Šefica Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Karolina Zijade zatražila je od Kosova i Srbije da se, kako je ukazala, aktivno i konstruktivno uključe u dijalog kojim posreduje Evropska unija.
Zijade je, predstavljajući šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu misije UN na Kosovu, poručila da dve strane treba da uvažavaju sve pravne tekovine Unije - i zatražila da utiču na smanjenje napetosti na terenu.
Zvaničnica svetske organizacije govorila je o značaju rešavanja nekoliko važnih pitanja u vezi sa normalizacijom odnosa - koja opterećuju odnose Kosova i Srbije.
"Među njima je pitanje Mape puta o energetici, registarskih tablica, ličnih dokumenata, kao i slobode kretanja. Takođe, evropsko bezbednosno okruženje utiče i na ovo pitanje. Svi međunarodni zvaničnici sa kojima sam bila u kontaktu – ukazuju da nesigurne okolnosti mogu da unazade dijalog. Zbog toga je potrebno da se zajednilčki radi kako bi se rešila nerazumevanja i sprečila eskalacija", ukazala je Zijade.
Istakla je i da je potrebno da lideri primene ono što je potrebno da bi dve strane postigle dogovor.
"Bili smo svedoci pojačane retorike koja preti da ugrozi ono što je do sada postignuto. To je doprinelo unazađivanju procesa i pretilo da poništi rezultate dijaloga. U trenucima nestabilnosti veoma je bila važna podrška KFOR-a i zbog toga se zahvaljujem odlazećem komandantu. Uverena sam da će njegov naslednik nastaviti da primenjuje svoj mandat na isti način", ukazala je šefica UNMIK-a na Kosovu.
"Tražim od obe strane da budu angažovane u dijalogu kojim posreduje Evropska unija. Postoje brojne odluke koje je trebalo doneti kako bi se eliminisala mogućnost bilo kakvih budućih eskalacija", ukazala je između ostalog u izlaganju Karolina Zijade.
Srbiju je na sednici predstavljao ministar spoljnih poslova u tehničkoj vladi Nikola Selaković, a Kosovo ministarka spoljnih poslova Donika Gervala Švarc.
Selaković je ukazao da smatra da misija Ujedinjenih nacija na Kosovu još nije postigla glavni cilj svog mandata - koji je odredio kao miran i normalan život građana koji naseljavaju područje Kosova.
"Nažalost, poslednji meseci nisu doneli stabilnost i situacija u pokrajini nije onakva kakvom je predstavljena u izveštaju. Prema našim saznanjima, zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada od početka ove godine. Priština takođe aktivno postavlja administrativne i birokratske prepreke, preduzimajući mere koje nisu dogovorene tokom dijaloga", rekao je on.
Izneo je tvrdnje da je pristup Kosova, kako se izrazio, problematičan - i da, kako tvrdi, konstantno sabotira napore Beograda, ali i Evropske unije.
"Priština ima dva cilja. Prvi je da izbegne sprovođenje svih obaveza, a drugi, krajnji i mnogo opasniji cilj, jeste zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba" rekao je Selaković tokom izlaganja.
"Zašto Vučić govori o ratu?"
Donika Gervala Švarc je tokom izlaganja ukazala da je Kosovo najmlađa demokratija u Evropi i da je na dobrom putu.
"Prošle godine smo imali rekordan privredni rast od iznad 10 odsto i povećanje poreskih prihoda. Kosovo je na putu da postane članica Saveta Evrope i podneće zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Težimo da budemo članica Severnoatlantske alijanse (NATO)", rekla je kosovska ministarka spoljnih poslova.
Takođe, osvrnula se i na, kako je rekla, pretnje koje Srbija upućuje Kosovu.
„Zašto Vučić (predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prim.nov) govori o ratu - otkud to? Jedan od mojih kolega iznenadio se kada je saznao da je aktuelni predsednik Srbije bio ministar informisanja u vreme vladavine Slobodana Miloševića", navela je ona.
Suđenje Slobodanu Miloševiću
Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, sudilo se pred Haškim sudom po optužbama za zločine počinjene u Hrvatskoj i na Kosovu, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Sudski proces protiv njega počeo je februara 2002. godine. Milošević je preminuo marta 2006. u pritvoru Tribunala - usled čega su sudije istog meseca proces protiv njega proglasile završenim.
Gervala je tokom izlaganja iznela podatak da je Srbija sa Rusijom učestvovala u ukupno 100 vojnih vežbi.
"Posle Rusije, Srbija je postala druga pretnja Evrope“, istakla je ona tokom izlaganja.
Prema njenim rečima kosovska nezavisnost je potpuna i potrebno je da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.
„Kosovo je mala, ali veoma posebna zemlja. Mi smo istinska evropska, tolerantna i ponosna država. Odbranili smo se uz pomoć Oslobodilačke vojske Kosova, NATO-a i uz herojstvo žena - uspeli smo da preživimo. Nikada nismo odustajali", ukazala je Gervala.
"Kosovo glavni izvor napetosti"
Vasilij Nebenzja, ruski ambasador u Savetu bezbednosti UN, izrazio je neslaganje sa tvrdnjama koje je iznela kosovska ministarka spoljnih poslova, rekavši joj da ne filozofora i iznosi geopolitičke analize već da se, kako je rekao, okrene suštini.
