Odluka Srbije da osudi ruski napad na Ukrajinu bila je vrlo moćna, a sledeći veliki front je bitka protiv dezinformacija, u koju bi Srbija takođe trebalo da se uključi, izjavila je u intervjuu za Radio-televiziju Srbije pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid. Pozvala je na usklađivanje spoljne politike Srbije sa stavovima Evropske unije, kao i da se spreči širenje ruske propagande o ratu Rusije protiv Ukrajine.
Upitana o sličnosti između invazije na Ukrajinu i NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, koja se često u javnosti u Srbiji provlači, Dofrid je rekla da možda postoji neslaganje oko pogleda na uzroke koji su doveli do operacije "Saveznička sila" 1999. godine protiv Slobodana Miloševića i tadašnje Jugoslavije, ali "upravo zbog pozicije Srbije u 1999. očekivala bih da Srbija prednjači u horu onih koji osuđuju ruske akcije protiv civilnog stanovništva".
"U tom kontekstu mislim da je bilo vrlo moćno to što je Srbija prošle nedelje uradila, to kako je postupila na sednici Generalne skupštine UN. Videli smo prošle nedelje da su Ujedinjene nacije ogromnom većinom od 141 prema pet osudile rusku invaziju na Ukrajinu i tražile da Putin povuče svoje snage", rekla je ona pozivajući javnost u Srbiji da pogleda koje su zemlje glasale za osudu ruske agresije i ko je glasao da se Rusija povuče iz Ukrajine.
"Mislim da Srbija može da bude vrlo ponosna što je deo svetskog stava koji govori protiv ruskog neisprovociranog napada na Ukrajinu", naglasila je ona.
"To je bila prva hitna sednica Generalne skupštine u poslednjih 40 godina. I ako tražimo mesto gde je stav sveta iskazan, treba da gledamo u tu Generalnu skupštinu. I čestitamo Srbiji na tome".
Odgovarajući na pitanje šta Srbija više može da uradi posle osude napada Rusije na Ukrajinu i pozivanja na poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, visoka zvaničnica Stejt departmenta je podsetila na stav SAD da je reč o "kontinuiranoj invaziji", čiji su deo i događaji iz 2014. i invazija na Krim, Donjeck i Lugansk, te da je ovo samo "nastavak te agresije".
"Ono što se sada događa je razarajuće za Ukrajinu, ali je i za duboku zabrinutost i Amerikanaca i Srba. Jer je osnovni princip, koji ste sada artikulisali, da poštujemo teritorijalni integritet države i suverenost, da poštujemo pravo države da izabere svoju spoljnu politiku, da se granice ne smeju menjati silom, to su sve fundamentalni principi u koje Srbija veruje", rekla je Donfrid.
"Kad pitate šta Srbija dalje treba da uradi, prvo, jasno mi je da je Srbija iskazala čvrstu želju da se priključi EU, a to znači usklađivanje spoljne politike sa politikom EU kao delom procesa priključenja".
Ono što posebno zabrinjava, nastavila je ona, su dezinformacije koje dolaze s ruske strane, "uključujući platforme kao što su Raša tudej (RT) i Sputnjik. Nadamo se da će se Srbija uskladiti sa EU i SAD tako što će sprečiti širenje ruske propagande i dezinformacija o napadu na Ukrajinu".
Poštujemo srpsku neutralnost, naglasila je, ali "mislimo da ima i drugih neutralnih nacija poput Švajcarske koje su zauzele vrlo jak stav protiv Kremlja i idu ukorak sa svojim evropskim susedima. I mislim da je ovo vreme za akciju, ne za tišinu".
Upitana da li to znači da se od Srbije očekuje da zabrani emitovanje ruskih medija, američka diplomatkinja je rekla da je na srpskim vlastima da odluče kakvu će korake preduzeti.
Međutim, naglasila je zabrinutost SAD zbog "nastojanja Rusije da širi dezinformacije" ohrabrujući Srbiju da odigra konstruktivnu ulogu u odbacivanju takvih informacija, preneto je na internet stranici RTS-a.
