Evropska unija i Kina postigle su sporazum u oblasti investiranja koji bi evrpskim kompanijama trebalo da omogući značajniji pristup kineskom trižištu i poboljšanju trenda koji Evropa označava neuravnoteženim ekonomskim vezama.
Dve strane su o sporazumu pregovarale gotovo sedam godina i procenjeno je da će biti potrebna još godina kako bi stupio na snagu. Dogovor predstavlja pokušaj redefinisanja odnosa sa Kinom – koju Evropska unija posmatra kroz ambivalentnu prizmu - partnera, ali i rivala.
Na osnovu postignutog dogovora evropske kompanije trebalo bi da dobiju dozvolu da budu uključene u industriju proizvodnje električnih automobile, uslugama telekomunikacija, kao i pojedinim oblastima vazdušnog i pomorskog saobraćaja.
Zajednička ulaganja biće primenjena u autmobilskom sektoru, finansijskim servisima, uslugama nekretnina i zaštite životne sredine – konkretnije kanalizacionih mreža.
Računa se da bi kompanije koje bi od takvih relacija mogle imati koristi “Dajmler”, “BMW”, “Pežo”, “Alijanc”, i “Simens” – koje u većem obimu posluju u Kini.
Saglasno dogovoru – Kina bi trebalo da usvoji zakone koji će onemogućiti prisilno preuzimanje tehnologije stranih kompanija, kao i da se obaveže da će biti transparentnija u pogledu subvencija.Takođe, od nje se očekuje i da onemogući državnim preduzećima dikriminisanje stranih investitora.
Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je u Parizu da su odnosi između EU i Kine ojačali poslednjih godina i da će se to i dalje nastaviti.
Makron je predložio da narednih meseci, sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel poseti Kinu, u nameri rsazmatranja drugih oblasti saradnje.
Postignuti sporazum sa Kinom Evropskoj uniji donosi ravnpravni položaj u odnosu na Sjedinjene Države – koje su sa tom zemljom ostvrarile prvu fazu trgovinskog sporazuma što će, kako pocenjuje agencija Rojters, nesumljivo biti ključno pitanje budućih transatlantskih pregovora.
“Bajden-Haris administracija željno iščekuje konsultacije sa Evropskom unijom o zajedničkom pristupu kineskim nejednakim ekonomskim praksama i drugim važnim izazovima”, rekao je neimenovani zvaničnik tranzicionog tima izabranog predsednika Džozefa Bajdena.
Dogovor podrazumeva posvećenost pitanju klimatskih promena, radničkim pravima – uključujući i prisilni rad, što je prvi put da Kina učestvuje u takvom procesu.
Obaveze su recipročne, iako je tržište Evropske unije već mnogo otvoreenije u odnosu na kinesko. Brisel je ukazao da je spreman na dodatno otvaranje u sektoru energetike – uz napomenu da se ponuda kineskoj strani bazira na očuvanju već postojeće otvorenosti.