Bivši američki ambasador na Kosovu Greg Delavi ocenio je za Glas Amerike da je dobro što između strana u briselskom dijalogu deluje da postoji saglasnost u vezi sa predlogom o normalizaciji odnosa iza koga je stala Evropska unija.
“Svaki susret tokom koga se lideri Kosova i Srbije tretiraju kao ravnopravni je pozitivan korak. Čini se da postoji usmeni dogovor o predlogu EU, što je dobro. Srbija, međutim, nije spremna da potpiše sporazum - što je šteta”, ocenio je Delavi tumačeći ishod razgovora kosovskih i srpskih državnika i pregovarača Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića sa posrednicima Evropske unije za dijalog – Žosepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom.
Šef diplomatije Evropske unije Borelj poručio je posle sastanka da je u razgovorima ostvaren napredak, ali da - uprkos tome - treba uložiti dodatne napore kako bi se sprovelo dogovoreno.
Dženifer Braš, diplomatkinja u penziji, pristup Evropske unije u dijalogu sa Kosovom i Srbijom uporedila je sa, kako ga označava, programom civilne odbrane iz doba jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita - pod nazivom „Ništa nas ne sme iznenaditi“.
„Iako je program osmišljen da pripremi Jugoslaviju za post Titovu eru, verujem da bi se mogao prilagoditi politici Unije prema Srbiji. Njeni zvaničnici možda su bili iznenađeni kontinuiranom nepopustljivošću Srbije i njenom iracionalnom tvrdoglavošću izazvanom inatom“, navodi bivša otpravnica poslova u američkoj ambasadi u Beogradu od 2007. do 2010. godine.
Uz to, ukazala je i na signale koji dolaze sa Kosova.
„Takođe, možda su iznenađeni i stalnim otporom kosovskog premijera Kurtija, koji deluje da nije spreman da žrtvuje suverenitet posle krvavog rata koji je iza sebe ostavio 10.000 žrtava i milion raseljenih građana Kosova. Deluje da je polje za dijalog ostalo neujednačeno“, smatra Braš.
Epilog runde razgovora, od koje deluje da su zapadni saveznici prilično očekivali, profesoru Danijelu Serveru govori da je, kako kaže, i dalje sve moguće.
“Nisam uvideo neki naročit napredak. Čini se da je Kurti, međutim, uspeo da okrivi Vučića za nepotpisivanje”, ukazuje američki stručnjak – aludirajući na tvrdnje kosovskog premijera da je iskazao spremnost da parafira sporazum o normalizaciji odnosa, što je navodno Srbija odbila.
Posle razgovora, u svojim obraćanjima, Borelj i Kurti nisu pominjali primenu sporazuma koji se odnosi na uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Međutim, to je bila značajna tema za predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ambasador Greg Delavi podseća da se radi o rešenju aktuelnom još iz doba plana međunarodnog predstavnika Martija Ahtisarija – iz 2007. godine.
“Kosovo je to prihvatilo pre deset godina. Biće potrebno da se primeni u skladu sa Ustavom Kosova i razumevanjem da joj je cilj da bude od koristi kosovskim Srbima. A ne srpskoj vladi”, smatra Delavi.
Reč je o organizaciji još neodređenih ovlašćenja i ustrojstva dogovorenoj pre jedne decenije - Briselskim sporazumom 2013. godine.
Kosovske vlasti joj se protive, pozivajući se na odluku tamošnjeg Ustavnog suda iz 2015. tvrdeći da bi osnivanje monoetničke zajednice destabilizovalo državu i ugrozilo njenu funkcionalnost.
Na njenom formiranju insistiraju Evropska unija, Sjedinjene Države – ali i Beograd.
Šta je srpski svet?
Srpski svet je sintagma za koju se veruje da je prvi, septembra 2020, izrekao Aleksandar Vulin koji je tada obavljao funkciju ministra odbrane u Vladi Srbije.
Ustalasala je deo balkanske javnosti koja je povezala sa aspiracijama političkog rukovodstva Srbije, predvođenog Slobodanom Miloševićom, oličenih u tezi: “Svi Srbi u jednoj državi”.
Deo balkanskih i međunarodnih stručnjaka tu ideologiju smatraju najodgovornijom za ratne sukobe i žrtve na prostoru bivše Jugoslavije.
Zvanični Beograd, međutim tvrdi, da aktuelna politička elita nema nikakvih teritorijalnih pretenzija prema susednim državama – već da isključivo mari za građane srpske nacionalnosti u državama nastalim raspadom Jugoslavije.
“Neformiranje Zajednice opština sa srpskom većinom vlasti Srbije koriste kao instrument za sprečavanje dijaloga u celini. Postoji li u Srbiji plan za manjine – ne samo za preševske Albance, već i vojvođanske Mađare? Srbija bi trebalo da se pozabavi činjenicom da je u postojećim granicama multinacionalna država i da odbaci fantaziju o takozvanom sprskom svetu”, prezicira u svom osvrtu Dženifer Braš.
Uprkos otporu kosovskih vlasti, Danijel Server ukazuje na sugestije premijera Kurtija pod kojima bi mogao primeniti sporazum o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom.
“Pod drugim imenom, ukoliko Srbija prizna Kosovo i uspostavi pune diplomatske odnose. Mislim da je u pravu kada veruje da je primena Zajednice pre priznavanja pretnja suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova, posebno bez reciprociteta za Albance unutar Srbije. Da se Zajednica prizna u međunarodnom sporazumu pod pokroviteljstvom EU i SAD bez priznanja nezavisnosti bilo bi opasno za Kosovo”, precizira profesor Škole naprednih međunarodnih studija Univerziteta Džons Hopkins.
Evropski i američki zvaničnici istrajni su u tvrdnjama da osnivanje Zajednice sa srpskom većinom neće ugroziti funkcionalnost i stabilnost kosovske države.
Na rasplet koji opisuje Server oslanja se tumačenje ambasadora Grega Delavija o ustupcima na koje bi Srbija trebalo da bude spremna – kada se Kosovo bude saglasilo sa primenom dogovora o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom.
“Najvažnije je da se Srbija pridruži većini ostatka sveta i prizna Kosovo kao nezavisnu državu - otvarajući joj put za članstvo u Ujedinjenim nacijama. Kao i da se odrekne pretnji nasiljem kako bi rešila sporove sa Kosovom”, ukazuje Delavi aludirajući na nekoliko nedavnih kriza na relaciji Beograd - Priština.
Tada su, između ostalog, borbene letelice srpskog vazduhoplovstva nadletale granicu sa Kosovom – a povećavana je i borbena gotovost Vojske Srbije.
Sada, kada deluje da su strane u procesu odabrale da napreduju, Danijel Server ukazuje da bi ubrzanju doprinelo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, zatraži to od preostalih pet država članica Evropske unije - i ukaže Rusiji da bi Kosovo trebalo da bude članica Ujedinjenih nacija.
"Priština bi trebalo da udvostruči napore u dijalogu i saradnji sa građanima Kosova srpske nacionalnosti", zaključuje za Glas Amerike Danijel Server, profesor Škole naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins.
Prema najavama iz Brisela, naredna etapa u dijalogu trebalo bi bude šatl diplomatija između Prištine i Beograda izaslanika Evropske unije Miroslava Lajčaka – a onda i sledeći sastanak u martu.
