Sjedinjene Države saopštile su da pozdravljaju podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine - koju je iskazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Taj stav Vučić je saopštio posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i višednevne upadljive tišine, o stavu Srbije povodom ratnog pohoda koji je na svog suseda Ukrajinu, u utorak pokrenula Rusija.
“Očigledno kršenje međunarodnog prava i varvarski napad Rusije na demokratsku Ukrajinu moraju odmah prestati”, poruka je Sjedinjenih Država u odgovoru Stejt departmenta Glasu Amerike.
U istom danu – Sjedinjene Države najavile su da će se pridružiti sankcijama Evropske unije protiv ruskog predsednika Vladimira Putina i šefa diplomatije Sergeja Lavrova.
Prethodnih dana, od starta ruske invazije na Ukrajinu, zapadni saveznici objavljivali su kojim će merama nastojati da sankcionišu Rusiju – koju znatan deo međunarodne javnosti smatra odgovornom za najveću vojnu ofanzivnu akciju još od vremena Drugog svetskog rata.
Predsednik Srbije, međutim, sankcije je pominjao tek u kontekstu da ih Srbija Rusiji neće uvoditi.
"Kako mislite da tako jednostavno preko noći uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, koja jedina nama nije uvela sankcije devedesetih, koja nije uvela sankcije Republici Srpskoj”, odgovorio je na novinarsko pitanje Vučić, dodajući da Rusija brani interese Srbije pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija.
"Ja sam kriv, ako tražite krivca, ja nisam mislio da treba uvesti sankcije, neki su mislili, ali ja nisam", napomenuo je predsednik.
Stejt department, uprkos postavljenjom pitanju, za Glas Amerike nije komentarisao odluku državnog vrha Srbije da Rusiji ne budu uvedene sankcije. Evropska unija, pak, do zaključenja teksta nije dostavila odgovore na naša pitanja.
Svega nekoliko dana ranije, u utorak, Evropska unija je na upit Glasa Amerike odgovorila da očekuje da se Srbija sa njom uskladi u pogledu sankcija protiv Rusije - a Sjedinjene Države da veruju da će Srbija stati rame uz rame sa EU u vezi sa Ukrajinom.
“Ovakva kriza ne odgovara predsedniku Vučiću koji pokušava da sprovode ono što naziva razvnotežom između Istoka i Zapada. Što je zapravo lažna ravnoteža i zadržavanje proruskog i prokineskog pristupa”, ocenjuje u razgovoru za Glas Amerike Edvard Džozef – predavač na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins.
Džozef smatra da zaključci koje je Vučić izneo posle sednice srpskog Saveta za nacionalnu bezbednost predstavljaju pokušaj da se sa takvom politikom nastavi.
“Radi se o veoma tankim i malim ustupcima u poređenju sa stvarnim principima međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta. Poručio je da je narušavanje ukrajinskog teritorijalnog integriteta pogrešno - ali je propustio da pošalje snažnu osuđujuću poruku. I naravno, očekivano, izbegao je da uvede sankcije”, ukazuje Džozef, čime je - kako primećuje - Srbija ostala neusklađena sa Evropskom unijom.
Glas Amerike: Deluje li da je Srbija, na neki način, podržala Rusiju? I ako je tako – mogu li se očekivati nekakve posledice?
Džozef: Na konferenciji za medije koja je usledila posle njegovog obraćanja predsednik Vučić je na direktno pitanje izbegao da osudi ruski napad na Ukrajinu. Ne morate biti stručnjak ili imati pristup američkim ili evropskim obaveštajnim podacima da biste tačno znali šta se dešava u Ukrajini. Radi se o invaziji koju Ukrajina nije isprovocirala. Izbegao je da je osudi i da se Srbija usaglasi sa sankcijama EU i Sjedinjenih Država.
Glas Amerike: Odlučeno je da se Srbija ne uskladi sa sankcijama EU i SAD, kakve bi to posledice moglo da izazove, imajući u vidu da je Srbija na putu pridruživanja?
