Kada je kineska kompanija Šandong Ruji Tehnolodži grupa objavila u maju 2017. godine da će investirati 410 miliona dolara u tekstilnu industriju u gradu Forest Siti u Arkanzasu, i otvoriti 800 radnih mesta, gradonačelnik Leri Brajant rekao je da je "skakao od sreće".
Tri godine kasnije, među lokalnim stanovnicima se najviše može čuti da su razočarani.
Kej Brokvel, generalna menadžerka lokalne konsultantske firme Fjučr fokus development solušns je glavna koordinatorka projekta. Ona je za Glas Amerike izjavila da je Ruji poslao ekipu iz Kine u Forest Siti da napravi prvobitni projekat, nakon što su objavili nameru da investiraju. Taj tim napusto je grad posle šest meseci, uz napomenu da "idu na neke sastanke" i nikad se nisu vratili.
Brokvel je navela da od 2018. godine nije bilo nikakve izgradnje, niti renoviranja na lokaciji vrednoj 6 miliona dolara. Takođe, nema ni novih radnih mesta u gradu od 14 hiljada stanovnika na ušću reke Misisipi.
"Svi su jako razočarani, nadali su se, jedva su čekali taj zamajac za lokalnu ekonomiju. Mnogo smo se nadali otvaranju 800 novih radnih mesta, a sada se ništa ne dešava", rekla je Brokvel.
Ona je dodala da je sa Ruji kompanijom razgovarala samo jednom u poslednje dve godine, i to kada je praznu fabriku oštetila oluja.
Kada se sastao sa predstavnicima kompanije u novembru 2019, sekretar za trgovinu Arkanzasa Majk Preston rekao je da su mu rekli da će se veličina projekta promeniti.
Dodali su da će ipak nastaviti da se realizuje. Ruji je planirao da pošalje ljude da revidiraju projekat u februaru 2020, ali se plan promenio zbog koronavirusa.
Preston kaže da sada nema rokova za projekat. Ipak i pre pandemije, Ruji je imao finansijskih problema. "Imali su problema sa likvidnošću i nisu imali dostupna sredstva, kao na početku projekta", dodaje Preston.
Sa ambicijom da se transformiše u Luj Viton Moet Henesi Kine, kompanija je kupovala strane brendove od 2010. Učestalost i količina takvih kupovina drastično je rasla od 2016, a kompanija je počela da gomila dugove. Do juna 2019, Ruji je bio u dugu od 4,7 milijardi dolara, što je tri puta više od 2013, prema podacima u članku objavljenom u Vog biznisu. Kreditni rejting kompanije je konstantno padao od 2019. godine.
Glas Amerike je više puta kontaktirao centralu Ruji u Kini, telefonom i elektronskom poštom, ali nije dobio nikakav komentar o planovima za investiciju u Forest Sitiju.
Trgovinski rat
Trgovinski rat Amerike i Kine zvanično je počeo ubrzo nakon objave investicionog plana u Forest Sitiju. Amerika je uvela takse od 10 odsto na tekstilne proizvode uvezene iz Kine, a onda to povećala na 25 odsto. Kina je uvela takse od 25 odsto na tekstilne proizvode iz SAD. Te takse predstavljale bi znajačajan trošak za tekstilnu proizvodnju u Arkanzasu, koja bi trebalo da uveze mašineriju iz Kine i da onda izveze proizvode u Kinu.
Investicija u Forest Siti postala je model kako izgledaju kineske investicije u SAD proteklih godina.
Od početka trgovinskog rata, direktne investicije Kine u Ameriku padale su sa 29, 72 milijarde dolara u 2017, preko 5, 39 milijardi u 2018, na 4, 78 milijardi dolara, prema istraživačkoj Rodijum grupi.
Kao dodatak trenutnog efekta trgovinskog rata, kineska vlada je pojačala kontrolu direktnih stranih investicija prethodnih godina, a sama likvidnost kinekog finansijskog sistema je pod priličnim pritiskom. Istoverememo Komitet stranih investicija u SAD je započeo da ispituje kineske fondove.
Posledice na lokalu
Prema planu koji je objavljen 2017, tekstilna fabrika u Forest Sitiju je trebalo da započne proizvodnju polovinom 2018. godine i da pravi 200 hijada tona pamuka godišnje, zapošljava lokalne radnike po ceni rada 15, 75 dolara na sat, skoro duplo više od minimalca u Arkanzasu u tom momentu. Preston kaže da je odlaganje projekta imalo velikog uticaja na lokalnu zajednicu.
"Mnogo je ljudi koji bi jedva čekali da idu na posao, da su pogoni otvoreni. Ovo sve utiče na ljude koji bi mogli ovde da se zaposle i da rade, utiče na lokalnu ekonomiju i lanac prodaje. Uzgajivači pamuka bi prodavali pamuk fabrici i cela zajednica bi imala koristi od toga da pogoni rade", kaže Preston.
Nejtan Rid je lokalni uzgajivač pamuka, očekivao je da će tekstilna fabrika uticati na cenu pamuka, kada se otvori i počne da radi.
"Ne biste imali troškove prevoza za fabriku, možda čak i da se gaji količina pamuka koja je njima potrebna. Onda mogu da imaju sav pamuk koji im treba u krugu 50 kilometara od fabrike. Moglo bi se očekivati da onda vaš proizvod više vredi", kaže Rid.
Rid se takođe nadao da će investicija iz Kine pomoći da se smanji siromaštvo u regionu. Međutim, uvođenjem taksi, Kina je izazvala pad potražnje američkog pamuka, čime je cena pala za 40 odsto. Gajenje pamuka je drugačije od ostalih kultura, jer ima dug ciklus i visok stepen specijalizovanja vrsta. Uzgajivači pamuka koji nisu moglu da se okrenu drugim kulturama, mogu samo da grizu nokte dok gube novac, kaže Rid.
Preston je i dalje optimista da će Ruji nekako ispuniti svoje obaveze. Kaže da sirovine, prodajni lanac i potražnja, koji su na prvom mestu privukli kompanije u Arkanzas, i dalje postoje.
