Ruski tenkovi u utorak uveče ušli su u istočnu Ukrajinu, navodno u okviru misije očuvanja mira i zaštite dve otcepljene republike koje je Moskva oblikovala pre osam godina, a sada formalno priznala kao nezavisne države.
Ali nakon 56-minutnog ratobornog govora, u kojem je ruski lider negirao samo postojanje zemlje koja se zove Ukrajina, malo ko u Kijevu sumnja da će oklopne kolone pre ili kasnije udariti van ukrajinskog regiona Donbasa Putinovom odlukom da prizna nezavisnost otcepljenih republika Donjeck i Lugansk se smatra uvodom za verovatno rasprostranjenije vojne akcije. U ugovorima o prijateljstvu koje je Putin potpisao sa otcepljenim republikama Moskve, on se obavezao da će braniti njihove granice.
Zapadne diplomate i stanovnici u Donjecku potvrdili su pojavu ruskih tenkova tokom noći u utorak.
Dok se višemesečni geopolitički sukob oko Ukrajine pretvara u novu još zloslutniju brzinu, zapadne zemlje pridružile su se horu osude, a sve više stranih vlada naređuje diplomatama da napuste Kijev i da se presele u Lavov u zapadnoj Ukrajini, nedaleko granice Poljske, što je odraz njihove rastuće zabrinutosti da neće proći mnogo vremena pre nego što će ruskim snagama raspoređenim na ukrajinskim granicama uskoro biti naređeno da gađaju ukrajinsku prestonicu.
Australija je postala posljednja u nizu zemalja koja su izmjestile svoje misije, pridruživši se Sjedinjenim Državama, Britaniji i drugima kako bi svoje ambasadore i svoje osoblje prebacili bliže sigurnosti susedne Poljske.
Rat se već odvija?
Zvaničnici zapadnih obaveštajnih službi takođe strahuju da je priznanje otcepljenih republika samo deo većeg ratnog plana koji se sada odvija u skladu sa scenarijom napisanom prethodnih nedelja. Oni kažu da se oko dve trećine ruskih snaga grupisanih u blizini Ukrajine sada nalazi unutar 50 kilometara od granice, da su u borbenoj formaciji i spremne da započnu vojne operacije, iako nije jasno da li je Kremlj već dao odobrenje za pokretanje ofanzive u punom obimu.
Govoreći u televizijskom obraćanju naciji posle 2 sata ujutru po lokalnom vremenu, nekoliko sati nakon što je govor bio zakazan, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nastojao je da umiri Ukrajince rekavši da je zemlja dobro zaštićena i dodao da Ukrajina zadržava pravo da se brani od dalje ruske agresije.
"Mi smo na svojoj zemlji, ne plašimo se nikoga i ničega", rekao je Zelenski.
Sumorni, prkosni Zelenskij pozvao je međunarodne posmatrače iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koji su posmatrali primirje na istoku Ukrajine koje je bilo često kršeno 2015. godine, uz posredovanje Francuske i Nemačke, da nastave sa radom na sprečavanju provokacija i dalje eskalacije.
Ukrajinski predsednik je takođe rekao da je pozvao na hitan sastanak zemalje Normandijskog formata – Nemačke, Francuske, Ukrajine i Rusije – za razgovore o ovom poslednjem potezu Moskve u Donbasu i apelovao na zapadne zemlje da stanu uz Ukrajinu. "Sada je veoma važno da vidimo ko je naš pravi prijatelj i partner i ko će samo rečima nastaviti da 'plaši' Rusku Federaciju", rekao je Zelenski.
Ranije, u subotu, u govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, ukrajinski lider je prekorio zapadne sile što ne čine mnogo više da odvrate Rusiju od agresije.
U Londonu je britanski premijer Boris Džonson sazvao u utorak sastanak svojih najviših bezbednosnih i obaveštajnih zvaničnika kako bi razmotrili odgovor Britanije. Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus na Tviteru je napisala da će Britanija uskoro "najaviti nove sankcije Rusiji kao odgovor na njihovo kršenje međunarodnog prava i napad na suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine".
Britanski zvaničnici rekli su da je u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Džonson rekao Zelenskom da će "istražiti slanje dalje odbrambene podrške Ukrajini, na zahtev ukrajinske vlade".
