Ruski rat u Ukrajini pokazao je da Kremlj ne poštuje ljudska prava, a neka kršenja predstavljaju zločin protiv čovječnosti. Rusija se obračunava i sa svojim građanima i podiže optužnice protiv stotina Rusa koji su se usprotivili Putinovom ratu. Konflikt između Izraela i Hamas u Gazi i dalje izaziva duboku zabrinutost zbog stanja ljudskih prava. U Iranu su u toku brutalna kršenja ljudskih prava, a u Kini se vrši genocid i zločini protiv čovječnosti nad Ujgurima i pripadnicima drugih etničkih i vjerskih manjina.
Ovo su samo neki od problema na koje je Stejt department ukazao u godišnjem izvještaju o stanju ljudskih prava širom svijeta, a koji je u Vašingtonu u ponedeljak predstavio američki državni sekretar Entoni Blinken.
Kada je riječ o Srbiji, Crnoj Gori i Kosovu, Stejt department je ukazao da nije bilo promjena, odnosno da su u tim zemljama i dalje neriješeni problemi ozbiljne korupcije, izostanka nezavisnosti pravosuđa, ograničavanje slobode medija, te prijetnje protiv novinara.
Problemi u vezi sa ljudskim pravima u Srbiji zabeleženi su u kredibilnim izveštajima o ozbiljnim problemima sa nezavisnošću pravosuđa; ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i štampe, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i pravne slučajeve protiv novinara, zatim o ozbiljnoj korupciji u vladi, trgovini ljudima i krivičnim delima kao što su nasilje ili pretnje nasiljem usmereni na lezbejke, homoseksualce, biseksualne, transrodne, kvir, interseksualne ili druge osobe iz seksualnih manjina, navodi se u izveštaju.
Vlada je preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su navodno počinili kršenje ljudskih prava, kako u policiji tako i na drugim mestima u vladi, nakon javnih navoda o zloupotrebama, ističe se u izveštaju. Ipak, mnogi posmatrači smatraju da su brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zloupotreba ostali neprijavljeni i nekažnjeni.
Nije bilo izveštaja da su vlada ili njeni predstavnici počinili proizvoljna ili nezakonita ubistva tokom 2023.
Navodi se da je Tužilaštvo za ratne zločine istraživalo je ratne zločine iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji i podiglo optužnice. Pred Višim sudom u Beogradu tokom godine nastavljen je krivični postupak protiv osam osoba koje se terete za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Srebrenici/Kravici 1995.
Regionalna saradnja po pitanju ratnih zločina ostala je ograničena. U Međunarodnom rezidualnom mehanizmu u Hagu nije bilo preostalih predmeta koji se odnose na ključne zločine iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
Nevladine organizacije su ocenile da je pravosnažna presuda Mehanizma u Hagu u predmetima Jovice Stanišića i Franka Simatovića dokazala da je državni bezbednosni aparat Srbije učestvovao u osnivanju, pomaganju, finansiranju i organizovanju jedinica koje su počinile zločine tokom ratova devedesetih godina u Hrvatskoj i BiH. Vladini zvaničnici nisu javno komentarisali presudu, navodi se u izveštaju.
Kada je u pitanju tortura i drugi okrutni, nehumani postupci ili kažnjavanja i zlostavljanja, izveštaj Stejt departmenta navodi da iako je to zabranjeno zakonom i ustavom, bilo je izveštaja da su ih državni službenici koristili
Od 21. do 30. marta, Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja posetio je Srbiju. Komitet je izvestio da vlada nije preduzela dovoljne mere da spreči zlostavljanje od strane policije.
Beogradski centar za ljudska prava je izvestio da je policija često ispitivala osumnjičene bez video ili audio snimaka ispitivanja, a tužioci često nisu nalagali forenzičke medicinske preglede žrtava zlostavljanja u zatvorskom sistemu. Kada su to uradili, lekarski pregledi su često bili nedovoljni. Centar je konstatovao i brojne postupke pred državnim tužilaštvom protiv policajaca optuženih za upotrebu sile koja je bila nezakonita, prekomerna ili oba nisu okončana.
Prema navodima centra, sudovi su se prema policajcima odnosili blago. Organizacija je saopštila da tužilaštvo i Odeljenje unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova nisu uspeli da identifikuju policajce odgovorne za zlostavljanje demonstranata u julu 2020. godine i odložili su postupak kako bi zastareli krivično gonjenje. Prema nekim medijima, odbačene su sve krivične prijave protiv policajaca koji su tukli demonstrante na protestima u julu 2020. godine.
Uslovi u zatvoru su uglavnom bili adekvatni, a zatvorenici su imali pristup kvalitetnoj hrani, vodi za piće, kanalizaciji, grejanju, ventilaciji, osvetljenju i medicinskoj nezi. Došlo je do fizičkog zlostavljanja zatvorenika od strane policije i zatvorskog osoblja, a bilo je izveštaja o tome da policija nije kažnjena. Vlasti su sprovele istrage verodostojnih navoda o maltretiranju. U najmanje tri slučaja, sud je prihvatio zahteve za zaštitu zatvorenika koji su bili zabrinuti za život ili ličnu bezbednost.
