako se dogodi na taj način neće nas ni malo približiti tom jednom cilju, a to je da deliumo suštinske evropske vrednosti. To je ogroman problem jer komunikacija o EU čini se da postaje sve gora”, rekao je Burazer.
Govoreći o medijskoj situaciji u Srbiji, on je istakao da je u Izveštaju EK negativno ocenjen rad REM-a zbog toga što je ove godine, na novom konkursu ponovo dodelilo nacionalne frekvencije onim televizijskim stanicama koje su prethodno kršile pravila i norme.
“U Izveštaju se pominju napadi na novinare i da država finansira medije koji krše kodekse. Pominje se i kompanija Telekom, u kontekstu monopolizacije medijskog tržišta”, rekao je Nikola Burazer.
U Izveštaju se posvećuje posebna pažnja i procesuiranju ratnih zločina i kako je istakla Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava, ukazuje se na odsustvo saradnje sa mehanizmom koji je nasledio predmete Haškog tribunala.
Takođe, u Izveštaju se navodi i da sve više izostaje ograđivanje od prisustva osuđenih ratnih zločinaca u javnosti, rekla je Spremo i naglasila da se navode konkretni primeri zabrane javnih okupljanja kao što su ekološki skupovi ili protesti zbog veličanja ratnih zločinaca, kao i da se posebno ističe šetnja tokom ovogodišnjeg Evroprajda.
Po mišljenju izvršne direktorke Fondacije Centar za demokratiju Nataše Vučković evroskepticizam je regresivna ideologija koja vuče Srbiju unazad i platforma na kojoj se udružuje kranja desnica.
“To zahteva organizovani odgovor evropskog dela društva”, rekla je Vučković.
