Kabineti izabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerke u tehničkom mandatu Ane Brnabić i ministarke kulture i informisanja, takođe u tehničkom mandatu, Maje Gojković do predviđenog roka nisu odgovorili na upit Glasa Amerike – u vezi sa primenom deset preporuka Reportera bez granica (RSF) za poboljšanje stanja na medijskoj sceni Srbije.
Pitanja Glasa Amerike zvaničnicima Srbije
- Da li biste razmotrili primenu preporuka nevladine organizacije Reporteri bez granica?
- Kako bi se ti predlozi mogli primeniti u praksi?
- Da li bi te sugestije i preporuke mogle doprineti poboljšanju situacije u medijskoj sferi Srbije i omogućile da novinari žive i rade u bezbednijim uslovima?
- Gde vidite prepreke za primenu ovakvih i sličnih preporuka?
- U kojoj meri bi to promenilo percepciju Srbije u delu međunarodne javnosti koja je posmatra kao demokratski nedovoljno razvijeno i neslobodno društvo?
Nevladina organizacija, usredsređena na zaštitu i promociju medijskih sloboda i novinara širom sveta, na godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije, procenila je da bi predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji mogli biti prilika da se, kako je ukazala, udahne novi život u odbranu pouzdanog i kvalitetnog novinarstva u Srbiji.
Deset preporuka Reportera bez granica
A. Aktivna politička odbrana medijskih sloboda i prava na informisanje
1. Sistematična i javna osuda pokušaja klevetanja i verbalnih napada, posebno kada su napadači političari i članovi partija.
2. Nulta tolerancija prema političarima koji napadaju medije. Podrazumeva suspenziju ili primoravanje da se povuku sa važnih funkcija.
3. Odgovori na sva pitanja i zahteve za informacijama u razumnom roku. To će doprineti pluralističkom, časnom i balansiranom medijskom pokrivanju.
4. Predložiti propis koji bi proširio pristup informacijama kojima raspolaže država i štiti novinare od tužbi.
B. Pravni sistem koji štiti novinare
5. Ovlastiti tužioce da preduzimaju hitne mere u slučajevima nasilja nad novinarima i medijima koje će primenjivati brzo i redovno.
6. Izdvojiti adekvatne finansijske i ljudske resurse komisiji zaduženoj za istragu ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Radislave Dade Vujasinović i Milana Pantića i omogućiti joj neograničen uvid u državnu dokumentaciju, kako bi ti slučajevi bili rešeni, a odgovorni privedeni pravdi.
7. Omogućiti da istrage komisije dovedu do efektivnog pravnog postupka ili podizanja optužnice.
C. Stvaranje regulatornog okvira koji omogućava medijsku nezavisnost
8. Obezbediti nepristrasnost i efikasnost Regulatora za elektronske medije tako što bi se:
• smanjio broj članova Saveta REM-a koje imenuju politički organi;
• omogućilo transparentnije donošenje odluka u REM-u, njihove objave na internet stranici i održavanje javnih sastanaka putem prenosa;
• ovlastio REM da suspenduje licence; uz to bi se održavale javne rasprave o predlogu za proširenje ovlašćenja REM-a kako bi mu se omogućilo da kažnjava medije;
9. Pravična distribucija vladinih novčanih sredstva tako što bi:
• medije – primaoce državnog novca birali članovi žirija kvalifikovani za to;
• novac bi se dodeljivao isključivo medijima koji poštuju Etički kodeks novinara, dok bi Savet za štampu bio uključen u odlučivanje i vodio računa o evropskim standardima profesionalnih novinarskih procedura, poput Inicijative novinarskog poverenja koju su pokrenuli Reporteri bez granica;
• proces odlučivanja žirija bio transparentan, posebno kriterijumi za izbor, kao i da se izveštaji o odlukama žirija redovno objavljuju;
10. Nacionalne frekvencije emitovanja dodeljivati transparentno - bez političkog uticaja i isključivo medijima koji poštuju Etički kodeks novinara.
Deset sugestija koje su uputili trebalo bi da pomognu uspostavljanju, kako su precizirali, aktivne političke odbrane medijskih sloboda i prava na informisanje, pravnog sistema koji štiti novinare i stvaranju regulatornog okvira koji omogućava medijsku nezavisnost.
Prema podacima iz poslednjeg, prošlogodišnjeg izveštaja Reportera bez granica o Svetskom ideksu slobode medija, Srbija se nalazi na 93. mestu od ukupno 180 zemalja - što je čini pretposlednje plasiranom u zoni država Evropske unije i Balkana.
Poslednjih godina, prema izveštajima više eminentnih nevladinih organizacija, Srbija nazaduje u oblasti ljudskih prava i sloboda, kao uostalom i u medijskoj sferi.
Dinko Gruhonjić, dugogodišnji novinar i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine, kaže da povodom inicijative Reportera bez granica treba sačekati sastav nove parlamentarne većine, ali i da nema prevelikih očekivanja o skorijem boljitku na medijskoj sceni Srbije.
