Američki zvaničnici saopštili su da će Sjedinjene Države prodati Poljskoj 250 borbenih tenkova M1 Abrams kako bi poboljšali bezbednost te zemlje usred eskalacije tenzija sa Rusijom oko Ukrajine.
Sekretar odbrane Lojd Ostin rekao je novinarima u petak u Varšavi da su on i državni sekretar SAD Entoni Blinken obavestili Kongres o svojoj nameri da prodaju borbena vozila.
"Vremenski okvir za isporuku ovih tenkova je trenutno u toku", rekao je Ostin.
Poljska je ovog leta objavila planove da kupi tenkove od Sjedinjenih Država kao deo posla vrednog oko šest milijardi dolara, ali je prodaja odlagana.
Ostin je rekao da će poljska nabavka takođe pomoći da se "obezbedi pravednija podela" odbrambenih odgovornosti unutar NATO.
Ostin je zahvalio Poljskoj što je ugostila dodatnih 4.700 američkih vojnika koji su spremni da odgovore ako Rusija napadne Ukrajinu.
U Poljskoj je između 9.000 i 10.000 američkih vojnika od dodatnih naloga predsednika Džoa Bajdena za raspoređivanje ranije ovog meseca.
Bajden danas razgovara sa transatlantskim liderima o Ukrajini
Predsednik Bajden trebalo bi u petak da razgovara sa transatlantskim liderima o krizi u Ukrajini. Bela kuća je saopštila da će predsednik obavestiti lidere o naporima diplomatskim i odvraćajućim naporima SAD.
Bajden je u četvrtak rekao da postoji "veoma velika" verovatnoća da će Rusija napasti Ukrajinu u narednih nekoliko dana.
"Imamo razloga da verujemo da su oni uključeni u 'operaciju lažne zastave' da bi imali izgovor da uđu", rekao je Bajden novinarima u Beloj kući. "Svaka indikacija koju imamo je da su spremni da uđu u Ukrajinu, da napadnu Ukrajinu".
"Mislim da će se to dogoditi u narednih nekoliko dana", rekao je on.
Bajden je, međutim, rekao da i dalje veruje da je moguće pronaći diplomatsko rešenje koje bi ublažilo zabrinutost Rusije u vezi sa raketnim i vojnim vežbama NATO u istočnoj Evropi. Zapadni saveznici odbacuju glavni zahtev Rusije da NATO isključi mogućnost davanja članstva Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim republikama.
Američki državni sekretar Entoni Blinken kasnije je ponovio Bajdenove ocene, rekavši Savetu bezbednosti UN da svet može da očekuje da će Rusija napasti Ukrajinu za nekoliko dana i da obaveštajne informacije ukazuju da bi tome mogao prethoditi izmišljen izgovor.
"Ovo bi mogao da bude nasilan događaj za koji će Rusija okriviti Ukrajinu ili okrutna optužba koju će Rusija izneti protiv ukrajinske vlade", rekao je Blinken. "Ne znamo tačno u kom obliku će to poprimiti".
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da je Blinken "napomenuo u svom današnjem obraćanju u Savetu bezbednosti UN da je, pošto verujemo da je jedini odgovoran način za rešavanje ove krize kroz diplomatiju i dijalog, predložio da se sastane sa (ruskim) ministrom spoljnih poslova (Sergejom) Lavrovom u Evropi sledeće nedelje".
Prajs je rekao: "Rusi su odgovorili sa predloženim datumima za kraj sledeće nedelje, što mi prihvatamo, pod uslovom da nema dalje ruske invazije na Ukrajinu. Ako izvrše invaziju u narednim danima, biće jasno da nikada nisu bili ozbiljni po pitanju diplomatije. Nastavićemo da koordiniramo sa našim saveznicima i partnerima i zalagaćemo se za dalje angažovanje sa Rusijom kroz Savet NATO-Rusija i OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju)".
U međuvremenu, Moskva je proterala drugog američkog diplomatu iz ambasade SAD u ruskoj prestonici.
Stejt department je saopštio da je proterivanje Barta Gormana, zamenika šefa misije u Moskvi, "nije bilo ničim izazvano i smatramo da je ovo korak eskalacije i razmatramo naš odgovor".
U Briselu je ministar odbrane Lojd Ostin rekao da Rusija nastavlja da gomila svoje snage duž ukrajinskih granica i da ne vidi nikakve indikacije da Moskva šalje trupe kući, kako tvrdi.