Ustav zahteva od policije da odmah obavesti uhapšene o njihovim pravima, a vlasti su generalno poštovale ovaj zahtev. Policija nije mogla da ispituje osumnjičene, a da ih ne obavesti o njihovom pravu na ćutanje i prisustvo branioca. Pritvorenicima je bio dozvoljen pristup advokatu po svom izboru i mogli su da dobiju pristup braniocu o trošku vlade ako su optuženi za krivična dela za koja je osuđujuća bila zaprećena zatvorska kazna od najmanje tri godine i utvrđeno je da ne mogu da priušte advokata, ili ako zakon je posebno zahtevao pristup braniocu za vrstu slučaja i okolnosti.
Zakon je zabranio prekomerno odugovlačenje u podnošenju zvaničnih prijava protiv osumnjičenih i u vođenju istrage. Istrage su često trajale duže jer nisu postojali jasni rokovi za okončanje istrage niti bilo kakve posledice zbog nepoštovanja propisanih rokova. Zbog neefikasnih sudskih procedura, predmeti su često trajali duže da bi došli do suđenja.
Nezavisne međunarodne i domaće nevladine organizacije i nadzorna tela izvestili su da je pravosuđe podložno korupciji i političkom uticaju. Vladini zvaničnici i poslanici nastavili su da javno komentarišu istrage, sudske postupke ili rad pojedinih sudija i tužilaca.
U februaru Više javno tužilaštvo u Beogradu izvršilo je preraspoređivanje dve tužiteljke, Bojane Savović i Jasmine Paunović, nakon hapšenja šestorice osumnjičenih za malverzacije u javnoj Elektroprivredi Srbije. Mnogi posmatrači su tvrdili da su premeštaji bili politički motivisani.
Kada je u pitanju restitucija, nevladine organizacije i grupe za zastupanje izvestile su da je vlada napravila značajan napredak u rešavanju zahteva iz ere Holokausta i za strane državljane.
Kada je u pitanju protivpravno mešanje u privatnost, aktivisti za ljudska prava i nevladine organizacije su kritikovali ono što su okarakterisali kao nedostatak efektivnog parlamentarnog nadzora nad bezbednosnim agencijama, ocenjuje Stejt department.
Ustav predviđa slobodu izražavanja ali pretnje i napadi na novinare, nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelika uloga države u medijskom sektoru zemlje ugrozili su ove slobode u nekim instance. U Izveštaju „Nacije u tranzitu“ za 2023. Fridom Haus označio je zemlju kao „tranzicioni ili hibridni režim“ i naveo kontinuirani i sve veći pritisak vlade na nezavisne medijske kuće i novinare, kao i sve veću dominaciju i manipulaciju medijima od strane državnog Telekoma Srbije. „Civilno društvo i nezavisni mediji u Srbiji nastavljaju da rade u neprijateljskoj atmosferi u kojoj su uobičajene kampanje klevetanja organizacija ili pojedinaca od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija“, izvestila je Fridom haus.
Izveštaj nevladine organizacije Reporteri bez granica za 2023 "Svetski indeks slobode štampe" procenjuje „iako Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u vezi sa medijima, sa ustavom koji garantuje slobodu izražavanja, novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući samonametnutu cenzuru , podseća se u izveštaju Stejt departmenta.”
Nezavisni mediji su bili aktivni, ali delimično ograničeni zvaničnom podrškom provladinih medija. Zavisnost medija od vladinih prihoda od oglašavanja bila je od velike koristi političkim predstavnicima, za koje su posmatrači primetili da bi mogli da iskoriste to za političku dobit, i otežala opozicionim liderima, kojima je nedostajao pristup medijima i finansijama, da dođu do potencijalnih glasača.
Regulatorni organ za elektronske medije (REM) produžio je nacionalne dozvole za emitovanje na još osam godina na četiri televizijske stanice čija se uređivačka politika smatra provladinom.
Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u 2022. godini bilo je 137 napada na novinare, a od januara do septembra 113 napada. U decembru 2022, Jelena Obućina, istaknuta novinarka i voditeljka proopozicionog televizijskog kanala NovaS, dobila je preko Eksa preteće poruke koje kritikuju njeno izveštavanje o predsedniku, koje je u provladinim medijima, uključujući tabloide i nacionalne programe, prikazano kao pretnju za njega. U aprilu je Viši sud u Beogradu osudio osobu koja je slala pretnje na godinu dana kućnog zatvora.
U martu je osuđujućim presudama završeno ponovljeno suđenje optuženima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 2018. Dragoljub Simonović, bivši predsednik beogradske opštine Grocka i član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), osuđen je na pet godine zatvora, Vladimir Mihailović je osuđen na četiri godine, Igor Novaković dobio tri i po godine, a Aleksandar Marinković, kao neposredni izvršilac, osuđen je na četiri i po godine, podseća Stejt department.
