"Ostvaren je napredak, ali je potreban dodatni rad, kako bi se sprovelo ono što je dogovoreno", poruka je visokog predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj nakon razgovora sa državnicima Kosova i Srbije Aljbinom Kurtijem i Aleksandrom Vučićem.
On je rekao da su dvojica zvaničnika pokazali spremnost da primene do sada postignute sporazume, ali da je potrebno održavanje dodatnih sastanaka, od kojih bi prvi trebalo da bude u martu.
"Potrebni su dodatni razgovori u kojima bi se utvrđivali konkretni detalji o vezama Srbije i Kosova. Saglasili su se da dodatni razgovori nisu potrebni za odobrenje predloga Evropske unije, kao i o samom predlogu", rekao je Borelj posle razgovora.
Prema njegovim rečima, izaslanik za dijalog dve strane Miroslav Lajčak će do sredine marta boraviti u Beogradu i Prištini.
"U mogućnosti smo da do sredine marta finalizujemo sav posao u vezi sa odnosima Kosova i Srbije", rekao je evropski zvaničnik.
Borelj je najavio da će, s obzirom na to da su se Vučić i Kurti saglasili sa predlogom Evropske unije, tekst tog dokumenta uskoro biti dostupan javnosti.
„U predlogu je naznačeno da građani mogu da se kreću slobodno, upotrebom putnih isprava. Takođe, predviđeno je da imaju mogušnost studiranja i zaposlenja bez razmišljanja da li su diplome priznate. Sporazum može da donese nove ekonomske mogućnosti i prilike kroz poslovnu saradnju i nove investicije na Kosovu i u Srbiji. Njime su predviđene bolje prilike za zapošljavanje bez nepotrebnih birokratskih problema", rekao je visoki zvaničnik Evropske unije.
Prezicirao je i da za Srbe na Kosovu primena sporazuma, koji je podržalo 27 država članica EU, znači veću bezbednost, sigurnost i predvidivost.
"Uključujući i Srpske pravoslavne crkve i kulturne i istorijske baštine. Nadam se da sporazum može da predstavlja osnovu da se izgradi preko potrebno poverenje i prebrodi nasleđe prošlosti. Strane su izrazile spremnost da nastave sa implementacijom sporazuma“, ukazao je Žozep Borelj.
Vučić: Težak sastanak
O detaljima razgovora oglasio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je izneo tvrdnje da kosovski premijer nije bio spreman da prihvati Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ukazao je i da Evropska unija insistira na primeni svih sporazuma.
"Od svih velikih priča nije bilo ništa posebno - ali je važno da smo razgovarali", rekao je Vučić - rekavši da je kosovski premijer došao u Brisel sa namerom da potpiše, kako se izrazio, neki dokument.
Najavio je i da će prvi naredni susret, od brojnih kako je naznačio, biti 18. marta u Severnoj Makedoniji.
"Borelj će biti u poseti regionu, a do tada bi Miroslavom Lajčakom trebalo da razgovaramo o stvarima za implentaciju", rekao je predsednik Srbije.
"Kao i evropski predstavnici, insistirao na ispunjenju prethodno ispunjenih obaveza, odnosno formiranja ZSO", rekao je Vučić - dodavši da se nada da će biti postignut kompromis.
"Bojim se da smo zaglavljeni u nečemu što je davno potpisano i nije ispunjeno", rekao je Vučić - prema čijim tvrdnjama na sastanku bilo reči o prihvatanju evropskog predloga, već implementaciji ranije preuzetih obaveza.
Kurti: Bio sam spreman da potpišem
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je posle razgovora da je bio spreman da potpiše sporazum ali je, kako je ustvrdio, druga strana to odbila.
"Radi se o sporazumu koji potpuno uspostavlja ravnopravnost strana - dogovoru simetrije, dobrosusedstva i saradnje u budućnosti, uvek na demokratski i evropski način. Nisam potpisao jer druga strana nije bila voljna da potpiše. Izrazio sam spremnost i interesovanje da potpišem taj tekst", izjavio je premijer Kosova.
Prema negovim rečima, to ne bi bio prvi sporazum na koji su potpis stavili zvaničnici Kosova i Srbije.
"U Berlinu smo potpisali tri sporazuma. Mislim da je šteta da to danas nije potpisano. Sporazum je trebalo da bude potpisan, a nije i to je uradila srpska strana, iako je pristala“, rekao je Kurti.