"Kosovo je i dalje glavni izvor tenzija na Balkanu. Bezbednosna situacija je pogoršana, i zaslužuje veću pažnju međunarodne zajednice i Saveta bezbednosti. Proces sistematskog kršenja prava Srba je počeo 1999. godine, i svih ovih godina vidimo puzajuće etničko čišćenje. Posle 20 godina broj Srba južno od Ibra je drastično smanjen", rekao je on - iznose'i tvrdnje da je pre sukoba na Kosovu u prestonici Prištini živelo 40.000 građana srpske nacionalnosti, a da ih je sada oko stotinu.
"Prištinske vlasti predvođene Kurtijem (premijer Kosova Aljbin Kurti, prim.nov) pokušavaju da dosegnu nove visine u ugnjetavanju Srba. Stvaranje nemogućih uslova za život Srba je njihov zadatak broj 1, i oni nastavljaju da zastrašuju srpsku populaciju. Od početka 2022. godine bilo je više od 200 napada na Srbe, kao i na njihovu imovinu i verska mesta, što je dvostruko više u odnosu na prethodnu godinu", rekao je između ostalog predstavnik Rusije.
"Potreban hitan i ozbiljan angažman obe strane u dijalogu"
Robert Vud, ambasador koji je predstavljao Sjedinjene Države tokom zasedanja, govorio je o posvećenosti SAD-a očuvanju bezbednosti Zapadnog Balkana. Pogotovo, kako je rekao u momentima agresije koju Rusija sprovodi u Ukrajini.
"Sjedinjene Države će nastaviti blisko da sarađuju sa našim evropskim partnerima u izgradnji mirnih i multuetničkih društava, kao i jačanju demokratije i vladavine prava. Takođe, SAD potvrđuju podršku Kosovu na putu evropskih i evroatlantskih intergracija. Kao i evropski put svih zemalja Zapadnog Balkana", rekao je Vud.
Ukazao je da je potreban hitan i ozbiljan angažman obe strane u dijalogu kako bi se uspostavila sveobuhvatna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije - zasnovana na uzajamnom priznanju.
"Sjedinjene Države će biti u bliskom kontaktu sa specijalnim izaslanikom Evropske Unije (Miroslavom) Lajčakom i evropskim partnerima - pružajući podršku dijalogu. Razgovori, kojima posreduje Evropska unija, omogućili su da Kosovo i Srbija na miran način postignu dogovore o Mapi puta o energetici i ulazno/izlaznim dokumentima na svojim granicama. Nadamo se da će sličan dogovor biti postignut u vezi sa izdavanjem i priznavanjem registarskih tablica. Takođe, ohrabrujemo primenu koraka u okviru Mape puta o energetici, kao i ozbiljnu diskusiju o uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom", rekao je Vud - koji je ukazao na značaj stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
"Pružamo snažno ohrabrenje Srbiji i Kosovu da utiču na smanjenje tenzija tako što će se usredsrediti na napredak dijaloga i uzdržavanje od zapaljive retorike", precizirao je američki predstavnik na zasedanju Saveta bezbednosti održanom povodom šestomesečnog izveštaja misije Ujedinjenih nacija na Kosovu.
Detalji Guterešovog izveštaja
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je u izveštaju upozorio da tenzije i oštra retorika oslikavaju krhko stanje na Kosovu, navodeći da je mir prevladao zahvaljujući širokoj diplomatskoj aktivnosti, pre svih SAD i Evropske unije, u smirivanju situacije, piše FoNet.
On je, kako su ranije preneli mediji, upozorio na ozbiljnu eskalaciju koja je sveopštu situaciju na Kosovu i Metohiji krajem jula dovela na ivicu sukoba sa potencijalno tragičnim posledicama.
"Tenzije i uzavrela retorika tokom perioda koja pokriva ovaj izveštaj oslikavaju krhku situaciju na terenu. Događaji od 31. jula na severu Kosova kao reakcija na odluke kosovske vlade u vezi sa slobodom kretanja bili su ozbiljna eskalacija, koja je dovela situaciju na ivicu konfrontacije sa potencijalno tragičnim posledicama", navodi se u izveštaju Gutereša.
On je naveo da je "mir prevladao zahvaljujući širokom angažovanju diplomata", naglašavajući da se ne može dovoljno istaći važnost uzdržavanja i privrženosti dijalogu kako bi se neslaganja rešila".
Tenzije na severu Kosova u dva navrata su bile povišene u prethodnim mesecima, zbog odluke kosovske vlade da primeni zakone o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama, i ulazno izlaznim dokumentima. Dogovor sa Beogradom o dokumentima je postignut, a za preregistraciju vozila dat je rok do 1. novembra.
Od sredine marta do kraja avgusta, navodi se u izveštaju UN, na Kosovu je zabeleženo devet incidenata u vezi sa objektima Srpske pravoslavne crkve, uključujući pljačku crkve u selu Živinjane i paljenje srpske zastave skinute sa crkve u Vitini.
Prema podacima UNHCR, u periodu koji pokriva novi izveštaj, na Kosovo se vratilo 120 prethodno proteranih osoba, od kojih su 102 Srbi.
Ukupan broj povrataka, koje je od 1999. godine organizovala kancelarija Visokog predstavnika za izbeglice, time je dostigla nešto više od 29.000. Van Kosova, uglavnom u Srbiji, živi oko 200.000 ljudi proteranih sa Kosova, piše FoNet.