Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u programima Radiotelevizije Srbije ima privilegovan položaj koji se izražava u minutima, dok se u komercijalnim televizijama sa nacionalnim pokrivanjem ta prednost izražava u satima, izjavio je u intervjuu FoNetu predsedavajući Privremenog nadzornog tela za praćenje medija Rade Veljanovski.
Osvrćući se na Vučićevo naizmenično pojavljivanje u ulogama šefa države i predsednika Srpske napredne stranke, Veljanovski je u serijalu Kvaka 23 ukazao da je to neprincipijelno i da ne proizlazi iz njegovih ustavnih nadležnosti, već predstavlja zloupotrebu položaja u vreme predizborne kampanje.
Privremeno nazdorno telo to, međutim, ne može da sankcioniše, ali mediji ne smeju da pružaju privilegovan položaj nosiocima javnih funkcija, naglasio je on i upitao zašto mediji, pa čak i oni koji su malo više naklonjeni opoziciji, takođe dosta obimno izveštavaju o tim Vučićevim događajima.
S druge strane, Veljanovski smatra i da je ukrajinska kriza došla "vrlo povoljno sadašnjoj vlasti da potisne neke druge teme" i napominje da sada skoro niko i ne pominje "onaj veliki bunt zbog ekologije i Rio Tinta", koji je jedno vreme bio u centru pažnje javnosti.
Upitan da li je, u takvoj situaciji, opravdana bojazan da će izbori biti neregularni i pre nego što budu održani, on je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem odgovorio da su neregularnosti sada, ipak, znatno manje nego pre dve godine.
Što se tiče regularnosti, mnogo više možemo da konstatujemo neregularnost u periodu pre početka kampanje.
Određen ukupan broj birača
Ukupan broj birača u Srbiji za izbore za predsednika Republike i za narodne poslanike 3. aprila je 6.501.689, rečeno je danas na sednici Republičke izborne komisije (RIK).
Predsednik RIK Vladimir Dimitrijević rekao je da je ovo ukupan broj birača na dan 18. mart, ali ne i konačan broj birača. On je rekao da će konačan broj birača biti utvrđen tri dana pre dana održavanja izbora, najkasnije 31. marta.
Na sednici RIK je odlučeno da se za predsedničke i republičke izbore štampa po 6.501.689 glasačkih listića.
Taj period sasvim sigurno nije bio regularan, "a ovaj period od kada su raspisani izbori može da dobije neku tanušnu prelaznu ocenu, ali sasvim sigurno i to mora da se ubuduće unapredi", predočio je Veljanovski.
Prema njegovom tumačenju, situacija je sada ipak drugačija u odnosu na vreme kada su opozicione stranke odlučile da bojkotuju prethodne parlamentarne izbore, jer su, posle međustranačkog dijaloga, sa i bez evroparlamentaraca, neke stvari počele da se menjaju i dešavaju se.
Uprkos tome, Veljanovski podseća da članovi Privremenog nadzornog tela od početka nisu imali iluzije da će moći drastično da poboljšaju izborne uslove, ali su smatrali da je dobro pokušati.
Upitan da li je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u službi predizborne kampanje vlasti, on je odgovorio da je u ovom trenutku veoma delikatno i teško govoriti o tome šta bi REM trebalo da radi. S obzirom da su i predstavnici REM, zajedno sa predstavnicima opozicije, u sastavu Privremenog nadzornog tela, to bi onda, kako je objasnio, "naše međusobne odnose dovelo u situaciju nemoguće saradnje".
Od početka januara, kada smo počeli da pratimo prisustvo opozicionih stranaka u javnim servisima i drugim televizijama, "uočili smo da ih ima vrlo malo, ali se već u drugom izveštaju pokazuje da ih ima više, u trećem izveštaju još više, dok je u četvrtom čak bilo više opozicionih stranaka nego stranaka vlasti, recimo u javnom servisu", ilustrovao je Veljanovski.
Kako je dodao, u komercijalnim televizijama sa nacionalnim pokrivanjem, kao što su Pink, Hepi, B92 i Prva, stalno je mnogo više predstavnika vlasti, vladajućih stranaka i samih funkcionera vlasti, dok je u televizijama u kablu, poput N1 i Nova S, mnogo više opozicije.
"Razume se da sve to nije dobro, ali naša uloga je da to posmatramo, da o tome obaveštavamo javnost, da savetodavno delujemo, dajemo sugestije i vršimo pozitivan pritisak", obrazložio je Veljanovski.
On je, istovremeno, podsetio da 4. avgusta ove godine ističu dozvole televizijama Pink, Hepi, B92 i Prva, kada će se odlučivati o njihovom produžavanju. "Mislim da bi stručna i opšta javnost trebalo da insistiraju na tome da se mogućnost produženja dozvola ovim televizijama sagleda iz ugla njihovog ponašanja, ne samo u ovom predizbornom periodu, nego i godinama pre toga", naglasio je Veljanovski.
Kritikujući slučajeve da odredjeni akteri politčkog života u predizbornoj kampanji ne žele da gostuju u programima nekih televizija, on je izrazio nadu da će N1 uspeti sa pozivom Vučiću da dodje na duel sa Zdravkom Ponošem. Mi to podržavamo, istakao je Veljanovski i dodao da je Privremeno nadzorno telo dva puta apelovalo na političke aktere da se odazovu pozivima televizija na sučeljavanje stavova i omoguće građanima da se upoznaju sa njihovim stavovima.
Prema njegovom vidjenju, tačno je da opozicija u kampanji nema mnogo manevarskog prostora, ali nedostaje i to što opozicija ne pokreće neke važne teme i "onda ide na ruku samoj vlasti".
Kako je obrazložio, "ne usuđuju se da pokrenu temu Kosova, ne usuđuju se da pokrenu temu ulaska u EU, ne usuđuju se da pokrenu temu BiH, Republike Srpske, Crne Gore, odnosa u regionu, prošlosti i zašto smo došli u ovakvu situaciju".
"Prihvatili su tematski okvir koji je nametnula vlast i nisu u stanju da nametnu nešto drugo. To je njihov problem", izjavio je Veljanovski.