Borelj očekivao konstruktivan pristup u vezi sa evropskim predlogom
Početak razgovora na društvenoj mreži Tviter najavio je šef diplomatije Evropske unije Žosep Borelj.
"Ugostio sam predsednika Vučića i premijera Kurtija u Briselu povodom sastanka visokih zvaničnika u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Razmatramo predlog Evropske unije za normalizaciju odnosa. Nadam se konstruktivnom pristupu dve strane", napisao je Borelj.
O razgovorima se kratko, na društvenoj mreži Instagram oglasio predsednik Srbije.
"Težak sastanak. Očekivano. Nema predaje", napisao je Vučić.
Trilateralnom susretu prethodili su bilateralni razgovori premijera Kosova i predsednika Srbije sa dvojicom diplomata evropske Unije - visokim predstavnikom Boreljom i izaslanikom za dijalog Lajčakom.
Prvo se sa visokim zvaničnikom Unije susreo Kurti, a nakon toga, Borelj je razgovorao sa predsednikom Srbije.
Eskobar boravi u Briselu
Kako prenosi N1, američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil potvrdio je da je u Briselu i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar.
Hil je kazao da SAD aktivno učestvuju i dijalogu i da je sastanak u Briselu važan, ali da ne očekuje brze rezultate.
„Briselski proces svakako ne zadovoljava ljude koji očekuju da odmah budu zadovoljni ishodom. Verujem da mora da se postigne napredak, jer je već prošlo previše godina bez napretka. Sada se radi na tome da dogovor mora da se postigne. Sa stanovišta SAD, smatram da je veoma važno da se što pre postigne i ostvari Zajednica srpskih opština“, rekao je ambasador Hil uoči sastanka u Briselu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, uoči odlaska u Brisel, na svom Instagram nalogu objavio snimak na kojem poručuje da "neće biti kapitulacije, ni povratka u devedesete" i da će "Srbija ići napred ma koliko teško bilo".
„Hoću da se zahvalim onom delu u Srbiji koji ima poverenja u svoje državno rukovodstvo i koji veruje da ćemo uraditi ono što je najbolje za našu zemlju. A oni koji se unapred spremaju da nas napadaju kako ćemo potpisati nešto, jer ćemo tako biti izdajnici, i unapred znaju da smo krivi i da se vraćamo u devedesete, mogu samo da im kažem da se ne sekiraju“, poručio je Vučić.
On je kao ključni problem naveo upornost Beograda da neće formalno priznati nezavisnost Kosova, ako može pristati na de facto priznanje. Ponovio je da je za Prištinu sporno formiranje Zajednice srpskih opština.
"Jedan od 33 sporazuma nije prošao test našeg ustava jer se govori o monoetničkoj asocijaciji (ZSO)“, rekao je Kurti, odgovarajući na sve veći pritisak EU i SAD da se stvori asocijacija srpskih opština.
Evropski predlog na stolu
Nemačko-francuska inicijativa koja je na stolu u Briselu predviđa uzajamno priznanje dokumenata, pečata, pasoša, ličnih karata i nacionalnih simbola, piše FoNet.
U predlogu sporazuma se ne insistira da Srbija de iure prizna kosovsku državnost, ali bi sede fakto odnosila prema Kosovu kao prema suverenoj državi.
Srbija, takođe, ne bi smela da blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uz obavezu obe strane da razvijaju normalne dobrosusedske odnose na temelju jednakih prava.
Kosovo bi trebalo da formalizuje poseban status Srpske pravoslavne crkve, osigura prikladan nivo samouprave za srpsku zajednicu, a obe strane bi otvorile bi svoja stalna predstavništva u glavnim gradovima.
Crvene linije s kojima Vučić dolazi u Brisel su da Srbija ne prihvata Kosovo kao nezavisnu državu i da se neće saglasiti s članstvom u UN. Istovremeno, Beograd insistira na uspostavljanju Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, što je predviđeno sporazumom koji su dve strane pod pokroviteljstvom EU potpisale u Briselu 2013. godine.
Vlasti u Prištini ne žele da ta asocijacija ima izvršna ovlašćenja, niti da postane entitet poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, a Kurti početak formiranja ZSO pokušava da uslovi uzajamnim priznanjem.