“Nijedna vlast u Srbiji nije bila naklonjena medijskim slobodama i tu ne treba imati prevelikih iluzija da će oni – sami od sebe – da se 'poprave'. Vlasti u Srbiji, oduvek, najbolje reaguju na spoljne pritiske. Situacija će umnogome zavisti od odnosa Srbije prema ruskoj agresiji na Ukrajinu.
Ukoliko se u novouspostavljenom binarnom globalnom poretku Srbija jasno ne opredeli za stranu onih koji nedvosmisleno osuđuju Putinova zverstva u Ukrajini, možemo očekivati jačanje pritisaka iz Brisela i Vašingtona na zvanični Beograd”, kaže Gruhonjić za Glas Amerike.
Prema njegovim očekivanjima, u sklopu tih pritisaka, pred Aleksandra Vučića bi mogla biti stavljena, kako ukazuje, sva dosadašnja nepočinstva koja su mu do sada tolerisana.
“Među tim nepočinstvima svakovrsni pritisci na medije sigurno zauzimaju visoko mesto. Ukoliko se pak Vučić nedvosmisleno svrsta na civilizacijsku stranu, u šta iskreno sumnjam, možemo očekivati da Zapad nastavi da žmuri pred njegovom stabilokratijom”, podvlači Gruhonjić.
Taj medijski stručnjak ne isključuje ni pritiske koji bi u tom smislu mogli doći iz same Srbije.
“Ali se plašim da slobodni mediji nemaju puno saveznika unutar političkog spektra. Slobodni mediji su zbog toga od strane vlasti i shvaćeni kao ‘politički neprijatelji’ i zato i jesu pod tolikim političkim i ekonomskim pritiscima. Posledica toga je da je sve manje slobodnih medija i novinara, a sve više onih koji se – i sa ‘naše’ strane – svrstavaju kao aktivni promoteri pojedinih političkih opcija“, smatra Gruhonjić.
Upitan gde vidi prepreke primeni inicijativama koje bi mogle doprineti poboljšanju uslova života i rada novinara u Srbiji, Gruhonjić se u odgovoru na to pitanje vraća na vlasti u Srbiji, kako aktelnu - tako i bivše.
„Nažalost, to je kontinuitet, koji se doduše ne može izjednačavati: Miloševićev režim je bio ubedljivo najgori i najrepresivniji, DOS-ova vlast nije htela da povuče jasnu crvenu liniju između profesionalnih novinara i ratnohuškačkih propagandista, a kao logična posledica takvog oportunističkog pristupa postmiloševićevskih vlasti, na vlast je došao Vučić. On iz nekih razloga patološki mrzi novinare, a bio je i Miloševićev ministar informisanja u vreme drakonskog Zakona o informisanju, 1998. i 1999. godine”, kaže sagovornik Glasa Amerike.
Međutim, kako ukazuje, deo prepreke predstavlja i nedostatak solidarnosti među samim medijima i novinarima.
“S jedne strane, kao što sam već rekao, nikada nije povučena moralna vertikala između profesionalnih novinara i onih koji su radili u službi Miloševićeve ratne propagande. Posledica toga je da Srbija i danas ima 'zavisna' i 'nezavisna' novinarska udruženja. Takođe, u potrazi sa opstankom, i ono malo slobodnih medija je većinom zagledano u sopstveni pupak, slabo između sebe sarađuju i nedovoljno dopiru do javnosti. Na primer, nikada mi nisu bile jasne te akcije u kojima se mi novinari okupimo u nekom broju pred Vladom Srbije i mašemo novinarskim iskaznicama zbog ovog ili onog napada na naše kolege”, smatra Gruhonjić i iznosi uverenje da novinari raspolažu, kako kaže, mnogo snažnijim oružjem.
“Na primer, kada nekog od naših kolega napadnu zbog ovog ili onog teksta ili priloga, bilo bi puno efikasnije i razboritije da se onda svi zajedno dohvatimo te teme i izveštavamo o njoj na puno većem broju medijskih kanala nego što je jedan ugroženi medij. Toga, nažalost, uopšte nema u Srbiji”, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Dinko Gruhonjić dugogodišnji novinar i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Nezavisni mediji, novinari i pripadnici civilnog društva koji kritički izveštaju i promišljaju postupke vlasti Srbije i pojedinaca koji je čine, neretko su mete fizičkih napada, pretnji, klevetničkih kampanja i lične diskreditacije, postupaka koji ih lično ugrožavaju i otežavaju njihov rad.
Međunarodna medijska udruženja su do sada više puta pozivala pojedince koji su obavljali najvažnije državničke funkcije u zemlji da zaštite medije, novinare, organizacije i pojedince koji rade u javnom interesu građana Srbije da ih zaštite. Ti pozivi su, međutim, ostali bez adekvatnog odgovora nadležnih.
