Stiven Sejbo, visoki saradnik Američkog instituta za savremene studije i profesor na prestižnom Univerzitetu Džordžtaun, smatra da pandemija koronavirusa Kovid-19 dovodi u pitanje političku zaostavštinu nemačke kancelarke Angele Merkel. Sejbo kaže da se to pre svega odnosi na suspendovani Šengenski sporazum i njenu dosadašnju ekonomsku strategiju stroge fiskalne politike za održavanje ekonomskog zdravlja Evrope.
Glas Amerike: Da li je nemačka vlada spremna da preuzme vodeću ulogu u stvaranju i koordinaciji evropskog odgovora na krizu?
Sejbo: Nemačka vlada prisiljena je da preuzme vodeću ulogu, pre svega zbog njenog centralnog geografskog položaja, ali i ekonomske moći. Početna reakcija vlade Angele Merkel bila je u okretanju ka ‘Nemačkoj prvo’, sa ograničenim ustupanjem svoje medicinske opreme evropskim partnerima, kao i zatvaranjem nemačkih granica, a da o tome nisu bile obaveštene susedne zemlje. Bio je to odraz izbegličke krize iz 2015. kada je kancelarka Merkel otvorila nemačke granice, zbog čega je izgubila poverenje svojih birača. U međuvremenu, Nemačka je obnovila koordinaciju vanrednih mera sa Briselom, jer shvata da nijedna država ne može izbeći nastali problem. Bez obzira što Nemačka ima kontradiktornu koalicionu vladu, ona je sastavljena od iskusnih lidera.
Glas Amerike: Neki stručnjaci kažu da bi sprečavanje totalnog evropskog ekonomskog sloma moglo kancelarku Merkel da navede da prihvati koncept povezanijeg kontinenta. Da li je to tačno?
Sejbo: Slažem se. Vratiće se na princip zajedničkog evropskog pristupa, mada nije veliki poklonik toga. Merkel se trenutno suočava sa porastom populizma i nacionalizma kod kuće, ali ulozi su previsoki za Nemačku da punom parom krene putem nacionalizma. Nemačka ekonomija je previše isprepletena sa ostatkom Evrope da bi mogla dugoročno da opstane bez nje.
Glas Amerike: Merkel je takođe godinama govorila da je fiskalna štednja ključna za prosperitet. Medjutim, pandemija će zahtevati ogromna sredstva. Da li je Nemačka spremna da doprinese sopstvenim krupnijim sredstvima?
Sejbo: Nemačka je stekla ogromne budžetske viškove poslednjih nekoliko godina, dakle resursi postoje. Za razliku od finansijske krize 2008. koja je zahvatila celu južnu Evropu, sadašnja kriza pogadja samo nekoliko država i Nemačka je u stanju da prihvati labaviju politiku i na ekonomskom i na političkom planu.
Takođe, nijedan moralni argument ne ide u prilog zanemarivanju posledica pandemije. Nemci znaju da ovo nije vreme za štednju i podržaće napore države i Brisela za sprovodjenje finansijskog stimulansa.
Glas Amerike: Da li Evropa zatvarajući svoje granice odustaje od Šengena?
Sejbo: Ne. Ovo je kratkoročna mera, slično merama koje Amerika uvodi na nivou federalnih država i niže. Čim korona-virus bude obuzdan, i SAD i Evropa moćiće ponovo da otvore svoje granice. Postavlja se, medjutim, krupnije pitanje u vezi sa međunarodnim vazdušnim saobraćajem I medjunarodnim sistemom snabdevanja. Da li Nemačka i Evropa još uvek žele oslonac na nepouzdanog i opasnog snabdevača kao što je Kina, i rizik po opšte zdravlje, koji stiže iz Kine.
Glas Amerike: Da li pitanja Rusije, Ukrajine, Zapadnog Balkana odlaze u drugi plan?
Sejbo: Da. Ova kriza oduzima energiju za rešavanje svih tih pitanja.
Glas Amerike: Da li ima tragova bolje transatlantske saradnje u pogledu pandemije koronavirusa?
Sejbo: Nažalost, vrlo malo. Sjedinjene Države prekinule su letove iz Evrope bez konsultacija ili obaveštavanja zvaničnika u Briselu. Zatim su pokušale delimično da okrive Evropu za izbijanje pandemije. Brisel je preduzeo sopstvene mere zabrane ulaska u Evropu, verovatno ne konsultujući Vašington.
Ova kriza mogla bi presudno da utiče na već oslabljene transatlantske veze. Bezbednosni aranžmani postali su nevažni u odnosu na izazove pandemije. Kao i u evropskom slučaju, nadajmo se da će transatlantski partneri iskoristiti ovu priliku da se zajedno suoče sa ovom sasvim stvarnom opasnošću.
Glas Amerike: Rusija, Ukrajina, Zapadni Balkan, ostaju zapostavljeni?
Sejbo: Da.
