Sudovi Srbije i Crne Gore su tokom 2020. godine iskazali efikasnost u zaključivanju drugostepenih postupaka iz oblasti kriminala, pokazuje izveštaj Saveta Evrope (SE) o pravosuđu.
Specijalizovano telo Saveta Evrope, Evropska komisija za efikasnost pravosuđa (CEPEJ) koju čini 46 stručnjaka iz država članica SE, na svake dve godine objavljuje izveštaj čija je svrha pospešivanje stanja u oblasti pravosudnog sistema.
Kada je reč o Srbiji, osim pomenute efikasnosti u potvrđivanju pravosnažnih presuda, u izveštaju je utvrđeno da se najviše vremena utroši na rešavanje prvostepenih upravnih postupaka. Ukazano je i da podaci o učinku Vrhovnog suda nisu bili dostupni.
“Broj pristiglih predmeta građanskih i privrednih sporova je u stalnom porastu između 2018. i 2020. godine. To je, uz manji broj rešenih predmeta zbog pandemije kovida 19, uzrokovalo smanjenje stope rešavanja prvostepenih postupaka (sa 110% u 2018. na 71% in 2020.) i povećanje broja nerešenih predmeta za 46 posto. Kao posledica toga – vreme rešavanja postupaka se više nego udvostručilo, a to je doprinelo i povećanju broja nerešenih predmeta (sa 225 dana u 2018. na 472 u 2020.)”, navedeno je u izveštaju specijalizovanog tela Saveta Evrope za procenu efikasnosti pravosuđa.
Srbija izdvaja 40,21 evra po stanovniku
Kada je reč o novcu – Srbija je, kako je utvrđeno, u 2020. za budžet pravosuđa potrošila tačno 279.484.639 evra, odnosno 40,21 evra po stanovniku.
“Taj iznos manji je od srednje vrednosti koje članice Saveta Evrope izdvajaju ali, sa druge strane, iznosi 0,66 odsto Bruto društvenog proizvoda Srbije – što je više od srednje vrednosti koju obezbeđuju zemlje SE”, navedeno je u dokumentu.
Pravna pomoć
Evropska komisija za efikasnost pravosuđa Saveta Evrope u izveštaju konstatuje da je od oktobra 2019. u Srbiji na snazi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.
“Tokom 2020, pravna pomoć pružena je u 27.965 postupaka. Ipak, na 100.000 stanovnika pravna pomoć pružena je u 398 slučajeva – što je manje od srednje vrednosti u državama članicama Saveta Evrope”, ukazuju podaci u izveštaju.
Medijacija
U izveštaju je konstatovano da su alternativno rešavanje sporova i medijacija nedovoljno razvijeni na čitavom području Zapadnog Balkana.
“Ipak, broj stručnjaka koji se bave medijacijom je uvećan – 21,1 medijatora ima na 100.000 stanovnika, što je skoro dvostruko više u odnosu na srednju vrednost država članica SE. Međutim, broj slučajeva rešenih medijacijom je nevelik”, ukazano je u tekstu.
Kadar
Kada je o angažovanom kadru reč – u izveštaju je zaključeno da istočnoevropske zemlje raspolažu velikim brojem profesionalaca po glavi stanovnika.
“Srbija brojem od 38 sudija na 100.000 stanovnika, kao i 128 službenika na isti broj građana - potvrđuje tu tendenciju koja dvostruko prevazilazi srednju vrednost u državama članicama SE. Znatan broj sudija i ostalog osoblja povezan je sa velikim prilivom slučajeva. Srbija važi za državu sa najvećim brojem angažovanih profesionalaca među zemljama članicama Saveta Evrope i njenim entitetima”, zaključeno je, između ostalog, u tekstu izveštaja Evropske komisije za efikasnost pravosuđa Saveta Evrope koji se odnosi na Srbiju.
Zaključci o Crnoj Gori
U izveštaju je, kao i u slučaju Srbije, konstantovano da su sudovi najefikasniji u drugostepenim procesima i krivičnom domenu.
