Zapadni mediji nastoje da širokim geopolitičkim terminima objasne svojoj publici zbog čega je Ukrajina važna - verovatno u strahu da bi njihovi gledaoci i čitaoci mogli da pomisle da sudbina daleke zemlje na obodu Evrope nije od značaja za njih.
Međutim, možda nema potrebe da ulažu trud, jer publika to već zna, pokazuje anketa Evropskog saveta za spoljnopolitičke odnose (ECFR). Istraživanje, sprovedeno protekle nedelje, pokazalo je da Evropljani možda doživljavaju "geopolitičko buđenje", smatraju analitičari panevropskog tink-tenka.
Evropljani su primetno jedinstveni povodom tri ključne ideje.
Učesnici ankete su rusku pretnju identifikovali kao problem koji se ne tiče samo Ukrajine već i bezbednosti celog kontinenta, oni strahuju da Rusija zaista ima planove da napadne Ukrajinu iako Kremlj to poriče i ismeva zapadne strahove, a takođe žele da NATO i Evropska unija reaguju na krizu.
Manje su jedinstveni, međutim, kada je reč o ceni koju su njihove zemlje spremne da plate da bi odbranile Ukrajinu, kao i tome koje su žrtve spremni da podnesu, uz primetne podele između istoka i zapada Evrope. Poljaci, Rumuni i Šveđani su, po svemu sudeći, spremniji od zapadnih Evropljana da podnesu žrtve, iako se Evropljani u celini spremaju za mogući priliv velikog broja izbeglica, značajno veću cenu energenata, rusku ekonomsku odmazdu za zapadne sankcije i sajber napade dirigovane iz Kremlja.
Istraživanje je sprovedeno u Finskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Rumuniji i Švedskoj, koje zajedno čine skoro dve trećine stanovništva EU. Više od polovine ispitanih se slaže da Rusija predstavlja pretnju Evropi u celini.
Priznavanje Ukrajine
Ivan Krastev i Mark Leonard, analitičari ECFR, kažu da postoji iznenađujući konsenzus među evropskim biračima koji bi "novi upad Rusije u Ukrajinu videli kao napad ne samo na susednu zemlju, nego i sam evropski bezbednosni poredak".
To bi moglo da iznenadi ruskog lidera Vladimira Putina, dodaju oni. Ruski lider odavno zastupa narativ da je Ukrajina deo Rusije. Čuvena je njegova izjava tadašnjem američkom predsedniku Džordžu Bušu mlađem 2008:
"Moraš da razumeš, Džordž, da Ukrajina čak nije zemlja".
2014. godine, posle aneksije Krima i kada je paravojska koju je kasnije podržala ruska vojska, zauzela ukrajinski region Donbas, Putin je izjavio:
"Rusi i Ukrajinci su jedan narod. Kijev je majka ruskih gradova".
Prošle godine je napisao sporni tekst nazvan "O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca", tvrdeći da Ukrajina može da bude suverena samo u partnerstvu sa Rusijom, u kojem je pokušao da naslika sliku zapadne zavere da se podrije jedinstvo Slovena. Mnogi ugledni istoričari su odbacili Putinov čas istorije kao ekscentričan, i ogled iz stvaranja mitova, koji je pojednostavio ukrajinsku mnogo složeniju, burniju i bolniju priču.
Međutim, anketa ECFR-a pokazuje u kojoj meri Evropljani Ukrajinu doživljavaju kao samostalnu zemlju, što je daleko od zapadnih manje decidnih stavova iz prošlosti.
1991. godine, otac Džordža Buša mlađeg je u govoru na Malti (koji je konzervativni kolumnista Njujork tajmsa posprdno nazvao "Kijevska šnicla"), pozvao Ukrajince da ne proglašavaju nezavisnost u trenutku urušavanja Sovjetskog Saveza, već da ostanu ujedinjeni sa Rusijom.
“Šest godina posle nezavisnosti, mnogi inače dobro upućeni zapadnjaci ili su potpuno promašili da registruju da u susedstvu imaju zemlju koja se zove Ukrajina, ili su negde čuli za nju, ali nisu imali ideju gde se nalazi", žalila se britanska spisateljica Ana Rid u svojoj knjizi “Zemlja na granici: Putovanje kroz istoriju Ukrajine."
Ukrajinska dramatična pobuna na trgu Majdan 2014, takođe poznata kao "revolucija dostojanstva", promenila je to, skrenula pažnju Evropljana i stavila tu zemlju na mapu. Trgovina i kulturni kontakti su se dramatično povećali posle Majdana, od 2017. Ukrajinci nisu morali da obezbede vize da bi posetili Šengensku zonu EU, a desetine hiljada mladih Ukrajinaca godišnje odlazi na studije u zemljama EU.
Napori Ukrajine u izgradnji nacije posle rušenja Putinovog saveznika Viktora Janukoviča 2014. takođe su bili primećeni, a anketa EFCR-a pokazuje da širom evropskog kontinenta postoji razumevanje zbog čega ukrajinski suverenitet i opstanak mnogo znače za druge liberalne demokratije, posebno među susedima kao što su Poljska i baltičke države.
"Tampon država"
Za Poljsku, u kojoj živi oko milion Ukrajinaca, od kojih su mnogi ekonomski migranti, Ukrajina je važna kao "tampon država" koja, sve dok opstaje, drži Rusiju dalje od poljske granice za još skoro hiljadu kilometara. Poljska je bila prva zemlja koja je priznala Ukrajinu posle referenduma o nezavisnosti iz 1991. Poljaci, kao i stanovnici baltičkih džrava, strahuju od revanšizma Rusije verujući da ukoliko se naruši jedna granica, i druge granice će se preći takođe.
Značaj Ukrajine za Poljsku naglasio je premijer te zemlje Mateuš Moraviecki, bivši istoričar.
“Evropa je na ivici rata", upozorio je u subotu. "Vojni sukob više nije malo verovatan scenario, već realna opcija. Za mnoge generacije Poljaka i Evropljana, to je najbliže što smo ikada bili takvom scenariju".
“Godinama je Zapad verovao da će 21. vek biti vek bez oružanih sukoba. Nedavno iskustvo, međutim, pruža dovoljno dokaza da ruska agresija nije iluzija već znak da se otvara novo poglavlje u istoriji Zapada".