Lideri drugih zapadnih saveznika takođe su nastojali u utorak da oblikuju odgovor Rusiji i pokušaju da koordiniraju svoje akcije. I dalje se nadaju da će diplomatija prevladati i da se Putin može obuzdati nagovaranjem i pretnjama navodnim sankcijama, ali nade se brzo gase da će diplomatska akcija uspeti, kažu zvaničnici EU.
Evropska unija je saopštila da će "reagovati sankcijama protiv onih koji su umešani u ovaj nezakonit čin", dok je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg optužio Rusiju da podstiče sukob u istočnoj Ukrajini i "pokušava da napravi izgovor" za dalju invaziju.
Strah među evropskim liderima da će ruski predsednik narediti još veću vojnu akciju u Ukrajini delom je ukorenjen u čistoj ratobornosti u Putinovom skoro sat vremena dugom govoru koji je započeo dugim odlomkom o stavovima ruskog lidera o istoriji Ukrajine i kako je Zapad opljačkao Rusiju i njene zemlje nakon pada Sovjetskog Saveza.
Opravdavajući svoju odluku da prizna otcepljenu republiku, Putin je rekao da je Ukrajina sastavni deo ruske istorije i rekao da je istočna Ukrajina bila drevna ruska teritorija. Njegov istorijski narativ, prožet pritužbama koje je iznosio mnogo puta ranije, izaziva kritike uglednih istoričara zbog svoje ekscentričnosti.
Putinov govor, koji su emitovali svi glavni ruski televizijski kanali, usledio je nakon sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost u Moskvi, koji je takođe emitovan u celosti.
Tokom sastanka tvrdolinijaši u Kremlju pozvali su ga da prizna otcepljene republike Donjeck i Lugansk. Neki analitičari su primetili da, sudeći po vremenu prikazanom na satu jednog pomoćnika, sastanak Kremlja zapravo nije bio prenošen uživo, već je održan mnogo sati ranije i bio je isceniran da ubedi rusku publiku da Putin ima punu podršku najvišeg rukovodstva zemlje i njegove bliske savetnike, a da istovremeno pokaže svoju majstorsku kontrolu nad brzim geopolitičkim sukobom sa Zapadom.
Tokom sastanka, visoki zvaničnici su se postrojili kako bi ponovili višednevne i neutemeljene optužbe Kremlja da se Ukrajina sprema da pokrene ofanzivu kako bi povratila otcepljene republike. Sergej Šojgu, ministar odbrane, rekao je Putinu da se ukrajinske snage pripremaju za napad.
Kijev je više puta negirao te tvrdnje.
Tokom svog govora Putin je optužio Sjedinjene Države i NATO da "bez stida pretvaraju Ukrajinu u poprište rata" i izneo je neosnovanu tvrdnju da Ukrajina planira proizvodnju nuklearnog oružja, koje bi potom mogla da upotrebi za napad na Rusiju.
Ukupna intonacija govora ostavila je mnoge zapadne diplomate i nezavisne analitičare da u nelagodi, dok su nemački i francuski zvaničnici privatno priznali da su bili šokirani. I Nemačka, i Francuska, predvodile su diplomatske pokušaje u poslednjem trenutku da se pronađe diplomatsko rešenje za sukob oko Ukrajine i nadale su se da će postići trajni sporazum o prekidu vatre i političkom rešenju u istočnoj Ukrajini, ali čini se da je Putin sada "povukao tepih ispod nogu" francusko-nemačkim naporima, strahuju njihove diplomate.
Zvaničnici Kremlja kažu da ne planiraju da pokrenu punu invaziju na Ukrajinu i da su i dalje otvoreni za razgovore. "Ostajemo otvoreni za diplomatiju za diplomatsko rešenje, međutim, dopuštanje novog krvoprolića u Donbasu je nešto što ne nameravamo da uradimo", rekao je u utorak ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja.
Prema nezavisnim posmatračima, ukrajinske trupe duž linija fronta na istoku zemlje imaju stroga naređenja da ne odgovaraju na granatiranje i artiljerijska bombardovanja, koja su se dramatično intenzivirala od prošle nedelje.
Ukrajinski zvaničnici strahuju da će sukobi biti iskorišćeni kao opravdanje za veće vojne akcije Rusije.