Udruženje novinara Srbije, Koalicija za slobodu medija i mreža Sigurni novinari navode da je policija tokom protesta u Beogradu 24. decembra napala snimatelja Al Džazire, udarila pendrekom novinara Nova.rs i pokušala da uzme kameru snimatelju novinske agencije Beta.
Oni su osudili ove napade i pozvali vladu da identifikuje i pokrene postupak protiv odgovornih. Jedna osoba je 25. decembra pretila, a zatim napala novinara N1 Mladena Savatovića tokom direktnog prenosa protesta u centru Beograda. Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinutost da policija nije reagovala iako je bila u blizini tokom napada. Policija je kasnije uhapsila osumnjičenog nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo istragu o incidentu.
Ekonomski pritisak je ponekad naveo medije da praktikuju autocenzuru, uzdržavajući se od objavljivanja sadržaja koji je kritičan prema vladi zbog straha od uznemiravanja vlade ili ekonomskih posledica, prema predstavnicima medijskih udruženja.
Predstavnici vlade su i dalje dobijali daleko više medijskog izveštavanja od opozicionih političara, uprkos zakonskoj regulativi koja nalaže jednaku pokrivenost tokom perioda kampanje. Prema nadzornoj organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), većina medija je otvoreno provladina u svom izveštavanju.
U maju je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu za klevetu protiv istraživačkog novinarstva KRIK. Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić podneo je prijavu protiv KRIK-a nakon što ga je pomenuo u izveštaju o suđenju navodnoj organizovanoj kriminalnoj grupi citirajući objavljene prisluškivane razgovore u kojima je jedan od optuženih pominjao Gašićevo ime u vezi sa organizovanim kriminalom. Gašićev postupak protiv KRIK-a jedan je od 11 pokrenutih protiv te kuće u prethodne dve godine, preneo je KRIK.
Upotreba SLAPP tužbi i dalje ostaje zabrinutost. U martu su mediji izvestili da je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo dve odvojene tužbe za klevetu protiv Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Srbija, njenog urednika i drugih novinara, tvrdeći da je njihovo izveštavanje o navodnoj korupciji u vezi sa dve kuće u njegovom vlasništvu narušilo njegovu reputaciju i nanelo mu duševne bolove.
I poslanik SNS Vladimir Đukanović podneo je tužbu protiv Vuka Cvijića, novinara nedeljnika NIN, zbog optužbi da mu je naneo duševnu bol nakon što je NIN objavio dokument u kojem se tvrdi da je Đukanović nudio mito policijskim inspektorima. Medijske organizacije su tvrdile da su takve tužbe pokušaj da se obeshrabri izveštavanje od javnog interesa, a glavni urednik BIRN-a Srbija Milorad Ivanović naveo je da su tužbe još jedan primer SLAPP-a, čiji je cilj da zastraše novinare i odvrate ih od izveštavanja o pojedincima i temama od javnog interesa.
Nevladine organizacije i njihovi zaposleni dobijali su česte pretnje , često su bili na meti napada uskraćivanja usluge koji imaju za cilj da njihove veb stranice skinu sa interneta. Nekoliko medija je objavilo članke u kojima je optuživalo brojne novinare, aktiviste nevladinih organizacija i predstavnike nezavisnih institucija da su izdajnici i da pokušavaju da sruše ustavni poredak, ističe se u izveštaju.
Nije bilo potvrđenih izveštaja da je vlada ograničavala ili ometala pristup internetu, pratila privatnu onlajn komunikaciju bez odgovarajućeg zakonskog ovlašćenja ili cenzurisala onlajn sadržaj. Bilo je izveštaja o korišćenju botova ili trolova. U julu se na internetu pojavila lista sa više od 14.000 navodnih bot naloga SNS-a na društvenim mrežama, sa imenima i prezimenima osoba koje stoje iza njih i njihovom lokacijom.
Bilo je nekoliko slučajeva u kojima vlast nije dozvoljavala javne proteste ili je izlagala građane pritiscima, prinudi ili pretnjama zbog njihovog učešća ili neučešća u javnim demonstracijama. Nedeljni protesti pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ održani su širom zemlje kao odgovor na dva masovna pucnjava u maju u Beogradu i Mladenovcu.
Vlada je generalno dozvoljavala da se ovi protesti odvijaju bez velikih hapšenja i bez nasilja usmerenog prema demonstrantima. Javne ličnosti koje su podržavale i učestvovale u protestima bile su, međutim, na meti i pretnjama simpatizera vlasti i SNS. Na primer, nekoliko filmskih i pozorišnih glumaca koji su javno podržali proteste dobili su pretnje, uključujući njihove porodice i decu, na društvenim mrežama. Predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić poručio je filmskim i pozorišnim glumcima koji su učestvovali u protestima da „idu i glume negde drugde” ako ne vole predsednika Vučića, državu ili vlast.
Provladini mediji diskreditovali su demonstrante i nazvali ih „nasilnim narkomanima i alkoholičarima“ koji su terorisali građane blokirajući ulice i autoputeve. Grupe civilnog društva kritikovale su izjave predsednika Vučića i drugih vladinih zvaničnika koje impliciraju da su protesti podržani od strane inostranstva i „pokušaj obojene revolucije“.
