Posle susreta održanog u Briselu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti šalju zbunjuće poruke - čija je svrha da javnost prihvati evropski predlog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, ocenila je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.
Na predstavljanju Apela javnih ličnosti za prihvatanje tog predloga, održanog u sredu u Beogradu, ocenjeno je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na Radioteleviziji Srbije zapravo prihvatio evropski plan za Kosovo.
Vučić je rekao da je podržao, ali ne i prihvatio evropski plan, kao i da se ide u njegovu implementaciju, što je Jelica Minić okarakterisala kao Vučićeve "semantičke igre" jer se, kako je ukazala, ide ka primeni nečega što navodno nije prihvaćeno.
Sa druge strane, i na Kosovu se događaja slična situacija s obzirom na to da premijer Kurti odbija da omogući stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom, ali i ističe da će prihvatiti njeno osnivanje ukoliko bude promenila ime. Uslovi o kojima je govorio su i da ne raspolaže izvršnom vlašću i ukoliko bude multinacionalna.
“Izlaganje predsednika Vučića koje smo sinoć imali prilike da slušamo bilo je prilično zbunjujuće, međutim saopštenja koja smo dobili od EU – od visokog predstavnika Žozepa Borelja i od portparola EU Petera Stana vrlo su jasna da su Kosovo i Srbija prihvatili ovaj sporazum. I da se ide sada dalje u mere implementacije oko kojih se treba dogovoriti”, rekla je Minić.
Prema mišljenju istoričara Milivoja Bešlina evropski predlog nema alternativu, a njegovo prihvatanje će, kako smatra - značiti izmeštanje srpske politike iz mitološkog i ideološkog u realnu sferu.
Takođe, tek će rešavanjem kosovskog pitanja Srbija moći da se bavi realnim i stvarnim problemima društva – od pitanja medijskih i političkih sloboda do rešavanja podivljale korupcije.
“Ovo je sporazum za mir. Zamrznuti konflikt, što Kosovo u ovom trenutku de facto jeste samo je u interesu režima Vladimira Putina. Zamrznuti konflikt kad-tad može da preraste u stvarni i realni sukob. Oružano rešenje i svi oni koji se danas protive tom sporazumu nemaju dovoljno ni hrabrosti, a ni poštenja da kažu da je alternativa sporazumu između Srbije i Kosova je u stvari oružano rešenje”, izjavio je Bešlin.
Prema njegovim rečima takozvani, nedavači Kosova treba javno da kažu da je rat način da se Srbija vrati na Kosovo i priključi ga svom ustavno-pravnom sistemu.
Kako je istakla predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko je rekla da bi, prihvatanjem evropskog predloga, Srbija napravila istorijsku promenu koja stvara preduslove za modernizaciju zemlje i njeno okretanje sebi.
“Kosovsko pitanje je bilo jedno vrlo iracionalno pitanje koje je ponovo oživljeno nakon dolaska Rusa u ovaj region, koji su to koristili kao neki argument za sve ono što oni rade u svom susedstvu. Pa sada koriste Balkan tako što stavljaju nogu u vrata za članstvo bilo u NATO bilo u EU pre svega Srbiji kao centralnoj zemlji Balkana u kojoj imaju najviše itucaja”, rekla je Biserko.
Kako je ukazala, evropski predlog je istorijski trenutak - zbog toga što su elite u Srbiji mislile da će i dalje moći da manipulišu.
Lazarević: Rešavanje kosovskog problema rešava i druge probleme Srbije
A u izjavi za Glas Amerike Milena Lazarević iz Centra za evropske politike (CEP) ističe da posle načelnog prihvatanja plana Beograda i Prištine postoji jedno veće očekivanje da će obe strane u ovim pregovorima na kraju postupiti racionalno i prihvatiti ovaj predlog.
“I da će raditi na njegovoj implementaciji, jer to je ono što je suštinski nabitnije”, kaže Lazarević.
Podvukla je da rešavanje pitanja Kosova - utiče i na druga pitanja sa kojima se Srbija suočava.
“Onog trenutka kada Srbija bude dugoročno rešila svoj odnos sa Kosovom – praktično nestaće onaj osnovni okidač, osnovni pokretač ruskog uticaja u Srbiji. I mislim da će to stvoriti prostor da se Srbija usaglasi i sa ovim sankcijama Rusiji, što će dalje otključati i mogućnost da se napreduje u procesu pristupanja EU", smatra Lazarević.
Prema njenom mišljenju to nije kraj, već početak, otvaranja sistemskih pitanja koja su na evropskom putu Srbije.
“Ono što će ostati i ono na šta moramo da upozoravamo i čega moramo da budemo svesni jeste da i kada se reši pitanje odnosa između Srbije i Kosova, i kada se reši pitanje uvođenja sankcija Rusiji – ono što će nas sačekati jesu pitanja vladavine prava i demokratije u Srbiji. I mislim da će i EU i države članice, pojedine države članice naročito insistirati na tome da se ova pitanja adresiraju na odgovarajući način u budućnosti", kaže ona.
Lazarević, učestvovala je u radu međunarodne konferencije Ideas Lab u Briselu. Ukazala je da se na tom skupu, u kontekstu ukrajinskog procesa pristupa EU, govorilo o tome da iz slučaja te zemlje treba izvući pouke.
Kako ukazuje, potrebno je izbeći zamku u koju su upale zemlje Zapadnog Balkana - u okolnostima u kojima je došlo do zamora i razočarenja u evropski put.
