BEOGRAD - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Parizu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, sa kojim je razgovarao o Kosovu, ali nije izneo detalje. Kaže da ne veruje da će biti realizovan sastanak sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, koji je takođe u Parizu.Sa dvojicom lidera će se, odvojeno, u petak sastati šef evropske diplomatije Žozep Borelj. Uoči putovanja u Pariz, pojedini mediji objavili su navodni tekst francusko-nemačkog predloga za rešavanje pitanja Kosova, koji se, međutim, ne bavi aktuelnom krizom uzrokovanom tablicama. Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Gracu, Florijan Biber, za Glas Amerike ocenjuje da je Beograd pojačao krizu izlaskom Srba iz kosovskih institucija, kako bi se bolje pozicionirao u pregovorima, ali i da skrene pažnju sa novog predloga koji Kosovo tretira kao nezavisnu državu.
Portali Nova.rs i Euractiv objavili su navodni sadržaj francusko-nemačkog predloga za rešenje pitanja Kosova, koji su ranije podržale i SAD i EU. Prema medijskim navodima, taj dokument ima 9 članova i predviđa da Srbija i Kosovo razviju dobrosusedske odnose, sporove rešavaju mirnim putem, zajednički teže ka EU, i ne predstavljaju jedna drugu u međunarodnoj sferi, razmenjuju stalne misije i drugo.
Autentičnost dokumenta zvanično nije potvrđena, ali se o njemu duže vreme spekuliše. Srpski zvaničnici su ranije, govoreći o predlogu za koji tvrde da su videli, rekli da je neprihvatljivo to što predviđa članstvo Kosova u UN i što nezavisnost tretira kao završenu stvar.
Biber za Glas Amerike ocenjuje da mu aktuelni dokument deluje realnije nego onaj o kojem je nedavno pisao Albanian post, i da oslikava politiku dve zemlje - nudi rešenje koje otvara Kosovu put ka EU, a od Srbije ne traži eksplicitno priznanje. Ali, evidentno je da se Kosovo se u predlogu tretira kao odvojeni entitet.
„Očigledno je cilj da se de fakto prizna Kosovo kao nezavisna država, ali ako gledamo realno, već 10 godina se vode ti pregovori, pregovori se zovu između Prištine i Beograda kao da dva glavna grada pregovaraju. Ali, uvek je bilo jasno, i ako se čita Briselski sporazum, da su to dve odvojene političke jedinice, da li se to zove „medved“, ili „država“ je drugo pitanje, ali to je realnost. U tom smislu, ide i dalje ka tome da se normalizuje i da se stavi na viši stepen to da postoji država Kosovo odvojeno od države Srbije“, kaže Biber i dodaje da je primetno da francusko-nemački predlog ne pominje ni Briselski sporazum, niti prethodne dogovore.
Francusko-nemački predlog i tablice
Kriza oko tablica na severu Kosova počela je mnogo pre nego što se u javnosti počeo pominjati francusko-nemački predlog. Vlada Aljbina Kurtija pokušala je da sprovede odluku o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama (KM i drugim) u tablice sa oznakama Republike Kosovo (RKS) još na jesen 2021. Usledile su barikade i protesti Srba sa severa Kosova, pa je u Briselu dogovoreno da se problem na šest meseci premosti „stikerima“ - nalepnicama koje su vozači stavljali na oznake države na automobilima, pri ulasku i izlasku sa Kosova. „Stikeri“ su u aprilu produženi na još 6 meseci, što je isteklo krajem septembra.
Pošto trajno rešenje nije pronađeno, tenzije su porasle, a vlada Kosova je, uprkos apelima iz SAD da se rešenje za to pitanje odloži za 10 meseci, odlučila da postepeno počne da primenjuje odluku o preregistraciji od 1. novembra, u nekoliko faza. Prvo se izriču opomene vozačima koji nisu preregistrovali automobile, a od 21. novembra krenuće i novčane kazne. Usledila je suspenzija policijskog kapetana Nenada Đurića, direktora Regionalnog direktorata policije Mitrovica Sever, koji nije hteo da uručuje opomene srpskim vozačima. Potom je odlučeno da Srbi sa severa Kosova napuste sve insitucije, uključujući i vladu i skupštinu u Prištini.
Iako se francusko-nemački predlog, prema onome što je poznato, ne bavi pitanjem tablica koje su bile predmet dogovora u Briselu, Florijan Biber smatra da je Beograd eskalirao situaciju kako bi se skrenula pažnja sa francusko-nemačkog predloga.
"To je deo igre do neke mere, taj sukob u kojem smo sada. I to je veštačka kriza, kao što znamo, to se redovno dogodi u regionu i sve to zavisi od volje politčkih lidera, pogotovo u Srbiji. Mislim da je taj potez da se (Srbi) povlače iz insititucija Kosova prilično ekstreman potez i meni se čini kao deo pregovora. Jer tako se pregovara, napravi se još veća kriza i onda se smiri i onda to postane deo dogovora. Znači, Srbija će prodati vraćanje u kosovske institucije kao kompromis", napominje Biber i dodaje da nije jasno šta je krajnji cilj Srbije u pregovorima sa Kosovom.
SAD i EU su aktivne u pokušajima da reše akutnu krizu, utiču na Srbiju i Kosovo da spuste tenzije, i posreduju u pronalasku sveohuvatnog rešenja – posebno zbog aktuelne geopolitičke situacije i ruskog uticaja. Ali, to je trenutni efekat, kaže Biber.
“Mislim da postoji volja, ali sumnjam da postoji razumevanje i spremnost da se to reši na dublji način, da se spreči i sledeća kriza. Jer mi možemo da pretpostavimo da će se jedna kriza rešiti, ali da će se sledeća desiti za par meseci. Jer mi imamo te talase kriza, skoro redovno, znači maltene možemo da menjamo sat na zimsko i letnje vreme po krizama na Kosovu”.
A ko može duže da "preživi" status kvo?
“U Srbiji nema otpora ili političke kompeticije, nema mogućnosti za opoziciju da kritikuje vlast. U tom smislu, na Kosovu, ako Kurti nema rezultate, on mora da živi sa posledicama u većoj meri nego u Srbiji”, zaključuje ekspert za Balkan.
