Srbija i Crna Gora države su koje su se u 2021. suočile sa brojnim izazovima iz oblasti ljudskih prava, zaključak je dela izveštaja koje je o te dve balkanske države objavio američki Stejt department.
U delu dokumenta o Srbiji, koji obuhvata utvrđivanje stanja u znatnom broju oblasti, opisani su problemi zasnovani na, kako je navedeno u dokumentu, pouzdanim izveštajima.
“O ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje, pretnje i bezrazložna hapšenja i krivično gonjenje novinara, kao i brojnim delima ozbiljne korupcije u Vladi", navedeno je u izveštaju Stejt departmenta.
Takođe, ukazano je i na krivična dela koja uključuju nasilje ili pretnje nasiljem prema osobama sa invaliditetom, kao i zločine, uključujući nasilje, protiv LGBTIQ populacije.
“Vlasti su preduzele mere da identifikuju, istraže, krivično gone i kazne zvaničnike koji su počinili kršenje ljudskih prava, kako u policiji tako i na drugim pozicijama u vladi, pošto su zloupotrebe obelodanjene. Ipak, brojni posmatrači veruju da su mnogi slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na pripadnike civilnog društva i drugih zloupotreba ostali neprijavljeni i nekažnjeni”, ističe se u tekstu izveštaja.
U dokumentu se podseća se na ocenu izveštaja nevladine organizacije Fridom haus o zemljama u tranziciji kojom je Srbija označena kao hibridni režim i država u kojoj je stanje osnovnih sloboda i demokratskih institucija nastavilo da se pogoršava - bez znakova poboljšanja.
Pobrojava se i zaključak izveštaja organizacije Reporteri bez granica (RSF) iz 2021. prema kom je Srbija zemlja slabih institucija i ujedno plen lažnih vesti koje, kako navodi RSF šire senzacionalistički mediji uz podršku vlasti.
Primećeno je i da su vlasti Srbije iskoristile pandemiju kovida 19 da ograniče slobodu medija.
“Tabloidi su nastavili da budu popularan i moćan kanal dezinformacija. Brojne njihove mete bili su lideri opozicionih partija, građanski aktivisti i nezavisni novinari. Analiza koju je u aprilu 2021. objavio beogradski portal za proveru činjenica Raskrikavanje pokazuje da je pet velikih beogradskih tabloida objavilo ukupno 1.172 lažnih, neosnovanih ili manipulativnih vesti na naslovnicama tokom 2020. Za neprofesionalno novinarstvo nije bilo delotvornih sankcija”, konstatovano je u izveštaju Stejt departmenta.
U dokumentu su prenesni i podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije o registrovanih 95 napada na novinare tokom 2021. godine.
“U jednom slučaju radilo se o fizičkom napadu, jedan napad bio izvršen je na imovinu novinara, dok su preostali bili verbalne ili onlajn pretnje i zastrašivanje”, navedeno je, između ostalog u tekstu.
U izveštaju se navodi da su predstavnici vlasti, tokom 2021. dobijali daleko više prostora u medijima od opozicionih političara.
“Prema podacima nevladine organizacije Biro za društvena istraživanja većina medija je otvoreno bila na strani vlade u izveštavanju, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pozitivno predstavljen u 85 odsto svojih nastupa. U petomesečnom periodu, na primer, Vučić je u glavnoj informativnoj emisiji Radio-televizije Srbije dobio pet sati izveštavanja, dok je devet najvećih opozicionih partija dobilo ukupno devet minuta, ocene su analitičara koje je preneo nezavisni list Danas”, piše u izveštaju.
Takođe, kako je ukazano, tokom godine je nekoliko medija objavljivalo tekstove u kojima su brojni novinari aktivisti nevladinih organizacija i predstavnici nezavisnih institucija optuživani da su državni izdajnici koji pokušavaju da sruše ustavni poredak.
“Nevladine organizacije i njihovi zaposleni dobijali su pretnje koje su često odražavale ili pojačavale retoriku objavljivanu na društvenim mrežama. Veb stranice na kojima objavljuju sadržaje često su bile na udaru napada koji su ih onesposobljavali”, izvestio je Stejt department.
U dokumentu se iznosi i podatak nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) da 65 odsto građana Srbije veruje da je u zemlji veoma izražena korupcija i da je država neefikasna u borbi protiv korupcije.
