U godišnjem izveštaju Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u svetu, u Srbiji se navode primeri antisemitskih incidenata, i pominju primedbe manjih grupa da vlada favorizuje Srpsku pravoslavnu crkvu, ali i ističe rad srpskih vlasti na restituciji imovine zaplenjene tokom Holokausta i izgradnji memorijalnog centra na Starom Sajmištu, uz podsećanje da je sloboda veroispovesti i jednakost svih verskih grupa garantovana Ustavom Srbije.
U izveštaju koji pokriva period od 1. januara do 31. decembra 2021. godine, napominje se i da Makedonska i Crnogorska pravoslavna crkva i dalje nisu bile registrovane i da, prema navodima Vlade Srbije, tok nisu pokušavale da urade gotovo 10 godina. Ističe se i da je Vlada navela da ostaje pri politici da je priznavanje bilo koje druge pravoslavne crkve u nadležnosti SPC.
Kako se ističe, lideri dve islamske zajednice u zemlji ponavljaju da, zbog stalnog spora, nijedna nije mogla da predstavlja celu muslimansku zajednicu u kontaktu sa vladom, što stvara poteškoće u koordinaciji zahteva za restituciju imovine i odabiru instruktora za veronauku u državnim školama. U januaru je jedna od islamskih zajednica tužila vladu Evropskom sudu za ljudska prava zbog registracije druge islamske zajednice.
"Vlada je nastavila da vraća imovinu bez naslednika i nepotraženu imovinu zaplenjenu tokom Holokausta i restituciju verske imovine oduzete 1945. godine ili kasnije. Vlada je nastavila sa naporima da izgradi memorijalni centar Holokausta na Starom sajmištu, mestu gde se nalazio koncentracioni logor iz Drugog svetskog rata u Beogradu, koji bi takođe uključivao još jedan bivši koncentracioni logor u Beogradu, Topovske šupe", navodi se u izveštaju Stejt departmenta o verskim slobodama.
Predstavnici nekoliko verskih grupa ocenili su da vladina donacija od 2,4 milijarde srpskih dinara (23,17 miliona dolara) Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) za završetak Sabornog hrama Svetog Save u Beogradu predstavlja favorizovanje SPC-a, dodaje se u izveštaju.
U januaru, maju i junu nepoznate osobe pisale su antisemitske poruke i postavljale antisemitske postere na više zgrada u Novom Sadu i Beogradu.
U maju su jevrejski lideri podneli prijave Republičkom javnom tužiocu i Ministarstvu unutrašnjih poslova protiv nepoznatih počinilaca, što je dozvoljeno u zakonskom sistemu, koji lepe antisemitske plakate u centru Beograda. Antisemitska literatura je i dalje bila dostupna od neformalnih prodavaca putem onlajn platformi - konstatuje Stejt department.
U tekstu se citira i izveštaj Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) u kojem se navode slučajevi antisemitizma u objavama na internetu u vezi sa teorijama zavere koje uključuju jevrejsku zajednicu i Izrael.
Manje, netradicionalne grupe, uglavnom protestanti, ponovo su ustvrdile da nailaze na kontinuirano nepoverenje i nerazumevanje javnosti. Rekli su da su neki veb-sajtovi, tradicionalni mediji i građani često žigosali male verske grupe kao "sekte", što je izraz sa snažnom negativnom konotacijom u srpskom jeziku.
U izveštaju o verskim slobodama se podseća da je SPC 18. februara izabrala mitropolita Porfirija Perića za novog patrijarha. Patrijarh Porfirije je javno naveo značaj međureligijskog dijaloga i odgovornost SPC da "prevaziđe polarizaciju" među etničkim i verskim grupama.
Zvaničnici ambasade sarađivali su sa raznim vladinim ministarstvima i kancelarijama na zagovaranju verske slobode i tolerancije, kontinuiranog međuverskog dijaloga i zaštite verskih objekata širom zemlje. Ambasada je pozvala vladu da finalizira planove za Memorijalni centar Holokausta na Starom sajmištu u Beogradu i istakla važnost nastavka restitucije jevrejske imovine bez naslednika i nepotražene imovine iz vremena Holokausta.
