“Ne znam da li je sporazum bliži – ali ovo može biti signal nestrpljenja Sjedinjenih Država zbog sporog pregovaračkog procesa Srbije i Kosova – u trenutku kada se vodi rat u Ukrajini”, komentar je Pola Mekartija - predstavnika američkog nevladinog Međunarodnog republikanskog instituta (IRI).
Vučić: Pritisci na Srbiju rastu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da pritisci na Srbiju rastu jer, kako je rekao, svi žele kraj sage u vezi sa Kosovom.
“Neće birati sredstva da se do toga dođe”, rekao je Vučić u razgovoru za Televiziju Prva.
“U razgovoru sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom čuo za rok od nekoliko nedelja da se reši pitanje Kosova, ali smatram da je to nerealno”, rekao je predsednik Srbije, prenela je agencija Fonet.
Prema njegovim rečima, zapadnim silama je stalo da se pitanje Kosova reši – jer se sve češće poziva na, kako se izrazio, kosovski presedan.
“Albanci treba prvo da ispune ono što je predviđeno prvim sporazumom, a to je formiranje Zajednice srpskih opština. Nisam ni hteo da pogledam papir sa predlogom sporazuma koji su mi doneli savetnici Emanuela Makrona i Olafa Šolca - a taj papir se pojavio u medijima”, rekao je Vučić uz tvrdnju da se stvari komplikuju.
“Kvinta je tražila hitan prijem. Pretpostavljam da će doneti ono što su Albanci već objavili. Da mi do 24. februara moramo da dogovorimo sve. Prepoznao sam i ja simboliku datuma, kada je počeo rat u Ukrajini. A vidite da su tekst, sa ovlašćenjima koje ima ZSO, predložile nemačke organizacije koje su u Beogradu imale sastanak sa predstavnicima nekih domaćih organizacija. Jasno je da će da traže neku vrstu rešenja, i ne treba ništa odbijati unapred, ali ono što sam ja do sada video je veoma teško za Srbiju. Ako bih morao u ovom trenutku da se odredim, nisu nam dali šansu", rekao je Vučić u razgovoru za Televiziju Prva.
Informacije o tome da bi Kosovo i Srbija navodno trebalo da postignu sporazum do 24. februara 2023. objavio je albanski medij Albanijan post.
Verodostojnost te informacije, ili bilo kakav stav o tome, nije izneo posrednik u dijalogu dve strane - Evropska unija.
To je, inače, jedan od dokumenata koji se u poslednje vreme pojavljivao u javnosti, u vezi sa rešavanjem spora dve strane.
Aleksandar Vučić je u intervjuu izjavio i da Srbija Rusiji neće uvoditi sankcije sve dok, kako je rekao, ne bude postojala egzistencijalna ugroženost za Srbiju i njene građane.
"Vodićemo politiku samostalno i u skladu sa zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost. Ako dođemo u situaciju da smo egzistencijalno ugroženi, obratiću se građanima i reći - moramo, ali mislim da još nije taj trenutak", rekao je Vučić uz napomenu da Srbija ništa ne duguje Rusiji.
Mekarti je za Glas Amerike govorio povodom intenzivirane diplomatske inicijative Evropske unije i Sjedinjenih Država u Beogradu i Prištini koju njihovi zvaničnici sprovode prethodnih dana.
U Prištini i Beogradu, u odvojenim posetama, boravili su specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak – a odmah potom i specijalni predstavnik američke administracije za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
Sve to dešava se u danima uoči isteka roka za preregistraciju na kosovske tablice – što je vlasnicima vozila sa oznakama proizvedenim u Srbiji omogućeno do 31. oktobra.
Uz neizvesnost zbog novih mogućih napetosti između Kosova i Srbije povodom preregistracije vozila, koje su prethodnog puta stišane uz angažman SAD-a i EU, javnost su uzburkala očekivanja Gabrijela Eskobara o brzom okončanju pregovora, kao i pominjanje nedelja kao vremenskog okvira za postizanje, ne tako precizno određene, vrste dogovora između Srbije i Kosova.
“Sjedinjene Države bi mogle biti zabrinute zbog mogućeg prerastanja tenzija u sukob, to je nešto što Zapadnu nije potrebno, imajući u vidu rat u Ukrajini koji besni”, kaže za Glas Amerike Mekarti.
Istovremeno, javnosti dve zemlje preplavljuju nepotvrđeni predlozi o mogućim načinima za reševanje višedecenijskog spora dve strane.
Od francusko-nemačkog predloga, sa čijim detaljima su, kako deluje, jedino upoznati pregovarači u procesu Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, do različitih nacrta o načinima ustrojstva i funkcionisanja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu – nepoznatih autora.
Međutim, ono što je definitivno potvrđeno - je nastojanje zapadnih partnera, predvođenih Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, da se spreči moguće jačanje tenzija.
U tom smislu, iznesen je i stav američkog diplomate Eskobar u Prištini da je od kosovskih vlasti zatraženo odlaganje primene odluke od preregistraciji vozila u trajanju od deset meseci.
"Želimo da se odluka primeni na miran način, da se ne podižu tenzije i da ne skrenemo pažnju sa stvari koje treba da uradimo. Nije tajna da smo tražili duži period primene do još 10 meseci. Voleo bih to da vidim. Ovo je nešto što ne traže samo SAD, već cela Kvinta", rekao je Eskobar u intervjuu prištinskoj televiziji Kanal 10.
Tu inicijativu Pol Mekarti vidi kao konstruktivnu.
“Zato što bi sukob koji bi izbio tim povodom mogao biti varnica neželjenog konflikta. Potrebno je vreme da se strasti smire i da se pregura zima rusko-ukrajinskog konflikta”, mišljenja je direktor za Evropu u američkom Međunarodnom republikanskom institutu.
“Nadam se da će odlaganje doprineti rešenju tog pitanja. Takođe bi Zapadu moglo pružiti više vremena da Srbiju pridobije na svoju stranu u odnosu na Rusiju”, zaključuje Mekarti za Glas Amerike.
Kosovo od proglašenja nezavisnosti nastoji da tamošnja srpska zajednica prihvati autoritet Prištine u vezi sa birokratskim pitanjima.
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, dok većina Srba sa severa Kosova Beograd, a ne Prištinu, smatraju prestonicom.
Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine. Kosovsku samostalnost ubrzo su priznale vodeće države Zapada - među kojima su prve bile Sjedinjene Države. Međunarodni sud pravde je na upit Srbije 2010. presudio da Kosovo, proglašenjem nezavisnosti, nije narušilo principe međunarodnog prava.
