BEOGRAD - Specijalni izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da Sjedinjene Države podržavaju francusko-nemački predlog za rešenje pitanja Kosova, ali da za to nema nikakvih rokova.
Evropska unija traži od Kosova produženje roka za preregistraciju
Stano je rekao da je odluka kosovskih vlasti o preregistraciji vozila legitimna, ali da je potrebno dati dovoljno vremena za njeno sprovođenje.
"Da se pripremi i sprovede u bliskoj konsultaciji sa građanima i u skladu sa evropskom praksom", rekao je Stano.
Prema njegovim rečima, zaključci o slobodi kretanja iz 2016. godine sadržali su rokove za preregistraciju, koji bi trebalo da daju smernice za to.
"Zato smo od početka ovog procesa preporučili Vladi Kosova da odredi rok od 12 meseci za preregistraciju. Sledeći isto rezonovanje, sada tražimo od Vlade Kosova da odloži postojeći rok za deset meseci", naveo je Stano.
Produženje, prema njegovim rečima, bi omogućilo informativnu kampanju i sadržajnije i sveobuhvatnije konsultacije sa građanima na koje se odluka odnosi.
Istovremeno, kako navodi Stano, to bi omogućilo Kosovu da izdaje kosovske lične karte i vozačke dozvole svim kosovskim Srbima na severu.
"Mora se izbeći eskalacija tenzija i potencijalno nasilje na severu Kosova. Ovo je od posebnog značaja u aktuelnom geopolitičkom kontekstu, kako bi se održala stabilnost", poručio je Stano.
“Nije mi poznato da evropski predlog zahteva hitno rešenje u roku od nekoliko nedelja, ali svakako zahteva veoma brz napredak u dijalogu. Francusko-nemački predlog treba razmotriti, jer može pomoći da se veoma brzo ostvari napredak”, rekao je Eskobar za "Oko magazin" Radiotelevizije Srbije, preneo je Fonet.
“Nisam određivao nikakve rokove za to i taj predlog je i dalje u kontekstu dijaloga koji vodi EU. Kao prvo, nije na nama da postavljamo rokove, a koliko mi je poznato, nisu ih postavili ni Evropljani, rekao je Eskobar.
Prethodno su se ambasadori zemalja Kvinte (SAD, Velika Britanija, Italija, Nemačka, Francuska) i šef delegacije EU sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Predali su mu zajednički dokument u kome izražavaju zabrinutost zbog mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu, a uoči isticanja roka za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika Srbije.
Vučić je tokom posete Leskovcu, nakon susreta sa ambasadorima Kvinte i EU, rekao da se sa sagovornicima usaglasio da ne objavljuje detalje dokumenta koji je dobio.
"U njemu ima stvari na koje možemo i na koje smo drugačije reagovali, ali nismo ni milimetar bliže rešenju za pitanje preregistracije tablica. Naša situacija nije jednostavna i zapadni partneri su zabrinuti zbog mogućnosti da dođe do eskalacije na terenu kako se približava 31. oktobar, kada ističe rok za preregistraciju" rekao je Vučić.
"Nešto liči na Ahtisarijev plan, nešto je Ahtisari minus, a nešto je Ahtisari plus", odgovorio je predsednik Srbije - upitan o sadržaju dokumenta.
Ukazao je i da je preneo uveravanja da će Srbija učiniti sve da izbegne tenzije i, kako se izrazio, deeskalira situaciju.
U odgovoru ambasade SAD u Srbiji na upit Glasa Amerike o sastanku, navodi se da su "ambasador Kristofer Hil i njegove kolege iz zemalja Kvinte razgovarali sa predsednikom Vučićem o pitanjima registarskih tablica i energetske mape puta, a u kontekstu Dijaloga koji se vodi uz posredstvo EU".
"Posebno su naglasili zajedničku odgovornost Srbije i Kosova kako bi se izbeglo povećanje tenzija ili nasilje. Ambasadori su, takođe, istakli da cene kontinuirano i konstruktivno angažovanje Srbije u procesu Dijaloga", navodi se u pisanom odgovoru ambasade SAD u Srbiji.