U medijskim izveštajima i korisnicima društvenih mreža navodi se da je na osobe koje rade u javnim preduzećima širom zemlje vršen pritisak da učestvuju na mitingu vlade u Beogradu u maju. Nekima se pretilo otkazima ako ne učestvuju.
Vlada je sarađivala sa Visokim komesarom UN za izbeglice (UNHCR) i drugim humanitarnim organizacijama u pružanju zaštite i pomoći izbeglicama, izbeglicama povratnicima ili tražiocima azila. Nevladine organizacije su ocenile da većina izbeglica u zemlji ima nerešen pravni status i ograničen pristup važnim pravnim informacijama i besplatnoj pravnoj pomoći. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u avgustu je odobreno samo šest zahteva za azil.
Komitet UN protiv torture zatražio je 2022. godine od vlade da odloži izručenje Edževita Piroglua, kurdskog političara i aktiviste uhapšenog u Srbiji 2021. godine, čije izručenje traži Turska. Piroglu je zatražio azil pozivajući se na mučenje i politički progon u Turskoj, ali je Viši sud u Beogradu presudio u korist njegovog izručenja Turskoj. Apelacioni sud u Beogradu je 30. maja presudio protiv te odluk.
Prijavljeni su slučajevi nasilja bezbednosnih snaga nad tražiocima azila i izbeglicama. Vlada Srbije je nastavila da ne izdaje putne isprave priznatim izbeglicama ili azilantima. U julu 2022, Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je presudio da je Srbija prekršila pravo na slobodu kretanja sirijskog izbeglice time što mu nije izdala putnu ispravu uprkos tome što mu je odobren azil.
Vlada Srbije je u martu obnovila privremenu zaštitu za Ukrajince i strance koji su imali prebivalište u Ukrajini. Vlada je do 1. marta odobrila privremenu zaštitu za 1.214 izbeglica iz Ukrajine. Ova privremena zaštita trebalo je da istekne 18. marta 2024. godine, u nedostatku zakonske radnje da se produži.
Medijski izveštaji ukazuju na to da su Romi i dalje najugroženije stanovništvo u zemlji.
Ukazuje se na decembarske izbore u Srbiji i izveštaj ODIHR-a koji je ocenio da je više nedostataka rezultiralo nejednakim uslovima na decembarskim nacionalnim izborima koji su favorizovali nosioce funkcije, uključujući neopravdani pritisak na zaposlene u javnom sektoru da podrže vladajuću SNS, značajne disparitete u finansiranju kampanja i zloupotrebu administrativnih resursa.
Navodi se i izveštaj posmatračke misije CRTAizbornim nepravilnostima na izborima za Skupštinu grada Beograda i saopštio da zbog obima i vrsta izbornih zloupotreba uočenih rezultati ne odražavaju slobodno izražene volje birača koji tamo žive. Od 18. decembra, vodeća opoziciona koalicija “Srbija protiv nasilja”, zajedno sa hiljadama pristalica, protestovala je na izborima zbog navodnih izbornih neregularnosti. Lideri opozicije tražili su poništenje izbora na svim nivoima i ponavljanje izbora za Skupštinu grada Beograda nakon međunarodne istrage.
Bilo je brojnih izveštaja o korupciji u vladi, ali osude za korupciju na visokom nivou ili značajnu političku korupciju gotovo da nije bilo. Zabeležen je veliki broj prijavljenih slučajeva podizanja optužnica ili osuda za korupciju tokom godine. Najviše prijava podneto je za trgovinu uticajem, zloupotrebu službenog položaja, prevaru u javnoj nabavci, zloupotrebu odgovornih lica i pranje novca.
U avgustu su Slobodan Milenković i Dušan Mitić prebačeni sa pozicija u Odeljenju za borbu protiv droga u beogradskoj policije, oko čega su mnogi mediji i civilno društvo spekulisali da je odmazda za njihovu ulogu u otkrivanju ilegalne farme marihuane Jovanjica, koja se smatra jednom od najvećih u Evropi i u koju je bilo umešano nekoliko visokorangiranih političara.
U avgustu su nepoznata lica ispisala grafite pretnje upućene direktorki Inicijative mladih za ljudska prava u blizini njene kuće u Beogradu. Poslanik vladajuće koalicije Vladimir Đukanović pozvao je u avgustu vladu da spreči nevladine organizacije da primaju novac iz inostranstva i učini sve da iz zemlje protera sve NVO koje su pod patronatom mađarsko-američkog biznismena i filantropa Džordža Soroša. Aktivisti nevladinih organizacija su tvrdili da su takve izjave deo šireg, povremeno antisemitskog, narativa kojim se podriva civilno društvo i pokušava da se prikaže kao strano.