“Njih 62 procenata verije da vlada vrši pritisak na pojedince, medije ili organizacije koji su identifikovali slučajeve korupcije u koje su navodno bili umešani članovi vlade. U javnosti je postojala široka percepcija da se zakon ne primenjuje dosledno i sistematski i da su neki od visokih zvaničnika nsiu kažnjeni zbog umešanosti u koruptivne radnje. Vlasti su prijavile povećanje broja gonjenja slučajeva korupcije. Presude zvaničnicima višeg ranga su, međutim, bile retke – dok je korupcija preovladavala u brojnim oblastima i ostala je zabrinjavajući problem”, kaže se u izveštaju Stejt departmenta.
Navodi se da je politički pritisak na pravosuđe i dalje zabrinjavajući i ukazuje na izveštaje o pritisku Vlade na ličnosti koje su kritikovale pravosuđe.
“Zvaničnici vlasti i poslanici nastavili su javno da komentarišu istrage koje su u toku, sudske postupke ili rad pojedinih sudija i tužilaca”, primećuje Stejt department.
Pozivajući se na izveštaj Evropske komisije iz 2021 – u izveštaju se konstatuje da je Srbija ostvarila slabe rezultate u procesuiranju ratnih zločina i poziva se na unapređenje saradnje Međunarodnog rezidualnog mehanizma i Tužilaštva za ratne zločine Srbije.
“Iako postoje bilateralni sporazumi između Tužilaštva u Srbiji i srodnih organizacija u Bosni i Hercegovini (BiH), Hrvatskoj i Crnoj Gori, regionalna saradnja o ratnim zločinima bila je ograničena. U izveštaju se navodi da saradnja sa Hrvatskom nije dovela do opipljivih rezultata i da Srbija tek treba da primeni pravosnažnu presudu BiH u slučaju Novaka Đukića, koji je pobegao u tu zemlju nakon što je osuđen”, ukazuje Stejt department u izveštaju o ljudskim pravima u svetu.
Primećeno je i da je saradnja u oblasti pravosuđa između Srbije i Kosova veoma ograničena u oblasti ratnih zločina.
Stejt department u izveštaju skreće pažnju na zaključak aktivista za zaštitu ljudkih prava i nevladinih organizacija na nedostatak efikasnog parlamentarnog nadzora bezbednosnih službi.
“Stepen nadzora vlasti nad pritavnim komunikacijama je nepoznat. Aktivisti civilnog društva i nezavisni novinari ukazali su na znatan nadzor objava građana, novinara i aktivista na društvenim mrežama - koji su kritični prema vladi”, notirano je u dokumentu.
Još jednu godinu zaredom deo izveštaja posvećen je sudbini braće Bitići - američkih državljana albanskog porekla koji stradali u Srbiji 1999. godine.
“Tokom cele godine mediji su izveštavali o nestanku i pretpostavljenom ubistvu Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija, koje su srpske paravojne grupe odvele u pritvor i sahranile na terenu policijskog centra za obuku kojim je komandovao Goran Radosavljević. Prema tvrdnjama tužioca za ratne zločine u vezi sa slučajem braće Bitići se vodi istraga – a zvaničnici prikupljaju nove činjenice kako bi utvrdili identitet počinilaca i podneli optužnicu za zločine protiv ratnih zarobljenika”, navodi Stejt department.
U izveštaju je precizirano da vlasti Srbije nisu postigle značajniji napredak u dostizanju pravde za žrtve – i nejasno je u koliko ozbiljnoj meri istražuju slučaj.
Primećeno je i da je tokom javne ceremonije juna 2021. Goranu Radosavljeviću koji je, kako je navedeno, povezan sa ubistvom braće Bitići, uručena medalja za dostignuća ostvarena u službi. Takođe, Stejt department ukazuje i na odlikovanje penzionisanom generalu Vinku Pandureviću, koji je 2010. pred Međunarodnim sudom u hagu, osuđen zbog umešanosti u zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući ubistva, progon i prislilno premeštanje tokom ratova devedesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji.
"Organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su to kao pokazatelj da zemlja nastavlja veličanje ratnih zločinaca i istorijskog revizionizma u vezi sa sukobima iz 1990-ih u bivšoj Jugoslaviji”, piše u izveštaju.
Crna Gora: Pravosuđe, sloboda izražavanja, korupcija i nekažnjivost - glavni problemi
Kada je reč o Crnoj Gori u izveštaju je navedeno da su značajni izazovi u oblasti ljudskih prava, na osnovu pouzdanih informacija, obuhvatali izveštaje o navodnim mučenjima koja su sprovodili pripadnici Vlade, ozbiljnim problemima sa nezavisnošću pravosuđa, ograničenja u oblasti slobode izražavanja, korupciju vladinih službenika.