Sastanak Vučića sa predstavnicima Kvinte i EU održan je dan posle sastanka specijalnog izaslanika SAD Gabrijela Eskobara sa srpskim zvaničnicima u Beogradu, i posle njegove posete Prištini. U regionu je ove nedelje boravio i izaslanik EU za dijalog, Miroslav Lajčak, a pitanje Kosova bilo je tema i nedavnog telefonskog razgovora srpskih i kosovskih zvaničnika sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom.
Šta je takozvani francusko-nemački predlog?
Uoči sastanka Vučića, EU i Kvinte, albanski list Albanian Post objavio je navodne detalje predloga sporazuma Srbije i Kosova prema kojem dve strane treba da postignu dogovor do 24. februara 2023, kada je prva godišnjica rata u Ukrajini.
Prema tom navodnom dokumentu, ni Srbija ni Kosovo neće morati da menjaju ustav, biće formirana Zajednica srpskih opština koja neće biti nevladina organizacija, ali neće imati ni novi nivo ovlašćenja. U prvoj fazi navodno tema neće biti uzajamno priznanje. Ako se dve strane dogovore, prema navodima lista, nagrada će biti finansijski paket, a u slučaju da dogovora ne bude, sledi im „teški štap“.
Vučić je u četvrtak uveče za TV Prva izjavio da su mu takav predlog izneli savetnici za spoljnu i bezbednosnu politiku Nemačke i Francuske, Jens Pletner i Emanuel Bon 9. septembra u Beogradu, te da je on „odbio da uzme taj papir“ i da su ga „onda objavili u albanskom mediju Albanian post“. Navodni francusko-nemački predlog nije prezentovan javnosti i o njemu se zna samo iz interpretacije političara.
Govoreći o francusko-nemačkom predlogu 8. oktobra, predsednik Srbije je izneo drugačije informacije o onih objavljenih u Albanian postu, i kazao da taj nacrt predviđa članstvo Kosova u UN bez da Srbija prizna nezavisnost, a da Beograd zauzvrat dobija ubrzan put u EU.
"Ono što je zanimljivo i što je dodatni doprinos konfuziji u ovom trenutku – a to je da taj dokument, setimo se predsednik Vučić je rekao da se od njega traži da u zamenu za članstvo Kosova u UN Srbija dobije ubrzani put ka EU i obilna finansijska sredstva. Meni su izvori koji su imali uvid u dokument, veoma obavešteni zapadni izvori, rekli da je interpretacija predsednika Vučića apsolutno netačna. Da prvo, nikakvi stroži rokovi ne postoje, nego da je to načelna podrška ako se dođe do sporazuma, onda će se naravno na neki način gledati da se pomogne Srbiji na putu ulaska u EU, a da finansijska sredstva se apsolutno ne pominju. Dakle, mi sad imamo situaciju u kojoj se puštaju probni baloni", ocenjuje za Glas Amerike novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.
Predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora BCBP Srđan Cvijić, koji je takođe imao uvid u dokument, za Glas Amerike kaže da je teško utvrditi autentičnost dokumenta i ko je autor.
"Razni predlozi kružili su nezvaničnim krugovima, jako je teško reći da li su ti tekstovi koji su kružili, a neki su sadržali i štamparske greške i lapsuse, teško je reći da li su to francusko-nemački predlozi ili kakvi su to uopšte predlozi. Ali, tako je uvek sa non-pejperima, oni su uvek tako i napisani da se njihov inicijator ne deklariše. To je neka uobičajena diplomatska praksa".
U nacrtu koji je objavio Albanian post navodi se i da je rok za postizanje sporazuma 24. februara 2023, godišnjica napada na Ukrajinu. Cvijić zaključuje da se odabir simboličnog datuma takođe može smatrati jednom vrstom pritiska da se obe strane privole dogovoru, ali i podseća da nije prvi put da se spominju rokovi za dogovor Srbije i Kosova, koji nikada nisu ispunjeni.