Vlada je nastavila da odbija da dva člana Srpske radikalne stranke prebaci u Mehanizam u Hagu, koji ih je optužio za nepoštovanje suda. Petar Jojić i Vjerica Radeta su, prema Mehanizmu, uticali ili zastrašivali svedoke dok su bili u timu odbrane osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja na način koji je imao materijalni uticaj na osudu i dužinu Šešeljeve kazne. Vlada je ostala pri stavu da njen domaći zakon o saradnji sa sudom ne obavezuje Srbiju da preda Mehanizmu osumnjičene optužene za nepoštovanje suda,
Iako je zakon davao ženama pravo da dobiju zabranu prilaska nasilnicima, vlada nije efikasno sprovodila zakon. Prema pisanju medija, nasilje u porodici je treće po učestalosti krivično delo u zemlji. Prema rečima Vanje Macanović iz Autonomnog ženskog centra, polovinu prijava za nasilje u porodici sudovi su odbacili; svake godine od 2014. godine, 59 do 64 odsto svih slučajeva nasilja u porodici je odbijeno. Prema istraživanju Autonomnog ženskog centra, u proseku 30 žena svake godine ubijaju njihovi najbliži muški članovi porodice.
Ženske nevladine organizacije pozvale su na klasifikaciju femicida kao posebnog krivičnog dela sa sličnim kaznama kao i za teško ubistvo, ali je srpski ombudsman Zoran Pašalić u novembru nazvao femicid „pogrešnim terminom“, tvrdeći da „muškarci ne ubijaju žene zato što su žene“.
Žene su bile izložene diskriminaciji, kako kod kuće, tako i u radnoj snazi, u vezi sa brakom, razvodom, starateljstvom nad decom, religijom, ličnim statusom, zakonima o državljanstvu, zapošljavanjem i radom, pristupom kreditima, platama, posedovanjem ili upravljanjem preduzećima ili imovinom, obrazovanjem, sudskim procesima, nasleđivanju i pristupu stanovanju. Zakon predviđa jednake plate, ali poslodavci često nisu poštovali ove odredbe.
Prema godišnjem izveštaju koji je u septembru objavila NVO Da se zna, nasilje i diskriminacija nad LGBTQ+ osobama porasli su za 13 odsto tokom 2021. i 2022. godine. Dana 6. jula, 17 dana nakon što je prijavljen nestanak, u stanu njenog partnera u Beogradu pronađeno je unakaženo telo transrodne žene od 18 godina, Noe Milivojev. Njen partner je uhapšen zbog sumnje za ubistvo.
Vlada je sarađivala sa organizatorima Belgrade Prajda u organizaciji Parade ponosa u centru Beograda tako što je obezbedila događaj na profesionalan način i omogućila da se parada, kao i svi drugi događaji Prajda, odvijaju bez ometanja. Međutim, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nije dozvolio organizatorima da otvore događaj u Skupštini grada Beograda.
Crna Gora: Problemi sa nezavisnim pravosuđem, korupcija, prijetnje protiv novinara
U Crnoj Gori, kako ocjenjuje Stejt department, tokom 2023. godine nije bilo značajnih promjena kada je riječ o stanju ljudskih prava.
Kao značajna kršenja prava između ostalog su navedeni kredibilni izvještaji o torturi ili okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju za koje su odgovorni vladini zvaničnici, zatim ozbiljni problemi za nezavisnošću pravosuđa, ozbiljna ograničenja na slobodu izražavanja – uključujući prijetnje nasiljem protiv novinara, ozbiljna korupcija u vladi, rašireno rodno nasilje, trafiking ljudima, krivična djela nasilja ili prijetnji nasiljem protiv pripadnika LGBTQ+ zajednice, te postojanje najgorih oblika dječejeg rada.
“Vlada je preduzela ograničene kredibilne korake da identifikuje i kazni zvaničnike koji su možda kršili ljudska prava”, navodi se u izvještaju.
Ocjenjuje se da vlada nije poštovala nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa, iako je to predviđeno Ustavom i zakonima.
“Pojedine nevladine i međunarodne organizacije i pravni eksperti tvrdili su da su na tužioce i sudije uticali politički pritisak, korupcija i nepotizam. Proces imenovanja sudija i tužioca bio je ispolitizovan”, naglašava se u izvještaju.
Navodi se i da je korupcija bila značajan problem u zemlji, a da vlada nije efikasno primjenjivala zakon koji predviđa krivično kažnjavanje slučajeva korupcije među zvaničnicima.
Stejt department u izvještaju ukazuje i da su nevladine organizacije kritikovale Agenciju za sprečavanje korupcije zbog nedostatka transparentnosti i ukupne efikasnosti, ali i prakse da se ne bavi slučajevima navodne korupcije prije svog osnivanja 2016. godine.
Stejt department navodi da je Specijalno državno tužilaštvo gonilo slučajeve organizovanog kriminala i korupcije i da je sa Specijalnim policijskim odjeljenjem preduzelo niz akcija tokom 2023. protiv visokih zvaničnika, uključujući “hapšenja ili podizanja optužnica za zloupotrebu položaja, stvaranje kriminalne organizacije i trgovinu drogom”.