Zvaničnici ambasade sastali su se sa predstavnicima širokog spektra verskih grupa, uključujući SPC, Rimokatoličku crkvu, Islamsku zajednicu, Jevrejsku zajednicu, Jehovine svedoke i Hrišćansku baptističku crkvu, kako bi razgovarali o pitanjima verskih sloboda i tolerancije, saradnji verskih grupa sa vlada, interakcija između tradicionalnih i netradicionalnih verskih grupa i restitucija imovine, navodi se u izveštaju.
KOSOVO
U delu izveštaja o stanju verskih sloboda koji se odnosi na Kosovo, navodi se da je kosovska policija saopštila da je tokom godine primila izveštaje o 87 incidenata, uglavnom klasifikovanih kao teške krađe, prvenstveno protiv islamskih ili verskih objekata ili groblja SPC, ali uključujući i jedan protiv rimokatoličke zajednice, u poređenju sa 57 incidenata u 2020.
Ustavni sud je u septembru prosledio državnom tužiocu kontinuirano odbijanje vlade da primeni odluku tog suda iz 2016. kojom se Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) priznaje vlasništvo nad zemljištem oko manastira Visoki Dečani. Kao odgovor na vladino kontinuirano nesprovođenje te odluke i dogovora o radovima na putu iz 2020. godine u Specijalnoj zaštitnoj zoni manastira Visoki Dečani (SPZ), SPC je u maju prekinula zvaničnu komunikaciju sa vladom - navodi Stejt department.
U tekstu izveštaja se citira i saopštenje SPC da je policija u junu bez ikakvog objašnjenja, naredila da se autobus sa srpskim hodočasnicima SPC vrati u Srbiju.
U aprilu, panevropska federacija organizacija civilnog društva za kulturno nasleđe, Evropa Nostra, uvrstila je manastir SPC Visoki Dečani na svoju listu sedam najugroženijih mesta nasleđa u Evropi, za šta su vladini zvaničnici rekli da je "pristrasna" i "netačna".
Predstavnici SPC su saopštili da neke opštine nisu obezbedile adekvatno obezbeđenje ili održavanje lokacija SPC.
Izveštaj sadrži i osvrt na incident iz juna, kada je jedan crnogorski državljanin skandirao "Ubij Albance" na skupu članova SPC na proslavljanju Vidovdana kod spomen obeležja Gazimestan kod Prištine. Sud u Prištini osudio ga je na novčanu kaznu umesto na zatvorsku kaznu i zabranio mu ulazak u zemlju na pet godina.
U izveštaju se takođe podseća se da Ustav Kosova zabranjuje versku diskriminaciju i predviđa slobodu veroispovesti, ali da zakon ne predviđa način da verske grupe steknu pravni status.
Nacrt zakona kojim bi im se dao takav status, podnet parlamentu 2020. godine, ostao je na čekanju do kraja godine. Islamska zajednica Kosova (BIK) saopštila je da su neke škole nastavile da sprovode direktivu Ministarstva obrazovanja i nauke (MON) kojom se zabranjuje verska odeća, uskraćujući pristup školama muslimanskim učenicima koji su nosili hidžab.
BIK i mediji su u avgustu izvestili da je policija uhapsila autora Đina Morinu u avgustu pod optužbom da je objavljivao pesme koje podstiču netoleranciju prema muslimanima. Morina je potom priznao krivicu i dobio novčanu kaznu. BIK je saopštio da medijski izveštaji nastavljaju da negativno prikazuju njihove zajednice, što doprinosi klimi netolerancije i diskriminacije, ističe se u izveštaju Stejt departmenta.
Predstavnici BIK-a i KPEC-a rekli su da neki od njihovih pristalica nisu bili voljni da otvoreno ispovedaju svoju veru zbog straha od diskriminacije.
Službenici Ambasade SAD nastavili su da podstiču vladu da donese amandmane kojima se dozvoljava verskim grupama da steknu pravni status, sprovodi mehanizme za zaštitu slobode veroispovesti, sprovodi zakone i sudske odluke koje se odnose na verske objekte SPC i rešavaju imovinske sporove SPC.
U junu, ambasada je ugostila sveštenike Nacionalne garde Ajove, predstavnike Kosovskih bezbednosnih snaga i nekoliko visokih verskih lidera kako bi razgovarali o planovima za kapelanski korpus Kosovskih bezbednosnih snaga, navodi se u izveštaju.