Džozef: To tek treba da vidimo. Do sada ih nije bilo - uprkos činjenici da se Srbija nije pridružila sankcioinisanju Rusije ili Kine. I ne samo to – već ima reči hvale za oba režima - u Moskvi i Pekingu. Njihov odnos je veoma jasan i nije snosila posledice. I ne bi trebalo samo da se usredsredimo na zvaničnu proklamaciju Srbije – već se treba osvrnuti i na izveštavanje provladinih medija. Ono što se govori građanima Srbije je apsolutno sramotno i pogrešno izveštavanje - uključujući i naslov u tabloidu "Informer" u utorak da je Ukrajina napala Rusiju. Sve su to očigledne laži i propaganda u ime Rusije.
Glas Amerike: Da li je odluka koju su donele vlasti Srbije mogući signal da Srbija silazi sa trase pristupanja Evropskoj uniji i više se, ili u potpunosti okreće Rusiji?
Džozef: Ne, ne. Ovde se radi o nastavku šarade – kako sam to ranije više puta opisivao. Reč je o šaradi sprovođenja potrebnih reformi za pridruživanje EU i navodnog balansa između Istoka i Zapada. Videli smo komentare evropske poslanice Viole fon Kramon da Srbiju neusaglašavanje sa EU vodi u samoizolaciju, što je predsednik Vučić tokom obraćanja odbacio, rekavši da Srbija ne sedi na dve stolice. Prema mom mišljenju, poenta je da Vučić sedi na jednoj stolici – a pretvara se da sedi na dve. I svoju politiku pokušava da primeni na svim poljima. Koja se sastoji od urušavanja demokratije u Srbiji, uvođenja autokratije pod zaštitom Mađarske, koja je članica Evropske unije – vodeće neliberalne sile u EU.
Glas Amerike: Kakav bi uticaj odluka koju je donela Srbija mogla imati na područje Zapadnog Balkana i tamošnju situaciji?
Džozef: Doprinosi razotkrivanju šarade koju sam pominjao. Imamo države poput Severne Makedonije, sa većinskim pravoslavnim življem, koja se nije ustručavala da osudi Rusiju za agresiju koju je sprovela bez ikakvog povoda. Kao i u ostataku regiona, iako nije iznenadio stav Milorada Dodika koji je na sličnoj liniji sa Srbijom. Dakle, reč je o nastavku podela u regionu između država koje su usaglašene sa zapadnim poretkom i onih koje to nisu. To se još jednom potvrdilo. Posle najnovijih poteza Vladimira Putina prostor za manevrisanje je dodatno sužen. Pravo je pitanje šta će povodom toga preduzeti Sjedinjene Države i Evropska unija.
Glas Amerike: Šta mislite da bi trebalo da preduzmu?
Džozef: Da prekinu podršku neliberalnom režimu i uvažavaju izgovore za spoljnopolitičke odluke vlasti Srbije. Na primer tokom nedavnog pretresa pred Odborom za spoljne poslove američkog Senata zvaničnik Stejt departmena pohvalno je govorio o Srbiji samo zato što nije priznala aneksiju Krima. A to nije stvar od velikog značaja, jer je ionako svega nekoliko država to učinilo. Srbija se opredelila da ne prizna zbog svojih ličnih interesa. I to nema nikakve veze sa usaglašavanjem sa Evropskom unijom. Dakle, prva stvar je da se prestane sa zatvaranjem očiju pred onime što danas predstavlja Srbija: državu u kojoj je tokom vladavine Aleksandra Vučića urušena demokratija, ograničen prostor za nesmetani rad medija i opoziciono delovanje. Politička moć zasnovana je na sistematskoj korupciji, o čemu govore brojni tamošnji akademski građani, a ne samo ja. Dakle, to je ono što se mora promeniti - bez obzira na predstojeće izbore.