Prema izvještaju, izbori u Crnoj Gori su uglavnom bili fer i nije bilo zloupotreba i nepravilnosti.
Podsjeća se na izvještaj ODIHR-a o dva kruga predsjedničkih izbora prošle godine u kojem se navodi da su bili konkurentni i adekvanto sprovedeni, s poštovanjem osnovnih sloboda tokom kampanje, ali da su politizacija i nedostatak inkluzivnosti u procesu registracije kandidata smanjili javno povjerenje.
Posmatrači su, kako se podsjeća, registrovali oštru retoriku kandidata i naveli da pristrasno izvještavanje nekih medija o kampanji nije doprinijelo kapacitetu birača da donesu dobro informisane odluke.
Takođe, ocjenjuje se da su parlamentarni izbori takođe bili konkurentni i dobro spovedeni, uprkos tome to su “održani u kontekstu institucionalne i ustavne krize”.
Stejt department ocjenjuje da su stranke, koje su bile dio vlade premijera Dritana Abazovića, nastavile “raniju tradiciju korišćenja državne uprave i državnih kompanija za partijsko zapošljavanje.
“Prema nevladnim organizacijama, politički lideri smatrali su zapošljavanje u državnim kompanijama i službama centralne i lokalnih vlada kao značajni resurs koji može da se iskoristi za uticaj na budućim lokalnim i nacionalnim izborima”, navodi se u izvještaju.
Podsjeća se i na odluku Državne izborne komisije (DIK) da odbije predsjedničku kandidaturu lidera Evropa sad Milojka Spajića, zbog pitanja da li ispunjava uslove koje se tiču boravka i državljanstva, ali da su nevladine organizacije i pravni eksperti to odbacili kao politički motivisani potez DIK-a.
Stejt department navodi da nema izvještaja da su vlada ili njeni agenti počinili proizvoljna ili nezakonita ubistva, niti ima izvještaja o nestancima koji su povezani sa vlastima.
Akcija za ljudska prava i druge nevladine organizacije za ljudska prava, kako se ističe u izvještaju, kritikovali su nedostatak napretka u vladi kada je riječ o krivičnom gonjenju ratnih zločina, kao i priznavanju žrtava i odšteti.
Bilo je i kredibilnih izvještaja da su vladini zvaničnici primjenjivali torturu i druge okrutne, nehumane ili degradirajuće tretmane i kazne, iako je to zabranjeno Ustavom i zakonima dok je Crna Gora potpisnica i Evropske konvencije o ljudskim pravima, navodi Stejt department, pozivajući se na izvještaje istaknutih nevladinih organizacija o policijskoj torturi osumnjičenih i prebijanjima u zatvorima i pritvornim centrima širom zemlje.
U izvještaju Stejta navodi se da je vlada krivično gonila neke policajce i zatvorske čuvare zbog prekoračenja ovlašćenja, ali da je bilo odlaganja u tim sudskim procesima, te da neki krivični procesi nisu rezultirali velikim kaznama. Akcija za ljudska prava, kako se navodi, primila je izvještaje da je upotreba torture rezultirala teškim fizičkim ili mentalnim povredama i patnjama.
Ističe se da su uslovi u zatvorima i pritvorima bili loši zbog prenatrpanosti i ograničenog pristupa zdravstvenoj njezi, a da je nasilje među zatvorenicima stalni problem. Prema izvještajima, na koje se poziva Stejt department, nasilje u zatvoru pripisuje se dugogodišnjem konfliktu dvije najveće organizovane kriminalne grupe u zemlji sa kojima su, prema nekim optužbama, sarađivali zaposleni u zatvoru.
Prema Stejt departmentu, nekažnjivost je problem u bezbjednosnim snagama, naročito među policajcima i zatvorskim zvaničnicima, i tome doprinose korupcija, netransparentnost, nedostatak kapaciteta nadzornih tijela i politički uticaj nad tužiocima i zvaničnicima u Upravi policije i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
U izvještaju se takođe ukazuje na tvrdnje organizacija za ljudska prava da su vlasti bile umiješane u nelegalno prisluškivanje i nadzor, iako je to zabranjeno Ustavom i zakonima. Podsjeća se da je nekoliko puta, navodno iz zdravstvenih razloga, odlagano suđenje bivšem direktoru Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejanu Peruničiću, koji je optužen za zloupotrebu položaja, nelegalno prisluškivanje nekoliko opozicionih lidera, bivšeg specijalnog tužioca, mitropolita Srpske pravoslavne crkve i dvoje novinara koji su kritikovali bivšu vladu.
Kada je riječ o slobodi izražavanja, uključujući i medija, Stejt department ocijenjuje da je vlada to uglavnom poštovala, ali da tu slobodu “podriva rastući trend govora mržnje, verbalnih prijetnji i uvreda protiv novinara i građanskih aktivista, targetiranje kritički nastrojenih medija i neriješeni napadi na novinare”.
Sami mediji, kako se ocjenjuje u izvještaju, izražavali su razne političke i društvene stavove i između ostalog kritikovali vladu.