“Najduže vreme prijavljeno je u rešavanjima prvostepenih upravnih predmeta – 441 dan. Posledice pandemije koronavirusa najočiglednije su bile u prvostepenim postupcima što je uticalo na produžavanje rokova za njihovo rešavanje. Međutim, uopšteno uzevši, Crna Gora je iskazala dobar kapacitet za rešavanje prvostepenih postupaka u 2020.
Ipak, u periodu od 2012. iskazano je da je potrebno više vremena za rešavanje postupaka u prvom stepenu – što prevazilazi srednju vrednost koju ispoljavaju države članice Saveta Evrope”, navedeno je u delu izveštaja koji analizira učinak Crne Gore.
Troškovi
Tokom 2020. Crna Gora je utrošila gotovo 40 miliona evra (39.695.301€) na budžet pravosudnog sistema, objavljeno je u tekstu.
“To iznosi 64,02 evra utrošena po glavi stanovnika, odnosno 0,80 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP). To je više od srednje vrednosti država članica SE i najviši procenat BDP-a po glavi stanovnika u državama u kojima prosečna godišnja plata ne prelazi 10.000 evra”, navedeno je u izveštaju.
Profesionalni kadar
I Crna Gora, poput Srbije, spada među istočnoevropske države sa visokim brojem profesionalaca, iz oblasti pravosuđa, angažovanih na 100.000 stanovnika, zaključili su autori izveštaja Saveta Evrope.
“49,8 sudija na 100.000 građana, što je najveći broj u Evropi. Takođe, brojke preostalog profesionalnog kadra takođe prevazilazi srednju vrednost angažovanih u drugim zemljama članicama SE”, piše u dokumentu.
Rešavanje sporova
Specijalizovano telo Saveta Evrope za praćenje stanja u pravosuđu u izveštaju je notiralo da su Zakon o alterenativnom rešavanju sporova i Izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, u Crnoj Gori usvojeni avgusta 2020.
“To je uticalo na povećanje broja sudskih medijacija, ali i sam broj medijatora. U 2020. zabeležen je broj od 22,4 medijatora na 100.000 građana, naspram 15,8 u 2018.", precizirano je u tekstu.
Savremena tehnologija
Crnogorski sudovi raspolažu programom za korišćenje i kreiranje digitalnih sadržaja (CMS) koji je razvijen pre više od deset godina, ukazano je u dokumentu.
“Tokom 2020. u toku je bio razvoj novog CMS-a. Inače, indeks upotrebe informacione i komunikacione tehnologije (ICT) u Crnoj Gori iznosi 5,5 – što je nešto ispod srednje vrednosti država članica Saveta Evrope. Crna Gora u to ulaže 1,8% procenata novca iz budžeta sudova - što je i dalje relativno nisko u poređenju sa opštim evropskim razmerama”, zaključeno je, između ostalog, u delu izveštaja koji se odnosi na Crnu Goru.
Evropsku komisiju za efikasnost pravosuđa (CEPEJ) 2002. osnovao je Odbor ministara Saveta Evrope.
Bavi se analizom funkcionisanja pravosudnih sistema, identifikovanjem problema u njihovom radu, utvrđivanjem učinka i načinima za poboljšanje njihovog rada.
Takođe, njen delokrug angažovanja obuhvata pospešivanje primene postojećih instrumenata Saveta Evrope i, ako je potrebno, primena novih – kao i pružanje pomoći državi na zahtev zahtev pojedine države
Jačanje pravosudnih sistema i lišavanje uticaja visoke politike, kao i borba protiv organizovanog kriminala glavni su putokaz u dokumentima kojima se procenjuje napredak kandidata u izgradnji i reformi institucija na putu integracija u Evropsku uniju.
U slučaju Srbije i Crne Gore, upravo je to jedno od glavnih uputstava koje se godinama može iščitati iz izveštaja Evropske komisije, kojima se procenjuje njihov učinak na putu do uključivanja u evropsku zajednicu naroda.
