Samo nekoliko nedelja pre stupanja na dužnost, američka administracija novoizabranog predsednika Džoa Bajdena dobila je od Evropske unije neželjeni poklon "za useljenje" u obliku širokog ugovora, dogovorenog u principima, o ulaganju između Kine i Evropske unije.
Sporazum zaključen ove nedelje nakon sedmogodišnjih pregovora značajan je za Nemačku, kojoj je u četvrtak istekao šestomesečni mandat predsedavanja EU i koja Kinu vidi kao glavno tržište za svoju automobilsku i druge industrije.
Ali, to može biti još veća pobeda za Peking, koji se suočava sa oštrom globalnom kritikom zbog stanja u zemlji u oblasti ljudskih prava i koji traži nova strana ulaganja, jer mnoge kompanije premeštaju svoje operacije iz te zemlje kao odgovor na američko-kineski trgovinski rat i iz drugih razloga koji izazivaju zabrinutost.
Saradnici predsednika SAD Donalda Trampa, čija je administracija ušla u dugotrajni trgovinski rat sa Pekingom, dočekali su sporazum sa zaprepaštenjem.
I dok su savetnici Džoa Bajneda bili manje glasni u pogledu svog pristupa Kini, oni su nagoveštavali rezerve prema paktu i želju za više inputa pre nego što je zaključen.
Zvaničnici EU kažu da će sporazum, poznat kao Sveobuhvatni sporazum o ulaganju između EU i Kine (CAI), omogućiti evropskim kompanijama da se ravnopravnije nadmeću sa državnim kompanijama u Kini, koja je sada drugi najveći trgovinski partner Unije nakon Sjedinjenih Država.
CAI uključuje odredbe za rešavanje sporova, zahteva veće obelodanjivanje kineskih državnih subvencija i ograničava kinesku praksu kojom se zahteva da strani investitori dele svoju tehnologiju u zamenu za pristup tržištu.
Evropska komisija, koja je vodila pregovore u ime EU, kaže da će sporazum obezbediti "da investitori iz EU postignu bolji pristup brzo rastućem potrošačkom tržištu od 1,4 milijarde i da se takmiče pod boljim jednakim uslovima u Kini".
Kineski državni mediji opisali su sporazum, koji još uvek mora da ratifikuje Evropski parlament u procesu koji bi mogao da se odigra tokom narednih nekoliko meseci, kao "novogodišnji poklon svetu".
Međutim, u Vašingtonu se na to gleda bitno drugačije.
Met Potinger, zamenik Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, izjavio je: "Lideri u obe američke političke stranke i širom američke vlade zbunjeni su i zapanjeni što EU kreće ka novom investicionom ugovoru pred dolazak nove američke administracije".
Pottinger je, snažno ukazujući na potencijalnu štetu američko-evropskim odnosima, dodao: "Birokrate u Briselu ili Evropi nemaju gde da se sakriju. Ne možemo se više zavaravati da je Peking na ivici poštovanja radnih prava, dok nastavlja da gradi milione kvadrata fabrika za prinudni rad u Sinđangu".
Bajden i njegovi savetnici nisu imali ništa više da kažu o dogovoru. Ali njegov kandidat za savetnika za nacionalnu bezbednost, Džejk Saliven, objavio je početkom ovog meseca da će dolazeća administracija "pozdraviti rane konsultacije sa našim evropskim partnerima o našoj zajedničkoj zabrinutosti zbog kineske ekonomske prakse“.
Kasper Zojten, portparol Delegacije Evropske unije u Vašingtonu, rekao je za Glas Amerike: "Signalizirali smo Bajdenovom tranzicionom timu našu otvorenost da blisko sarađujemo na brojnim pitanjima u vezi sa Kinom. Što se konkretno tiče CAI, tranzicioni tim u ovoj fazi ne može da komunicira sa stranim vladama. Dakle, nismo imali detaljne diskusije. Ali mi smo uvek bili vrlo otvoreni u vezi sa onim što radimo".
Nije jasno koliko se blisko EU konsultovala sa odlazećom američkom administracijom u vezi sa pregovorima. Međutim, državni sekretar Majk Pompeo nije ostavio nikakve sumnje u pogledu stava Trampovog tima po pitanju globalnih ambicije Kine u govoru 9. decembra u južnoj američkoj državi Džordžiji.
Upozoravajući da je krajnja igra Komunističke partije Kine "da dominira slobodnim svetom", rekao je: "Ovoj zemlji i zaista slobodnom svetu je već dugo potrebno da razume putanju Kine danas".
Kao da želi pokrenuti poentu, Stejt department je retvitovao govor nekoliko dana pre objavljivanja sporazuma između EU i Kine.
Po mišljenju nekih nezavisnih analitičara, Peking je uspeo u poslu zabijanja klina u točkove odnosa između Sjedinjenih Država i Evrope, baš u vreme kada Bajden objavljuje svoju želju za obnovom američkih tradicionalnih saveza na kontinentu.
"Geopolitički, CAI će signalizirati da EU sebe ne vidi kao 'potpuno u američkom taboru' u američko-kineskom rivalstvu, već će radije provoditi strategiju 'na sredini puta' igrajući na oba terena", rekao je Jakob F. Kirkegard, viši saradnik na Peterson Institutu za međunarodnu ekonomiju sa sedištem u Briselu i u Nemačkom Marshallovom fondu, u pisanom odgovoru na pitanja VoA.
"Ovo je nesumnjivo veliki politički poen za Kinu, jer EU je glavni igrač u svim multilateralnim ekonomskim organizacijama i sada će verovatno biti teže za administraciju Bajdena da koristi takve organizacije - recimo VTO, UNCTAD, itd. - u pokušaju da se suoči sa kineskom ekonomskom politikom".
UNCTAD je Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju.
Kirkegard je rekao da će se sada videti da je Peking "uspeo da u određenoj meri razdvoji dve glavne 'zapadne sile' u vreme kada su se oni, inače, posle svađe tokom Trampovih godina, možda mogli približiti jedno drugom kako bi se suprotstavili Kini".
Dogovor, dodaje on, takođe signalizira da EU u osnovi ne vidi da ima velike bezbednosne interese u azijsko-pacifičkom regionu i stoga može da nastavi da sprovodi donekle merkantilističku strategiju prema Kini pod velikim uticajem ekonomskih interesa.
Andreas Fulda, nemački politikolog koji predaje na Univerzitetu u Notingemu, rekao je da je zaključenje sporazuma označilo "mračan dan za svakoga ko teži evropskoj zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici vođenoj vrednostima".