Ističe se i slučaj profesora Fakulteta za crnogorski jezik i književosnost Bobana Batrićevića protiv kojeg je zatraženo pokretanje sudskog procesa zato što je u autorskom članku za portal Antena M kritikovao SPC. Batrićević je optužen da je prekršio Zakon o javnom redu i miru zato što je u članku rekao da sveštenici SPC “šire srpski nacionalizam, mržnju i ksenofobiju” i da dugoročno, SPC uništava multietničku i multivjersku Crnu Goru i crnogorski nacionalni, kulturni i teritorijalni identitet”, podsjeća se u izvještaju.
Stejt department ocjenjuje i da nema izvještaja da je vlada koristila nasilje protiv medija, ali da su neriješeni napadi iz prethodnih godina doprinijeli atmosferi zastrašivanja.
Podsjeća se da su pro-opozicioni mediji i civilni sektor kritikovali tadašnjeg premijera Dritana Abazovića zbog neprikladnog targetiranja medija koji ga kritikuju. Abazović je, kako se navodi, optužio lokalnu Gradsku televiziju da “širi vjersku i etničku mržnju”, a privatni TV kanal E da je “u vlasništvu “lidera organizovanog kriminala”.
Predsjednik Jakov Milatović je slično optužio “pro-opozicioni dnevnik Pobjeda” da je povezan sa kriminalcima. Stejt department je naveo u izvještaju da je nastavljena istraga o ubistvu glavnog i odgovornog urednika lista Dan Duška Jovanovića 2004. godine, i da je u okviru tog slučaja ispitana bivša predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica koja je u vrijeme ubistva bila vrhovna državna tužiteljka.
Ukazano je i na napredak u istrazi ranjavanja istraživačke novinarke dnevnika Vijesti Olivere Lakić 2018. i da je u tom slučaju optuženo 14 pojedinaca.
Novinari su, kako ocjenjuje Stejt department, bili suočeni sa zastrašivanjem, prijetnjama nasiljem i napadima nepoznatih pojedinaca zbog svog izvještavanja.
Izdvajaju se prijetnje smrću protiv urednika Antene M Darka Šukovića i njegove zamjenice Milene Aprcović, te prijetnje protiv Ljubomira Filipovića sa portala CDM.
Ističe se da je tokom 2023. bila na snazi zabrana ruskog RT-a i Sputnjika, donijeta na osnovu vladine odluke da se uskladi sa EU sankcijama, ali da prema navodima nekim posmatrača, među kojima je i Forenzički digitalni centar Atlantskog savjeta Crne Gore, vlasti nisu u potpunosti primijenile odluku Agencije za elektronske medije (AEM) da se obustavi emitovanje ili distribuiranje programa oba ruska državna medija, s obzirom na to da su i dalje bili dostupni u zemlji.
Stejt department u izvještaju ocjenjuje da je porodično nasilje bilo dugotrajan i ozbiljan problem u svim zajednicama, a da su prema izvještajima NVO žrtve suočavale sa poteškoćama kada je riječ o procesuiranju njihovih slučajeva i da je to “promovisalo atmosferu nekažnjivosti” za počinioce.
Reakcija policije je takođe, kako se navodi, bila ispod standarda a policajci su često savjetovali ženama da “oproste” svojim napadačima” ili da ne nanesu štetu njihovim “izgledima za zapošljavanje”.
Stejt department je naveo i da vlada nije efikasno primjenjivala zakone koji štite pripadnike rasnih ili etničkih manjina protiv nasilja, i da su Romi, Aškaliji i Egipćani bili “najranjivije žrtve diskriminacije”, te da je među njima bila najveća stopa siromaštva. Albanci i Bošnjaci su takođe, kako se navodi, često tvrdili da su bili žrtve vladine diskriminaciije i da su ekonomski zapostavljeni.
Pripadnici LGBTQI+ zajednice, kako navodi Stejt department, uživali su određeni stepen prihvaćenosti u društvu, ali su prevladavali diskriminacija i maltretiranje. Takođe, ocjenjuje se da osobe sa invaliditetom nisu imale jednak pristup obrazovanju, zdravstvenim uslugama, javnim zgradama i saobraćaju.
Kosovo: Pretnje protiv etničkih manjina, korupcija...
Tokom prošle godine nije bilo značajnijih promena u stanju ljudskih prava na Kosovu, navodi se u izveštaju Stejt departmenta. Među najznačajnijim pitanjima iz oblasti ljudskih prava na Kosovu Stejt department je izdvojio ozbiljne probleme sa nezavisnošću pravosuđa, ograničenje slobode izražavanja i slobode medija, uključujući nasilje ili pretnje nasiljem protiv novinara, korupciju u vladi, rodno zasnovano nasilje i krivična dela koja obuhvataju nasilje ili pretnje nasiljem usmerena na etničke manjine ili druge marginalizovane zajednice.
“Vlada je preduzela kredibilne, ali nedosledne korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su možda počinili kršenje ljudskih prava”, kaže se u izveštaju.
Ističu se navodi Ombudsmana da je sprovođenje pravde je bilo sporo i nedostajala su sredstva da se osigura odgovornost pravosudnih zvaničnika.
