BEOGRAD - Do parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora u Srbiji ostalo je još tri nedelje, a predizborna kampanja je trenutno u senci rata u Ukrajini. Nevladine organizacije koje prate izborni proces, konstatuju funkcionersku kampanju, medijsku dominaciju vlasti u odnosu na opoziciju, a jedan od nalaza koji je predstavila CRTA ukazuje i da gotovo polovina građana u Srbiji veruje provladinim medijima.
Zbog rata u Ukrajini nije se izdvojila druga dominantna tema u kampanji, a sa druge strane, većina političkih aktera okleva da iznese jasan stav o ruskoj agresiji, pokazali su nalazi Istinomera.
"Glavne poruke u predizbornim spotovima i poruke koje čujemo od glavnih aktera vlasti su mir i stabilnost, koje se direktno referišu na rat u Ukrajini. A opozicija, u velikoj meri, ne iznosi previše jasan stav. Izuzetak je koalicija MORAMO koja je dala jasnu podršku Ukrajini, mada ne toliko glasno, i više pojedinci. Na drugoj strani je stranka Dveri i koalicija NADA koje su dale proruski stav", kazala je Milena Popović iz Istinomera, na konferenciji za novinare udruženih organizacija civilnog društva, koju su organizovale Građanske inicijative.
Za sada nema podataka o tome kako rat u Ukrajini utiče na opredeljenost birača, ali se pokazalo da su značajan faktor u političkoj orijentaciji – mediji. Nalazi CRTA-e pokazuju da birači, u odnosu na to koje medije konzumiraju, žive u „medijskim mehurima". Oko 2/3 ispitanika reklo je da su glavni izvor informacija televizije, a više od trećine ima najviše poverenja u RTS.
"Gotovo polovina birača ima poverenje u provladine medije, mnogo manji udeo, oko 17 odsto ima u kritičke medije, 12 odsto ima poverenja u jedne i druge, a 15 odsto ne veruje nijednoj televiziji. I to je važno zbog toga što smo kroz naše istraživanje ustanvili da postoji veoma snažan odnos između toga da li građani nalaze da su im bliže partije na vlasti i u opoziciji, u odnosu na to preko kojih medija se informišu. Gotovo da nema ispitanika koji kažu da najviše poverenja u provladine medije i kojima su bliže partije opozicije, i obrnuto", objašnjava Vujo Ilić iz CRTA-e.
Na isti način – u odnosu na to koje medije konzumiraju, birači vide i navode o nepravilnostima i pritiscima. 79 odsto onih koji veruju provladinim medijima smatra da će izbori biti pošteni, dok 82 odsto koji veruju kritičnim medijima kaže da neće biti slobodni, pokazuju nalazi CRTA-e.
Nalazi Istinomera pokazuju da su politički akteri i dalje neravnomerno zastupljeni u medijima, odnosno da je zastupljenost predstavnika vlasti na nacionalnim televizijama mnogo veća u odnosu na predstavnike opozicije.
Medijsku dominaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića u prve četiri nedelje kampanje za parlamentarne izbore, zabeležila je Transparentnost Srbija u svom monitoringu.
"Imamo intenzivnu funkcionersku kampanju, veće ušečće državnih funkcionera u stranačkim aktivnostima nego u prethodnim izbornim ciklusima i medijsku dominaciju Aleksandra Vučića i njegove liste kroz kombinaciju funkcionerske kampanje, izjava i gostovanja na TV-u i oglašavanja", rekao je Zlatko Minić predstavljajući nalaze monitoringa u Medija centru.
Broj promotivnih aktivnosti je, kažu u Transparentnosti, više nego udvostručen u odnosu na isti, neizborni period prošle godine.
"Kao i u nekoliko prethodnih izbornih ciklusa, ponovo je najagilniji Goran Vesić koji je za 26 dana imao 32 promotivne aktivnosti, dvostruko više nego pre godinu dana. Vesić i još nekoliko funkcionera su karakteristični jer stalno imaju visok stepen promotivnih aktivnosti, i to je karakteristika za vladajuće funkcionere negde od 2014. i u međuizbornim periodima. Vanja Udovičić (ministar omladine i sporta) je imao 28 promotivnih aktivnosti u ovom periodu, ali on ima nezabeležen rast u odnosu na uporedni, neizborni period, kada je imao samo jednu takvu aktivnost. To ne znači skok od 2.700%. Udovičić je obilazio škole i sportske klubove po Srbiji, što je za nas promotivna aktivnost“, objašnjava Minić.
Prema podacima Transparentnosti, za ovu kampanju za predsedničke i parlamentarne izbore iz budžeta je izdvojeno najviše novca od 2004. - čak 15,7 miliona evra.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava da će najveći deo od tih 15,7 miliona evra pripasti listama koje pređu cenzus na parlamentarnim ili pobede na predsedničkim izborima.
Ali, s obzirom na manji broj kandidata nego ranije (do sada proglašenih 16 izbornih lista i 8 presdsedničkih kandidata), to znači da će i one stranke koje ne pređu cenzus od 3 odsto dobiti iz budžeta čak 588.000 evra za kampanju.
