Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je da se, kako je ukazao, ruske snage u narednim danima spremaju za napad na Ukrajinu.
Blinken je tokom zasedanja Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, izjavio da Rusija planira da formuliše izgovor za napad na Ukrajinu - koji bi, kako je rekao, mogao obuhvatati stvarni ili lažni napad upotrebom hemijskog oružja.
"Mogao bi biti označen kao etničko čišćenje ili genocid", rekao je američki državni sekretar tokom obraćanja u Ujedinjenim nacijama.
Ukazao je i da ruske vlasti već danas mogu, bez dvosmislenosti da objave da neće izvršiti invaziju na Ukrajinu.
"Saopštite to jasno svetu. Zatim i pokažite tako što ćete svoje trupe tenkove i avione vratiti u kasarne i hangare. I poslati diplomate za pregovarački sto", rekao je Blinken - dodavši i da je ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu predložio da se naredne nedelje sastanu u Evropi.
Obraćajući se pre američkog državnog sekretara - zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinin pozvao je članove Saveta bezbednosti da zasedanje, kako je rekao, ne pretvaraju u cirkus.
"Prezentujući neosnovane optužbe da će Rusija navodno napasti Ukrajinu. Dovoljno je bilo spekulacija o tome. Odavno smo uputili objašnjenja o svemu", poručio je Veršinin.
"Scenariji militarizacije koje predstavlja državni sekretar Blinken su opasni i za žaljenje. Deo ruskih vojnih snaga vraća se u baze", rekao je on.
Govoreći o ruskoj etničkoj manjini nastanjenoj na istoku Ukrajine ukazao je da se ti ljudi osećaju kao stranci u svojoj zemlji - iznevši tvrdnje da su na meti ukrajinske vojske."Bićete užasnuti dokumentacijom koju smo priložili", rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova - bez navođenja više detalja.
Razmena vatre na frontu
Prethodno je američki predsednik Džozef Bajden izjavio da sve naznake kojima SAD imaju govore da Rusija planira ulazak u Ukrajinu.
"Ukljujučujući i lažne scenarije kojima bi Rusija opravdala svoje poteze", rekao je Bajden.
Slične tvrdnje iznela je i ambasadorka SAD pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild.
„Podaci sa terena ukazuju da se Rusija kreće ka neposrednoj invaziji. Ovo je ključni trenutak“, rekla je ona.
Ukrajinske snage i proruski separatisti sa istoka zemlje prethodno su razmenili vatru na liniji fronta koja ih deli – što zapadni zvaničnici smatraju mogućim izgovorom Moskve za invaziju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je da su proruske snage granatirale obdanište – što je označio kao znatnu provokaciju.
Istovremno, separatisti su optužili snage ukrajinskih vlasti da su četiri puta otvorile vatru u protekla 24 sata.
Ukrajina i proruski pobunjenici pružaju oprečne informacije u vezi sa granatiranjem na liniji fronta sa reginom Donbasa – koji je pod kontrolom proruske strane. Okolnosti tih događaja nije moguće nezavisno utvrditi, izvestila je agencija Rojters.
Izveštaji sa obe strane ukazuju da je incident ozbiljniji od, uslovno rečeno, uobičajenih kršenja primirja koja se događaju u toj oblasti.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Moskva "ozbiljno zabrinuta" zbog izveštaja o eskalaciji.
Sa druge strane, britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus izveštaje je označila pokušajem ruske vlade da fabrikuje izgovore za invaziju.
Lojd Ostin, američki sekretar za odbranu, izjavio je da Vašington još prikuplja detalje uz napomenu da se već neko vreme ukazuje da bi ruska strana mogla da učini nešto slično kako bi opravdala vojni sukob.
Takođe, zbog najnovije eskalacije Severoatlantska alijansa izrazila je zabrinutost zbog toga što, kako je ukazao generalni sekretar Jens Stoltenberg, Rusija pokušava da iscenira izgovor za oružani napad na Ukrajinu.
“Još nisu jasne i sa sigurnošću se ne mogu odrediti namere Rusije. Oni imaju dovoljno trupa i mogućnosti da da pokrenu invaziju na Ukrajinu bez upozorenja”, upozorio je Stoltenberg.
Rusija poriče da planira invaziju na Ukrajinu – iznoseći tvrdnje da povlači deo trupa koje broje više od 100.000 vojnika koje je rasporedila u blizini granice sa tom zemljom.
Vašington i zapadni saveznici, međutim, tvrde da se ruske trupe ne povlače – već da se na granicu raspoređuju dodatne vojne snage.
„Uočili smo da pristižu letelicama i vidimo da pojačavaju borbenu gotovost u Crnom moru. Čak i uvećavaju zalihe krvi. Ne tako davno bio sam vojnik. Znam iz prve ruke da se ovakvi potezi ne povlače bez razloga. I sigurno to ne radite ako se spremate da idete kući”, rekao je Lojd Ostin, sekretar za odbranu i penzionisani general američke vojske.
Između Rusije i Zapada poslednjih meseci su pojačane tenzije, pošto je duž ukrajinsko-ruske granice, ali i u Belorusiji, raspoređen značajan kontingent ruskih vojnika i oružja.
Takođe, Rusija od Zapada traži, kako ih označava, bezbednosne garancije da Ukrajina neće postati članica alijanse, da će se NATO uzdržati od razmeštanja oružja u blizini ruske granice, kao i da će povući snage sa područja istočne Evrope.
O tome su pokrenuti i pregovori uključenih strana – a kao reakcija na ruske poteze usledila je nedavna odluka Sjedinjenih Država da u istočnoevropskim članicama NATO-a rasporede dodatnih 3.000 vojnika.
I druge države članice NATO-a Ukrajini ustupaju vojno-tehničku pomoć.