Zapad kao krajnje rešenje vidi "pravno obavezujući sporazum", ne prejudicirajući u sadašnjoj fazi dijaloga kako bi on trebalo da izgleda.
EU očekuje da će obe strane danas prihvatiti ponuđeni predlog za normalizaciju odnosa i ističe da se neće razgovarati o sadržaju predloga, nego o njegovom sprovođenju koje bi trebalo da potraje nekoliko meseci, piše FoNet.
Vučić sa Šoleom uoči sastanka u Briselu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i specijalni savetnik u Stejt departmentu Derek Šole razgovarali su u nedelju telefonom.
Šole je na Tviteru objavio da je u razgovoru preneo snažnu podršku SAD za sastanak sa zvaničnicima EU u Briselu i da "pozdravlja posvećenost Srbije konstruktivnom amgažmanu u vezi sa evropskim predlogom koji obezbeđuje mir i stabilnost u regionu".
Iz Vučićevog kabineta je saopšteno da predsednik Srbije očekuje veoma težak sastanak u Briselu, ali da je "Srbija privržena miru i stabilnosti u regionu, te da je u tom kontekstu spreman da radi na konceptu i primeni ponuđenog plana uz jasno određena ograničenja".
Američki diplomata je istakao da, kako se navodi, SAD potpuno podržavaju predlog EU o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i da očekuje da sastanak u Briselu bude konstruktivan, uz primetan napredak ka dogovoru.
Šole je, takođe, rekao da treba da budu primenjeni sporazumi, ranije potpisani u procesu dijaloga, što podrazumeva i uspostavljanje Zajednice srpskih opština.
SAD: Očekujemo da se krene napred sa predlogom
Sjedinjene Države objavile su prethodne nedelje da snažno podržavaju predlog Evropske unije o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
“Očekujemo da dvojica lidera priđu susretima u konstruktivnom duhu potrebnom da se napreduje u skladu sa njim”, istaknuto je u odgovoru Stejt departmenta Glasu Amerike uoči nove runde dijaloga Kosova i Srbije koja se održava uz posredovanje Evropske unije.
Iz Stejt departmenta je rečeno da Srbija i Kosovo iskoriste razgovore da iskažu posvećenost mirnoj budućnosti regiona.
“Srbija i Kosovo kroz dijalog treba da postignu sveobuhvatni sporazum. Verujemo da normalizovani odnosi između Kosova i Srbije u konačnici treba da budu usmereni na uzajamno priznanje. Napredak u dijalogu otvoriće vrata evropskim integracijama i od suštinskog je značaja za bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu”, navedeno je u pisanom odgovoru Stejt departmenta Glasu Amerike.
Na pitanje može li se očekivati iskorak ili čak prekretnica posle runde razgovora u Briselu – iz Stejt departmenta odgovaraju da ohrabruje to što su Srbija i Kosovo u načelu prihvatili predlog Evropske unije.
“Zvaničnici Sjedinjenih Država i Evropske unije istakli su mogućnosti predloga Evropske unije i naglasili značaj brzog napredovanja - kako bi se izbegao rizik daljih eskalacija”, navodi se u odgovoru.
Takođe, SAD su ohrabrile kosovske Srbe da se vrate u kosovske institucije koje su napustili u novembru 2022. usled odluke Vlade Kosova da kažnjava vlasnike nepreregistrovanih vozila sa tablicama kosovskih gradova izdatih u Srbiji - koja je nakon konsultacija sa EU i SAD suspendovana.
Uz to, veoma značajno pitanje koje znatno usporava mogućnosti napretka dijaloga dve strane, jeste primena sporazuma u kontekstu osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Sjedinjene Države i Evropska unija tokom poslednjih meseci insistiraju da kosovske vlasti što hitnije primene tu odredbu sporazuma – što je još jednom potvrdio Stejt department:
“Kosovo i Srbija treba da primene sporazume koje su potpisali kroz proces dijaloga, uključujući i ostvarivanje napretka u uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom", precizirao je Stejt department u odgovoru za Glas Amerike.
Kosovo i Srbija o normalizaciji odnosa i sveobuhvatnom sporazumu pregovaraju pod okriljem Evropske unije – uz pomoć Sjedinjenih Država.
Razgovori dve strane, višegodišnji proces vrlo promenljivog učinka, posebno je bio usporen tokom 2022. godine – perioda koji je obeležio napad i vojna agresija Rusije na neposrednog suseda Ukrajinu.