Crna Gora
U delu izveštaja o Crnoj Gori, podseća se da su verska diskriminacija i govor mržnje zabranjeni zakonom, a da su 26. januara stupile su na snagu izmene i dopune zakona o verskim slobodama, kojima su eliminisani zahtevi da se postojeće verske grupe registruju radi sticanja pravnog statusa i da verske grupe daju dokaz o vlasništvu nad određenom verskom imovinom kako bi zadržale pravo na nju.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) oštro se protivila ovim zahtevima, navodi Stejt department, dodajući da se policija sukobila sa pojedincima koji su protestovali zbog ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija Srpske pravoslavne crkve 5. septembra na Cetinju, što je rezultiralo time što je, kako se navodi u novinskim izveštajima, lakše povrede zadobilo oko 50 lica, uključujući demonstrante i policiju.
SPC je saopštila da su demonstranti, koji su imali podršku predsednika Mila Đukanovića i ključnih članova političke opozicije u odnosu na Vladu, pokušali da ugroze njena verska prava. Opozicioni lideri i pro-opozicioni mediji kritikovali su policiju zbog prekomerne upotrebe sile, kao i brojni korisnici društvenih meža koji su objavljivali video snimke sukoba, dok su pripadnici vladajuće koalicije uglavnom hvalili odgovor policije kao uzdržan, podseća se u izveštaju.
Verske grupe su nastavile da osporavaju vlasništvo vlade nad nekim verskim imanjima i prenos vlasništva nad grobljima na opštine ili druge entitete. Vlada ponovo nije preduzela nikakve korake da reši sporove SPC i Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) oko vlasništva nad 750 pravoslavnih objekata koje drži SPC, istče Stejt department.
U izveštaju se podseća i da je na konferenciji o Zapadnom Balkanu u julu u Slovačkoj, predsednik Milo Đukanović izjavio da se priseća 1990-ih, kada je "Srpska pravoslavna crkva stigla pre vojske" i da su "oni istim putem – prvo Crkva, pa onda armije, na kraju su bili odgovorni, između ostalog, i za genocid u Srebrenici" .
SPC je saopštila da je Ministarstvo unutrašnjih poslova odobrilo vize za sveštenstvo koje je tek pristiglo u zemlju, ali se nije pozabavilo postojećim slučajevima sveštenstva kojima je prethodna vlada uskratila boravišnu dozvolu.
Uoči lokalnih izbora u gradu Nikšiću u februaru, neidentifikovane osobe su oskrnavile Hadži-Ismailovu džamiju grafitima na kojima je pisalo "Srebrenica", "Turci" i "Nikšić će biti Srebrenica", što upućuje na genocid u Srebrenici nad hiljadama Muslimana 1995. godine. Vlada, nevladine organizacije i druge verske grupe osudile su vandalizam, ali nije bilo hapšenja - podseća se u izveštaju.
Tokom godine bilo je incidenata vandalskog napada na bogoslovsku školu SPC i manastir, kako na Cetinju, tako i prijava govora mržnje prema muslimanima i evangelističkim hrišćanima.
Privatnici su na društvenim mrežama objavljivali kritičke komentare ili omalovažavajući materijal i o SPC i o CPC, na primer, nazivajući SPC ratnim zločincima ili CPC konstruktom države, navodi između ostalog Stejt department.
Ambasadorka SAD i drugi zvaničnici ambasade razgovarali su o vladinoj primeni izmenjenog zakona o veri i opštem tretmanu verskih grupa prema njemu, detaljima o slučajevima verske diskriminacije, rastućim verskim tenzijama posle protesta na ustoličenju mitropolita SPC, pitanjima restitucije imovine i odnosi između verskih grupa i vlasti.
Oni su takođe zagovarali versku toleranciju kod predsednika i drugih vladinih zvaničnika, uključujući zvaničnike u premijerovom kabinetu, Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava i gradonačelnicima i opštinskim kancelarijama širom zemlje.
Nakon skrnavljenja džamije u Nikšiću u februaru, predstavnici ambasade su se sastali sa pripadnicima Islamske zajednice Crne Gore (IZCG), a američka ambasadorka se sastala sa šeficom IZG kako bi izrazila zabrinutost i podršku.
Ambasadorka se u aprilu sastala sa visokim predstavnicima jevrejske zajednice kako bi razgovarala o njihovim odnosima sa vladom, kao i o stavovima jevrejske zajednice o antisemitizmu, ističe se u izveštaju Stejt departmenta.
