Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je u petak da Sjedinjene Države i NATO nisu odgovorili na glavne ruske bezbednosne zahteve, u sporu oko Ukrajine, ali da je Moskva spremna da nastavi razgovore.
Putin je prvi put reagovao na pisane odgovore SAD i NATO-a na ruske zahteve u telefonskom razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom nakon višenedeljne ćutnje u javnosti o krizi, u okviru koje je Rusija rasporedila veliki boj vojnika blizu Ukrajine.
Iz Kremlja je saopšteno da je Putin rekao Makronu da će razmotriti pisane odgovore Vašingtona i zapadne vojne alijanse ove nedelje, pre nego što odluči o daljim potezima.
"Usmerena je pažnja na činjenicu da SAD i NATO nisu uzeli u obzir ključne primedbe Rusije", navedeno je iz Kremlja uz podsećanje da one obuhvataju zaustavljanje daljeg širenja NATO-a i raspoređivanja ofanzivnog naoružanja blizu granica Rusije, te povratak alijanse na "vojne kapacitete i infrastrukturu" kakvi su bili pre pristupanja istočnoevropskih članica.
"Ignorisano je ključno pitanje - kako SAD i njihovi saveznici planiraju da poštuju princip bezbednosnog integriteta, a to je da ni jedna zemlja ne bi trebalo da jača svoju bezbednost na uštrb bezbednosti druge države", ističe se u saopštenju Kremlja.
U Parizu je saopšteno da je Makron preneo Putinu da mora da poštuje suverenitet svojih suseda. Ruski lider je francuskom predsedniku rekao da želi da nastavi dijalog sa Zapadom i da ne želi eskalaciju situacije blizu Ukrajine, naveo je zvaničnik Makronovog kabineta.
Takođe je dodao da su se dvojica lidera saglasili da bi njihove zemlje trebalo da nastave diplomatske razgovore u okviru normandijskog formata.
"Predsednik Putin je rekao da želi da nastavi dijalog i da je važno raditi na primeni sporazuma iz Minska", rekao je francuski zvaničnik.
U Kijevu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da u ovom trenutku nema dalje eskalacije tenzija sa Rusijom, ali nije isključio mogućnost da se to dogodi u budućnosti.
"Ne mislim da je situacija sada napetija nego ranije. U inostranstvu postoji osećaj da je ovde rat. To nije slučaj. Ne kažem da eskalacija nije moguća, ali nam nije potrebna ova panika", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare i dodao da je tu poruku uputio i američkom predsedniku Džo Bajdenu tokom telefonskog razgovora u četvrtak, te da Rusija pokušava da zastraši Ukrajinu.
Međutim, Rusija je blizu granice sa Ukrajinom dopremila i zalihe krvi uz druge medicinske zalihe što bi joj omogućilo da ukaže pomoć povređenima, a to je još jedan ključni indikator ruske vojne pripravnosti, prenela je agencija Rojters pozivajući se na troje neimenovanih američkih zvaničnika.
"To ne garantuje da će biti još jednog napada, ali ne bi ste izveli napad ako to nemate pri ruci", ocenio je penzionisani američki general Ben Hodžis.
Amerika i njeni saveznici više puta su upozorili Putina da će Rusiji biti uvedene oštre ekonomske sankcije ako napadne Ukrajinu.
Nove kaznene mere bile bi uvedene uz postojeće sankcije zbog ruske aneksije Krima i podrške koju je Moskva pružila separatistima u istočnoj Ukrajini 2014. godine, mada su zapadne zemlje podeljene u pogledu odgovora na ruske poteze s obzirom na to da Evropa zavisi od ruskog gasa, prenosi agencija Rojters.
Predsednik Bajden i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saglasili su se u telefonskom razgovoru da sarađuju u garantovanju energetske bezbednosti Evrope, ali nisu izneli više detalja.
NATO je saopštio da pomno prati situaciju dok Rusija, koja je već razmestila desetine hiljada vojnika blizu granice Ukrajine, raspoređuje trupe i vojnu opremu i u Belorusiji u okviru vežbi sa tom državom.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je alijansa spremna da poveća broj trupa u istočnoj Evropi, u slučaju ruske agresivne akcije protiv Ukrajine, i da bi Rusija mogla da napadne na više načina - uključujući sajber napad, pokušaj puča ili sabotažu.
"NATO je spreman da učestvuje u političkom dijalogu. Međutim, takođe smo spremni da odgovorimo ako se Rusija odluči za oružani sukob", rekao je Stoltenberg u Briselu.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov prethodno je u petak uputio pomirljivu poruku, dok je istovremeno poručio da odgovori Zapada nisu zadovoljili glavne zahteve Rusije.
"Ako bude zavisilo od Rusije, rata neće biti. Ne želimo ratove. Međutim, takođe nećemo dozvoliti da se gaze i ignorišu naši interesi", rekao je Lavrov u intervjuu ruskim radio stanicama i dodao da očekuje da će se narednih par nedelja sastati sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.
Neimenovani visoki zvaničnik Bajdenove administracije pozdravio je Lavrovu izjavu da Rusija ne želi rat, ali je poručio da "to mora da bude propraćeno akcijom".
"Rusija bi trebalo da povuče neke od vojnika koji su raspoređeni na ukrajinskoj granici i da preduzme druge korake na deeskalaciji", rekao je američki zvaničnik.
Tokom prethodnog razgovora Lavrova i Blinkena u Ženevi nije bilo napretka u rešavanju spora oko Ukrajine.
