Deo ruskih vojnika u distriktima blizu Ukrajine povlači se u svoje baze po završetku vojnih vežbi, objavilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Na sajtu ministarstva preneta je video poruka portparola Igora Konašenkova o povratku određenih vojnih jedinica u garnizone, a povlačenje vojske potvrdio je i Kremlj. Nije međutim precizirano gde su trupe, koje se povlače, bile raspoređene niti kojem je broju reč.
Agencija Interfaks je prenela da se vojne vežbe širom Rusije nastavljaju, ali da su određene jedinice u južnim i zapadnim distriktima vežbe završile, te da se vraćaju u svoje baze.
Predsednik Vladimir Putin potvrdio je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom da je Rusija odlučila da delimično povuče trupe raspoređene blizu Ukrajine i da vidi prostor za dalje razgovore sa Zapadom o bezbednosnim zahtevima Moskve.
Dodao je da je Moskva spremna za razgovore sa SAD i NATO o ograničenjima na raspoređivanje raketa srednjeg dometa u Evropi, transparentnosti vojnih vežbi i drugim merama za izgradnju poverenja, ali je naglasio da je potrebno da Zapad uzme u obzir glavne zahteve Rusije.
SAD i NATO odbacili su zahtev Moskve da se onemogući članstvo Ukrajine i drugih bivših sovjetskih republika u alijansi, da se zaustavi raspoređivanje oružja blizu ruskih granica i povuku NATO snage iz istočne Evrope.
Putin je rekao da je Rusiji rečeno da Ukrajina neće postati članica alijanse u bliskoj budućnost, ali da Moskva ne smatra da su to dovoljno dobre garancije i da želi da to pitanje odmah reši u celosti.
“Moramo da rešimo to pitanje danas mirnim putem kroz diplomatski proces. Želimo da naši partneri saslušaju našu primedbe i da ih ozbiljno razmotre", poručio je ruski predsednik.
Takođe je naglasio da Rusija ne želi rat u Evropi, ali je situaciju u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini opisao kao "genocid" i zatražio da se konflikt u tom području reši kroz mirovni sporazum iz Minska.
Nemački kancelar pozdravio je vest o povlačenju dela ruskih trupa i dodao da nisu iscrpljene diplomatske opcije da se izbegne rat.
"Diplomatske mogućnosti su daleko od toga da budu iscrpljene. Dobar je znak što čujemo sad da se neke trupe povlače, nadamo se da će biti još. Trebalo bi da bude moguće da se pronađe rešenje. Bez obzira na to koliko je situacija teška i ozbiljna, odbijam da kažem da je beznadežna", rekao je Šolc na konferenciji za novinare sa Putinom u Moskvi.
Američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas Grinfild rekla je da Vašington još nije video dokaze za povlačenje ruskih trupa.
U Londonu, britanski premijer Boris Džonson rekao je da postoje naznake diplomatskog otvaranja "ali da obaveštajni podaci koje danas vidimo i dalje nisu ohrabrujući".
Britanska sekretarka za spoljne poslove Liz Tras kazala je da je potrebno da Rusija potpuno povuče vojsku sa granice da bi bilo uverljivo da Moskva ne planira invaziju.
Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba rekao je da će Kijev verovati da Rusija ide ka deeskalaciji situacije samo kada se sam uveri u povlačenje ruskih trupa.
Kremlj je pokušao da vest o povlačenju trupa predstavi kao dokaz da su upozorenja Zapada na rat bila lažna i histerična.
"15. februar 2022. godine ući će u istoriju kao dan kada je zapadna ratna propaganda doživela neuspeh. Poniženi i uništeni bez ijednog ispaljenog metka", saopštila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Uoči saopštenja ruskog Ministarstva odbrane, neimenovani američki zvaničnik naveo je da se ruske jedinice približavaju granici sa Ukrajinom, a ne udaljavaju, prenosi agencija Asošijeted pres. Zapadni zvaničnici i dalje upozoravaju da bi ruska vojska mogla da napadne u bilo kojem trenutku, dok neki pominju i sredu kao datum moguće invazije.
Rusija je rasporedila više od 100.000 vojnika na granicu sa Ukrajinom, a u toku su i zajedničke vojne vežbe sa Belorusijom koje traju do 20. februara.
Rusko tržište je pozitivno reagovalo na povlačenje vojske, pa je rublja skočila za 1,5 odsto.
Moskva je negirala da planira invaziju na Ukrajinu, ali je od Zapada tražila da toj zemlji zabrani članstvo u NATO, o čemu su Vašington i Brisel odbili da pregovaraju.
Intenzivna diplomatska aktivnost na deeskalaciji krize u Ukrajini traje već nekoliko nedelja. U Vašingtonu, neimenovani američki zvaničnik rekao je da će predsednik Džo Bajden u utorak telefonom razgovarati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, dok je državni sekretar Entoni Blinken razgovarao sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom.
Iz Stejt departmenta je saopšteno da je Blinken ponovo izrazio zabrinutost "zbog kapaciteta Rusije da pokrene invaziju na Ukrajinu u bilo kojem trenutku i naglasio potrebu za dokazanom, kredibilnom i značajnom deeskalacijm".
Najviši američki diplomata je ponovio da bi "dalja ruska agresija rezultirala brzim, žestokim i ujedinjenim transatlantskim odgovorom", ali da je Vašington i dalje posvećen diplomatskom putu i da veruje da postoji prostor za mirno rešenje krize.
Bajden će tokom dana govoriti o ukrajinskoj krizi u obraćanju u Beloj kući.
U međuvremenu, ruska Duma usvojila je nacrt rezolucijje kojom se od predsednika Putina traži da prizna nezavisnost samoproglašenih republika u istočnoj Ukrajini.
Priznanje samoproglašene "Donjecke Narodne Republike" i "Luganske Narodne Republike" moglo bi da dovede do kraha mirovnog procesa iz Minska u istočnoj Ukrajini, gde je u konfliktu vladinih snaga i proruskih separatista ubijeno 15.000 ljudi.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj upozorio je Moskvu protiv priznanja samoproglašenih republika, navodeći da bi to bilo jasno kršenje sporazuma iz Minska.
U Kijevu, ukrajinski Centar za strateške komunikacije i informacionu bezbednost saopštio je da je izveden sajber napad na Ministarstvo odbrane i dve banke.
"Nije isključeno da je agresor koristio taktike malih prljavih trikova zato što agresivni planovi ne daju rezultate na većem nivou", saopšteno je iz centra, ali nije precizirano ko je odgovoran za napad.