Takođe, pobrojana su i krivična dela koja obuhvataju nasilje ili pretnje usmerene prema osobama sa invaliditetom i pripadnike nacionalnih, rasnih ili etničkih manjinskih grupa;, kao i slična krivična dela čije su mete LGBTIQ osobe.
“Nekažnjivost je i dalje problem, a vlada je učinila malo da identifikuje, istraži, krivično goni ili kazni zvaničnike koji su počinili kršenje ljudskih prava”, navodi se, između ostalog, u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu.
Dodaje se da je vlada generalno poštovala slobodu izražavanja, ali da medijsku scenu i dalje karakterišu nerešeni napadi na novinare, političko mešanje u izveštavanje javnog servisa, politički pristrasno izveštavanje medija i priliv sadržaja koji izazivaju etničke podele i dezinformacija iz srpskih medija.
"Nasilje i maltretiranje novinara i dalje su problem. Povišene političke tenzije u zemlji predstavljaju pasnost za novinare koji su bili mete fizičkh i verbalnih napada dok su izveštavali ili komentarisali izborne skupove, politička i verska okupljanja, i proteste", navodi se u izveštaju.
Stejt department ocenjuje i da je korupcija i dalje problem u Crnoj Gori i da se nije efikasno sprovodio zakon o kažnjavanju slučajeva korupcije među zvaničnicima.
"Korupcija i nisko poverenje javnosti u vladine institucije bili su veliki problem na parlamentarnim izborima 2020. godine. Postoje brojni izveštaji medija i nevladinih organizacija da je nova vlada nastavile stare trendove i da javnost smatra korupciju u praksi zapošljavanja, zasnovanoj na ličnim odnosima ili političkim vezama, endemskom u vladi kao i na drugim mestima u javnom sektoru, i na lokalnom i nacionalnom nivou, naročito kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, visokom obrazovanju, pravosuđu, carini, političkim stranakama, policiji, oružanim snagama, urbanizmu, građevinskoj industriji i zapošljavanju", poručuje se u izveštaju.
Podseća se i da su u Crnoj Gori održani parlamentarni izbori u avgustu 2020. godine i ocenjuje da su "bili konkurentni i da su održani u veoma polarizovanoj atmosferi zbog pitanja religije i nacionalnog identiteta".
"Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je da su izbori u suštini bili transparentni i efikasni ali je naglasila da je vladajuća stranka stekla nepropisnu prednost zloupotrebom položaja i državnih resursa i dominatnim medijskim izveštavanjem", ističe Stejt Department, uz napomenu da su, za razliku od izbora 2016. godine, sve stranke prihvatile rezultat i da su opozicione partije prvi put posle 30 godina osvojile većinu mesta u parlamentu.
Navodi se i da je bilo kredibilnih izveštaja da je "vlada selektivno ograničavala slobodu mirnog okupljanja u vezi sa merama Ministarstva zdravlja - koje su donete da bi se sprečilo širenje Kovida 19 - kroz proizvoljna hapšenja, pritvaranja i novčanje kazne".
Ukazuje se i na izveštaje nekoliko nevladinih organizacija, među kojima je Građanska alijansa, da je tokom ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija na Cetinju 5. septembra, "policija koristila disproporcionalnu silu protiv demonstranata, uključujući suzavac i šok bombe, izvan dozvoljenih sredstava za kontrolu okupljenih"
"Takođe je bilo nepotrvđenih izveštaja o tome da je policija koristila gumene metke", navodi Stejt department.
Ocenjuje i da je bilo kredibilnih izveštaja da je vlada pokušala da zloupotrebi međunarodna sredstva za sprovođenje zakona u politički motivisane svrhe, kao "osvetu protiv određenih pojedinaca van zemlje".
U izveštaju se navodi da je Komisija Interpola za kontrolu međunarodnih naloga za hapšenje u avgustu 2020. godine usvojila žalbu odbeglog biznismena Duška Kneževića i poništila nalog za njegovo hapšenje izdat 2019. godine. Podseća se da je specijalni tužilac u Crnoj Gori podigao 6 optužnica protiv Kneževića za nekoliko krivičnih dela, među kojima su organizovanje kriminalne grupe, pranje novca i utaja poreza.
Izveštaj o ljudskim pravima američki Stejt department objavljuje poslednjih 46 godina. Taj dokument obuhvata procenu stanja međunarodno priznatih pojedinačnih, građanskih, političkih i radničkih prava, utvrđenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i drugim međunarodnim sporazumima.