“Pravosudne strukture bile su predmet političkog uplitanja, spornih imenovanja i nejasnih mandata”, navodi se u izveštaju.
Civilno društvo je često kritikovalo vladu zbog javnog mešanja u nezavisnost i nepristrasnost pravosudnih institucija, posebno u vezi sa istragama o korupciji vladinih zvaničnika. Kao i prethodnih godina, Ombudsman je primetio opštu zabrinutost u vezi sa neizvršenjem sudskih odluka, što je doprinelo povećanju broja nerešenih predmeta
Navodi se da su neki predstavnici kosovskih Srba tvrdili da vladine institucije nisu izvršile sudske presude u korist pripadnika te manjine, posebno u imovinskim sporovima.
Kosovska policija je do septembra prijavila sedam slučajeva „podsticanja mržnje i etničke podele“, uglavnom vezanih za grafite. Udruženje novinara na Kosovu (AJK) izvestilo je da je nekoliko puta bilo meta kampanja digitalnog klevetanja kada je branilo novinare i medije. AJK je izvestio da su vladini zvaničnici, uključujući premijera i članove vladajuće političke partije, učestvovali u klevetničkim kampanjama u cilju podrivanja poverenja javnosti u medije.
Navodi se i slučaj iz jula, kada je Vlada objavila suspenziju dozvole za poslovanje najvećeg privatnog emitera u zemlji, Klan Kosova, zbog navodnog kršenja registracije. Privredni sud u Prištini je u avgustu presudio protiv Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine i poništio suspenziju.
AJK je zabeležio 30 napada na novinare koji su izveštavali o političkim napetostima na severu u maju i junu. Novinari su tvrdili da je neke od napada režiralo i prećutno odobrilo političko rukovodstvo na severu, iako su tamošnji zvaničnici negirali bilo kakvu umešanost i javno osudili napade na medije. Policija je uhapsila osam etničkih Srba zbog fizičkih napada na novinare koji su izveštavali o tenzijama na severu u junu.
Izveštaj navodi da su etničke manjine imale pristup ličnim dokumentima u matičnim knjigama, a povećao se i broj kosovskih Srba sa ovim dokumentima. Predstavnici kosovskih Srba i civilno društvo tvrdili su da neki izazovi ostaju, posebno za pojedince koji su pribavili lične i druge građanske dokumente od ilegalnih institucija koje je osnovala Vlada Srbije da bi kopirale institucije koje vodi Vlada Kosova. Vlada nije priznala ove srpske dokumente. Predstavnici kosovskih Srba i civilno društvo takođe su se žalili na ono što smatraju arbitrarnim tumačenjem i primenom zakona o državljanstvu i građanskom statusu od strane vlade.
Ukazuje se da je Vlada Srbije je nastavila da radi na “nelegalnim paralelnim vladinim strukturama u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i u oblastima koje uglavnom naseljavaju kosovski Goranci”. “Srpska vlada je često koristila ove strukture da utiče na zajednice kosovskih Srba i kosovskih Goranaca i njihove političke predstavnike”, ističe se.
Dodaje se da je partijska pripadnost često igrala ulogu u pristupu državnim službama i socijalnim prilikama i mogućnostima zapošljavanja, kao i da su izgledi za opozicione stranke u oblastima kosovskih Srba ograničeni zbog prijavljenih pritisaka i taktika zastrašivanja da se utiče na kosovske Srbe da podrže Srpsku listu.
Kada je u pitanju korupcija, ističe se da su nedostatak delotvornog sudskog nadzora i opšta slabost u vladavini prava doprineli problemu.
U delu koji govori o rasnom i etničkom nasilju i diskriminaciji, navodi se da je ono i dalje prisutno, a kaže se da i dalje postoji i problem sa procesuiranjem i kažnjavanjem počinilaca rodno zasnovanog nasilja i zlostavljanja.
“Vlada nije efikasno sprovodila zakon. EULEKS je primetio da su sudovi često primenjivali kazne manje od zakonskog minimuma u slučajevima silovanja i da organi za sprovođenje zakona retko preduzimaju korake da zaštite preživele i svedoke”.
Pristup pravdi za građane u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu ostao je ograničen nakon ostavki svih predstavnika u lokalnim pravosudnim i policijskim sektorima, što je pogoršalo postojeće probleme, navodi se.
Od septembra, sudske filijale u dve opštine ostale su zatvorene zbog nedostatka osoblja, a oko 7.000 predmeta je bilo nerešeno. Identiteti i fotografije novoimenovanih policajaca Srba objavljeni su na internetu sa pretećim porukama pojedinaca i grupa na društvenim mrežama.
Nekoliko policajaca kosovskih Srba podnelo je ostavke u avgustu ubrzo nakon što su angažovani i raspoređeni na severu Kosova, navodeći kao razlog „pretnje i pritisak“. Vladini zvaničnici i predstavnici međunarodne zajednice osudili su akte zastrašivanja koji su prethodili ostavkama oficira.
