Sporenja u Americi na temu globalizacije traju već dve decenije, a počela su za vreme administracije predsednika Bila Klintona, koji je prijem komunističke Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju u decembru 2001. najavljivao kao najbolji, postepeni put do njene transformacije u slobodnije i prosperitetnije društvo, kaže Klajd Prestovic, osnivač i direktor Instituta za ekonomsku strategiju u Vašingtonu.
“Optimistična prognoza predsednika Klintona polazila je od uverenja da će Kina pristupajući Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), telu koje postavlja pravila globalne trgovine, naučiti da poštuje i primenjuje pravila demokratskog Zapada,” ističe Prestovic.
Američka i poslovne zajednica ostalog Zapada podržale su ideju, najviše zbog kako je izgledalo, značajnog otvaranja nesporno najvećeg tržišta na svetu, za plasman neograničenog obima zapadnih proizvoda.
Malo ko je imao u vidu, kaže Prestovic, da je za kinesku stranu pristupanje svetskom tržištu, pre svega označilo početni korak ka preobražaju te mnogoljudne zemlje u globalnu trgovinsku silu, koja na kraju ne mora da ispoštuje sve potrebne uzuse.
Nedostaci zapadnog pristupa i tačnost kineskih procena, primećene su u relativno kratkom roku.
Nepunih pet godina kasnije, sam Prestovic je u svom tadašnjem bestseleru - “Tri milijarde novih kapitalista”- upozorio na “sve brže prebacivanje bogatstva i moći Zapada u Aziju”.
"U roku od samo četiri godine nakon ulaska Kine u zapadnu trgovinsku orbitu nastalo je neodrživo preklapanje rastućeg trgovinskog deficita Amerike sa Kinom, sve većih rezervi dolara u rukama Kine i Japana, sve ugroženijeg položaja Amerike kao svetskog centra tehnoloških inovacija, kao i sve bržeg razvoja interneta, koji pomaže da veliki broj ranije lokalnizovanih radnih mesta i poslova mogu da se presele na bilo koje drugo mesto u svetu,” upozoravao je još tada Prestovic.
Isticao je takođe da “ekspanzivno ekonomsko snaženje obično prati i jačanje sveukupne geopolitičke moći zemlje u usponu.”
Prema Prestovicu, znatno ojačana Kine se “ubrzo okrenula direkno protiv istih američkih korporacija koje su doprinele tehnloškom i finansijskom napretku Kine.”
Peking je možda poštovao okvirna pravila međunarodne trgovine, ali je nametao svoje propise stranim kompanijama koje su želele da otvaraju fabrike sa jeftinijom radnom snagom unutar Kine.
Kina je takođe sve više počela da stvara sopstvene konkurente stranim firmama koje su tu otvarale prodavnice. Državne kompanije u velikim industrijama (pored ostalih nafta i gas, lekovi i finansije) tražile su od vlasti da favorizuje domaće kompanije i otežavaju život strancima.
Prestovic navodio kao eklatantan primer toga Dženeral Elektrik (GE), jednu od najstarijih i najmoćnijih kompanija u Americi.
“Nijedna druga američka kompanija ne može da se pohvali baštinom inovacije kao GE. Od prve sijalice Tomasa Edisona do nuklearnih reaktora I najnovijeg mlaznog motora prepunog senzora povezanih sa internetom i 3D štampanim delovima,” piše na veb stranici Dženeral Elektrika.
Međutim, bez ozbira na tradiciju dugu 150 godina, Džef Imelt, doskorašnji izvršni direktor GE-a, zapao je u nevolje kod kineskih vlasti gotovo na samom startu poslovanja u Kini. Usudio se da na medjunarodnom finansijskom skupu u Rimu 2010. pomene ometanje rada GE pogona od strane lokalnih vlasti u Kini. Istom prilikom je izrazio sumnju da Peking, ‘uopšte želi uspeh bilo kojoj zapadnoj kompaniji.’
Njegove opaske objavljene su u stranim finansijskin medijima. GE je ubrzo izdao naknadno objašnjenje da su Imeltove reči "izvučene iz konteksta"
Dženeral Elektrik, nije jedina kompanija koja zazire od ljutnje Pekinga.
Blumberg i Volstrit džurnal su prenosili podatke iz godišnjih izveštaja predstavnika Američke trgovinske komore u Pekingu i Šangaju da se stalno povećava broj američkih biznismena koji se redovno žale na pogoršanje regulatornog okruženja. Jedan od viših menadžera konglmerata Hanivel, koji posluje u oblasti vazduhoplovstva, građevinske tehnologije, kao i rešenja za bezbednost i produktivnost, još je 2015. godine govorio da su mu dosadili zahtevi Pekinga za transfer tehnologije njegove kompanije. Predstavnici Majkrosofta govorili su isto. Privatno su se povećavale i pritužbe na kompanije poput Huaveija, koje kradu intelektualnu svojinu.
“Međutim, nijedna kompanija do sada, nije podnela bilo kakvu žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji, bez obzira na poznate interne prigovore američkih firmi koje trguju sa Kinom ili imaju fabrike u Kini,” objašnjava Prestovic.
“Bilo je neozbiljno verovati da će komunistička Kina zbog ulaska u STO početi da poštuje pravila međunarodne trgovine. Kina se nijednog trenutka nije toga pridržavala.Takozvana ideja ‘Amerika/Kina’, koja je promovisana pre nekoliko godina potpuno je besmislen pojam.mMislim da je nemoguć opstanak nekakvog složenog ili čvrsto povezanog ekonomskog odnosa sa državom čije su vrednosti i ciljevi toliko suprotni od onih u slobodnom svetu.
Takođe, ne postoji ni način da neko prisili Kinu da poštuje ono što se na našoj strani podrazumeva da su važeća pravila, nastavlja Prestovic.
"Kada govorimo o industriji ili korporacijama, podrazumevamo da se to odnosi na subjekte u privatnom vlasništvu. Tako nešto ne postoji u Kini. Zna se da čak, uprave nominalno privatnih firmi kao džinovska kompanija Alibaba, nisu ništa drugo nego splet partijskih šefova, pod znatnim uticajem države.”
Prestovic vidljivu uzdržanost kritike na račun Kine i njenog komunističkog režima, od strane zapadne političke i akademske elite, pripisuje opštoj “privrženosti ideji globalizacije.”
“Teško je pridobiti zapadne naučnike i intelektualce i političke lidere za korekciju u odnosima sa Kinom. Oni čvrsto veruju da slobodna trgovina donosi demokratiju, liberalizaciju i mir,” kaže Prestovic.
On pritom ne osporava značaj trgovine sa Kinom, već preporučuje bilateralne sporazume umesto poslovanja na osnovu članstva u multilateralnoj organizaciji zasnovanoj na pretpostavci da se svaka članica koja dobrovoljna stupa u nju, dobrovoljno i pridržava njenih postulata.
U međuvremenu, Kina pokazuje da se ne pridržava i nekih drugih međunarodnih principa. Svoju ujgursku manjinu drži u logorima, prekršila je sporazum sa Velikom Britanijom o opstanku kapitalizma u Hong Kongu još gotovo tri dodatne decenije.
Povela je i oružane sukobe na severu Indije, svojatajući Ladak, preti Tajvanu i flagrantno nastavlja da krši pravila međunarodne plovidbe u svom regionu.
