Specijalni izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da još nije dobijen odgovor kosovskih vlasti na preporuku Sjedinjenih Država, Evropske unije i država Kvinte (Sjedinjene
Kurti: Neće biti odlaganja roka za preregistraciju
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da neće biti odlaganja roka za registarske tablice.
Kurti je, prenosi portal KoSSev, ponovio da se ne radi o merama protiv Srba već, kako je rekao, za Srbe.
Ukazao je da je povodom tog pitanja u kontaktu sa misijom KFOR-a na Kosovu, američkim ambasadorom i Stejt departmentom, ukazavši da cilj vlade koju predvodi nije da, kako je rekao, iznenadi saveznike.
"Čak i kada nam partneri daju sugestije, mi ih shvatamo ozbiljno i tretiramo ih sa pažnjom. Nikada ne želimo da iznenadimo naše saveznike i prijatelje, već kriminalce. Kosovske lične karte ima 135.000 građana Srbije, tako da se ni u ovom slučaju ne radi o celoj zajednici, već o manjini koja će učiniti dobro ako promeni tablice", rekao je Kurti
Podsetio je da je kosovska vlada već jednom odlagala primenu odluke za preregistraciju.
"Umesto 30. septembra, poslednji datum je 31. oktobar, do kada će svi građani Kosova koji imaju vozila sa zastarelim tablicama moći da ih promene u legitimne registarske tablice. Pozivam sve građane da automobile sa tim tablicama promene u legitimne. Ogromna većina Srba na Kosovu promenila je registarske tablice", ukazao je Kurti.
Kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je 21. oktobra da je u periodu od 1. septembra 15 vozila preregistrovano na kosovske tablice.
Istaknuto je da postoji odlučnost da se taj process okonča do 31. oktobra. U saopštenju je precizirano da posle tog datuma vozila sa nelegalnim tablicama neće moći da saobraćaju na teritoriji Kosova.
Države, Italija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska) da se period preregistracije vozila građana srpske nacionalnosti na kosovske tablice produži za deset meseci.
"Nadam se da će pozitivno reagovati na zahtev, ne samo Sjedinjenih Država, već i ostatka zemalja Kvinte, Evropske unije, kao i specijalnog izvestioca Miroslava Lajčaka", rekao je Eskobar u intervjuu albanskom servisu Glasa Amerike.
Takođe, ukazao je da Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju francusko-nemačku inicijativu za dijalog Kosova i Srbije - ukazavši na mogućnost da bi javnost sa njom mogla biti upoznata.
"To je inicijativa za koju se zalaže Evropska unija. Mi je podržavamo, kao i bilo kakvu aktivnost u dijalogu kojim posreduje Evropska unija. To je važno za regionalnu i evropsku stabilnost u vreme kada se suočavamo s krizama u Ukrajini i drugim delovima Evrope. Dakle, kada je reč o detaljima - o njima se razgovara u kontekstu dijaloga u kom je posrednik Unija. Mi nismo učesnica u njemu, ali ga podržavamo. Mogao bih da zamislim da bi uskoro, posle bliskih diskusija sa dve vlade, u vezi sa suštinom toga mogla biti angažovana javnost", rekao je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, čiji je delokrug rada usredređen na evropska pitanja.
Glas Amerike: Rekli ste da, šta god je sada predloženo, to neće biti konačno rešenje – što znači da se neće baviti srpskim priznavanjem Kosova. Međutim, važno je i priznanje pet država članica Evropske unije, koje to do sada nisu učinile. Postoji li neka veza sa time?
Eskobar: Apsolutno.
Glas Amerike: Kako?
Eskobar: Naš stav je da Kosovo mora postati deo Evropske unije i mora biti integrisano u evroatlantske strukture. Da bi se to dogodilo očekujemo da pet država (Španija, Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka, prim.nov) priznaju nezavisnost Kosova. Putevi ka priznanju i evropskim integracijama su zacrtani. To je dijalog koji predvodi Evropska unija. Zbog toga sam konstantno ohrabrivao Vladu Kosova da to shvati ozbiljno, da se pošteno angažuje - i razmatra rešenja koja mogu podrazumevati neki kompromis. Na kraju – priznanje nezavisnosti i intergracije su ključne.
Glas Amerike: Šta je sa ulogom američke vlade u svemu tome… Hoće li angažman biti pojačan i kakvu ćete ulogu imati?
Eskobar: Mislim da je već imamo. Izgrađeno je puno partnerstvo sa kolegom - predstavnikom Evropske unije. Potpuno smo angažovani i kroz zemlje Kvinte. Verujemo da, s obzirom na to da se stvari odvijaju na evropskom tlu i da obe strane imaju aspiracije prema evropskim integracijama - da bi proces trebalo da predvodi Evropska unija. Naša podrška je potpuna – u političkom i finansijskom smislu, kroz izgradnju kapaciteta i druge mehanizme kojima je potrebno osigurati da krajnji rezultat, čak i ukoliko u međuvremenu bude ostvaren neki međurezultat, stvori dugoročnu stabilnost za region.