"Mi to ne vidimo", rekao je šef Pentagona na sastanku ministara odbrane NATO-a. "Naprotiv, vidimo ih kako se pridodaju nove (trupe) na više 150.000 vojnika koje već imaju raspoređene duž te granice... Vidimo ih čak i kako prave zalihe krvi".
"Iz prve ruke znam da takve stvari ne radite bez razloga, i sigurno ih ne radite ako se spremate da se spakujete i odete kući", rekao je Ostin.
Američki zvaničnici kažu da je Moskva poslala još 7.000 vojnika na granicu Ukrajine poslednjih dana.
Ostin je dodao: "Naravno, nema razloga da do toga dođe. Baš kao što nema razloga da Rusija ponovo napadne Ukrajinu", nakon aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.
Kremlj tvrdi da povlači trupe blizu granice sa Ukrajinom, ali je rekao da će za to trebati vremena.
Ostin je rekao da ako ruski predsednik Vladimir Putin "izabere rat" umesto diplomatskog rešavanja ukrajinske krize, "gospodin Putin će snositi odgovornost za patnje i ogromnu žrtvu koja usledi".
Ostin je rekao da "mirni ishod koji poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine predstavlja, svakako, najbolji ishod za Ukrajinu, ali i za Rusiju i ruski narod".
Namere Rusije mogle bi postati jasnije nakon što Sjedinjene Države i njihovi saveznici analiziraju dokument koji je Kremlj dostavio američkom ambasadoru Džonu Salivanu u Moskvi.
To je pisani odgovor Rusije na nedavnu ponudu SAD i NATO da pregovaraju o razmeštanju raketa i vežbama trupa u Evropi, istovremeno odbacujući zahteve Rusije u vezi sa mogućim članstvom Ukrajine u NATO.
SAD takođe posmatraju sukob između ruskih separatista i kijevskih snaga u regionu Donbas na istoku Ukrajine, gde je 14.000 ljudi ubijeno u poslednjih osam godina.
U četvrtak su ukrajinske snage i pobunjenici koje podržava Rusija razmenili optužbe za otvaranje vatre preko linije prekida vatre. Ostin je rekao da su izveštaji o granatiranju "svakako zabrinjavajući. Već neko vreme smo govorili da bi Rusi mogli da urade ovako nešto kako bi opravdali vojni sukob, tako da ćemo to veoma pažljivo pratiti."
Tokom granatiranja pogođen je vrtić u Stanici Luganskoj, na proukrajinskoj teritoriji u Donbasu.
Separatisti u regionu Luganska okrivili su ukrajinsku vladu za granatiranje, dodajući da su pobunjeničke snage uzvratile na vatru, navodi Asošiejted pres.
Međutim, Ukrajina je osporila tu tvrdnju, rekavši da su separatisti granatirali njene snage, ali da nisu uzvratili. Ukrajinska vojna komanda saopštila je da su u granatiranju ranjena dva nastavnika i da je prekinuta struja za pola grada, prenose mediji.
"Napadi na vrtiće i škole bili su tužna realnost za decu u istočnoj Ukrajini u poslednjih osam godina", navodi se u saopštenju UNICEF-a u petak rano ujutru. "Više od 750 škola je oštećeno od početka sukoba, ometajući pristup obrazovanju za hiljade dece sa obe strane linije kontakta".
"Obrazovne ustanove treba da ostanu bezbedan prostor gde deca mogu da budu zaštićena od pretnji i kriza i utočište gde mogu da uče, igraju se i razvijaju svoj puni potencijal", saopštio je UNICEF.
Jašar Halit Čevik, šef posmatračke misije OEBS-a, rekao je Savetu bezbednosti UN da je bilo 500 eksplozija duž linije kontakta od srede uveče do četvrtka. On je rekao da se činilo da su tenzije tada popustile, uz manje prijavljenih eksplozija.
Ambasada SAD u Ukrajini je u tvitu saopštila da je "agresor u Donbasu jasan – Rusija".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Rusija duboko zabrinuta zbog izbijanja nasilja. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao je na osudu, kako je rekao, "teškog kršenja sporazuma iz Minska od strane Rusije usred već napete bezbednosne situacije". Ambasada SAD je takođe dala slične komentare u drugom tvitu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je: "Zabrinuti smo što Rusija pokušava da iscenira izgovor za oružani napad na Ukrajinu".
On je rekao da "vrata NATO ostaju otvorena" za pregovore, ali da zapadna alijansa ne može da prihvati kada "velike sile zastrašuju, maltretiraju ili diktiraju druge". On je pozvao Rusiju da se "u dobroj veri" angažuje u vezi sa ukrajinskom krizom.
