Formiranje Zajednice srpskih opština je preduslov za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, kao i za bezbednost i zaštitu prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ističe se u saopštenju izdatom nakon današnjeg susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
Teme razgovora bile su evropski predlog za normalizaciju odnosa, formiranje Zajednice srpskih opština, kao i drugi potrebni koraci u cilju normalizacije odnosa Srba i Albanaca, navodi se još u saopštenju iz kabineta predsednika Srbije i dodaje:
“Predsednik Vučić je naglasio da Srbija odgovorno radi i posvećeno pristupa razgovorima u cilju postizanja kompromisnih i održivih rešenja, neophodnih za normalan život i bolju budućnost svih građana, uz jasno navedena ograničenja”.
U objavi na Instagramu “budućnostsrbijeav”, uz napomenu da je razgovor sa Lajčkom težak i sadržajan, Vučić je istakao da se razgovor o Kosovu i Metohiji i evropskoj budućnosti Srbije nastavlja i večeras i tokom sutrašnjeg dana.
Vučić je tokom jutra posetio i Dobanovce i tom prilikom je izjavio da će tokom susreta sa Lajčakom videti pre svega "šta može da se uradi", a ne "o čemu možemo da maštamo" u tom dijalogu.
Kako je još rekao novinarima u Dobanovcima, o rezultatima susreta sa evropskim zvaničnikom obavestiće srpsku javnost u sredu ili četvrtak, pre puta u Ohrid, gde će se uz posredstvo EU nastaviti dijalog Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
Takođe, Vučić je istakao da će tokom sastanaka sa Lajčakom razgovarati o tome šta može da se uradi povodom normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ali i da "ako neko nije spreman ni da razgovara a kamoli da implementira Zajednicu srpskih opština", onda to "nema smisla".
Pre Beograda Lajčak je krajem prošle nedelje posetio i Prištinu gde je da kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem razgovarao o implementaciji evropskog sporazuma.
Kosovski premijer Kurti je posle sastanka izjavio da je spreman da potpiše Sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom, dok je Vučić istog dana izjavio da "neće da potpiše kapitulaciju Srbije".
Sredinom ove nedelje u Beograd dolazi i američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
Vladisavljev: Vučić i Kurti imaju problem sa svojom publikom
Kako smatra Stefan Vladisavljev iz Fondacije BFPE za odgovorno društvo - posetu evropskog izaslanika Miroslava Lajčaka, ali i nastupe Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija pred domaćom publikom treba posmatrati u kontekstu implementacije samog sporazuma:
“Priprema se teren, kreiraju se narativi jer čini se da je svršen čin, čini se da je međunarodna zajednica sastanak u Briselu videla kao postugnut sporazum između Beograda i Prištine. Međutim, ono što ostaje nejasno je kako će on biti implementiran. Očekujem da će predstojeći sastanak 18. marta u Ohridu zapravo dati više informacija o tome – šta, u kom periodu i na koji način će biti uređeno da bi se sporazum koji je postignut primenio”, kaže u izjavi za Glas Amerike Vladisavljev i ističe da međunarodna zajednica više neće imati puno strpljenja za neke nove pregovore, za neke nove dogovore - jer je evropski predlog u njihovim očima prihvaćen.
On smatra da je sada glavni pritisak evro-američkog dvojca na kosovskom premijeru da prihvati formiranje ZSO – time se i Aleksandar Vučić isteruje na čistinu i izbija mu se iz ruku glavni adut da Priština ne želi da formira Zajednicu i da to otežava dalje razgovore Beograda i Prištine.
“Oba aktera u ovom trenutku moraju da pronađu najbolji mogući način kako da te svoje probleme prodaju domaćoj publici i zapravo postavlja se pitanje u ovoj šahovskoj partiji da li Kurti i na koji način može da proda Zajednicu srpskih opština. I da li će on možda da izblefira i da kaže nema problema, evo sutra ćemo uspostaviti ZSO, kako bi možda i srpskoj strani, odnosno AV uzeo iz ruku taj čip da on kaže – nema ništa dok se ne uspostavi ZSO. Jer ako to negde i nominalno Kurti prihvati, u tom trenutku Vučića ne ostaje ništa drugo nego da počne sa implementacijom sporazuma. Ili da napravi korak nazad i da dodatno padne u očima međunarodne zajednice.”
U slučaju da odbiju sporazum, Beograd i Priština su, čini se, svesni teških posledica takve odluke. U slučaju Srbije osim formalnog prekidanja pregovora o pridruživanju EU, još teža sankcija bi bila prekid finansiranje i obustavljanje investicija koje dolaze sa Zapada.
Po mišljenju Vladisavljeva nije isključena ni mogućnost ukidanja vizne liberalizacije za Srbiju, koja nije samo otežavanje putovanja građanima, već ima i prilične ekonomske posledice na celu zemlju.
