U danima kada je postalo jasno da će ruski predsednik Vladimir Putin narediti početak velike invazije na Ukrajinu, mnogi republikanski političari u Sjedinjenim Državama iskoristili su priliku da nagoveste da Putin ne bi preduzeo takav korak da je Donald Tramp i dalje američki predsednik.
To je argument sa kojim se neki stručnjaci za Rusiju slažu - samo ne iz razloga koje iznose republikanski kritičari predsednika Džoa Bajdena, koji je demokrata.
Dominantni narativ među mnogima u Republikanskoj stranci u sredu je jasno definisaso senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem, koji je izjavio za Foks njuz: "Da je Donald Tramp predsednik, ništa od ovih gluposti se ne bi dogodilo, jer morate da budete jaki. Kada ste slabi, sve se raspada. Bajden je slab, a Tramp je bio jak."
Međutim, Majkl O’Henlon, direktor za istraživanja u Institutu Brukings i autor knjige: "Mimo NATO-a: Nova bezbednosna arhitektura istočne Evrope", ne slaže se sa sa idejom da se Putin nekako plašio Trampa.
“Jedini razlog što Putin možda ne bi želeo da uradi ovo, u slučaju da je Tramp i dalje predsednik, ne bi bio strah od Trampa", izjavio je O'Henlon za Glas Amerike. "Razlog bi bile njegove simpatije prema Trampu i želja da ne uradi ovo dok je na položaju lider sličan njemu po sklonosti ka autoritarnoj upravi."
Dok ističe da Putin snosi "stoprocentnu moralnu odgovornost" za konflikt u Ukrajini, O’Henlon kaže da su koreni Putinovih bezbednosnih strahova zbog Ukrajine i širenja NATO-a ka istoku vrlo duboki. Oni se protežu kroz administracije brojnih američkih predsednika, tokom kojih je NATO savez značajano rastao i primio u članstvo više država bivšeg Sovjetskog Saveza.
Pokušaji da se Putinova motivacija za akciju u Ukrajinin svede na promenu američke administracije su, u najboljem slučaju, preterano pojednostavljivanje stvari.
Amerika se vratila
“Tvorci ameirčke politike su odavno imali brojne indicije da je Ukrajina crvena linija za Moskvu", kaže Džošua Šifrinson, saradnik Vudro Vilson Centra u Vašingtonu i profesor međunarodnih odnosa na Bostonskom univerzitetu.
Određeni događaji koji su pojačali rusku zabrinutost odigrali su se dok je Tramp bio predsednik, a ne Bajden.
2019. godine, Ukrajina je usvojila amandman na svoj Ustav kojim kao strateški cilj definiše ulazak u NATO. Kada je aktuelni predsednik Volodimir Zelenski stupio na dužnost te godine, izneo je plan kako da se ubrza nastojanje Ukrajine da se pridruži zapadnom savezu.
Šifrinson kaže da je podjednako moguće tvrditi da je Putin osetio da je neophodno da reaguje - ne zbog Bajdenove slabosti, već zbog njegove snažne podrške američkim saveznicima u NATO - organizaciji prema kojoj je Tramp izražavao rezerve, i nagoveštaja datih u ranih danima Bajdenove administracije da je otvoren prema želji Ukrajine da se priključi savezu.
“Proglašenje da se "Amerika vratila" i signal da je NATO članstvo za Ukrajinu na stolu, ili bi moglo da se jednog dana nađu na stolu, je možda Putina navelo na pomisao da treba da reaguje što pre", smatra Šifrinson. Međutim, kako dodaje, "želim da budem vrlo jasan - to ne znači da je Bajden izazvao ruske aktivnosti. Ova invazija je u potpunosti izbor Rusije, i ona je nemoralna i ilegalna."
Avganistan kao pokretač
Još jedan narativ koji dolazi od mnogih republikanaca je povlačenje direktne linije između američkog povlačenja vojnika iz Avganistana prošle godine, i Putinove odluke da izvrši invaziju na Ukrajinu ove nedelje.
Na konferenciji za novinare u svojoj rodnoj državi Kentaki, lider senatske manjine Mič Mekonel je rekao: "Mislim da je nesmotreno povlačenje iz Avganistana u avgustu bilo signal Putinu, a možda i kineskom predsedniku Šiju - da je Amerika u povlačenju, da se na nju ne može osloniti, i to je bio poziv autokratama sveta da je ovo možda dobar trenutak da načine svoje poteze."
"Definitivno ne mislim da ovo ima bilo kakve veze sa Avganistanom", izjavio je Džefri Edmonds, istraživač CNA, tink-tenka iz severne Virdžinije koji se bavi pitanjima nacionalne bezbednosti.
"Velika većina događaja koji su pokrenuli Putinovu odluku se, po meni, odigrala tokom poslednje dve godine."
Među njima su izostanak napretka u razgovorima koji su se odnosili na rusku okupaciju Krima, ruska podrška separatističkim regijama u istočnoj Ukrajini, i bezbednosna pomoć SAD i NATO Ukrajini.
"Stvari te prirode su iznenada kulminirale do tačke kada je Putin odlučio da iznese sve druge žalbe koje je imao decenijama, i u nekom trenutku tokom prošle godine odlučio da povuče veliki potez", ocenio je Edmonds za Glas Amerike.
Tramp se uključuje u diskusiju
Osim mišljenja političara i stručnjaka, sam Donald Tramp nije propustio priliku da se saglasi da se invazija na Ukrajinu ne bi dogodila da je on predsednik, i to poveže sa svojom lažnom tvrdnjom da su izbori 2020. bili pokradeni.
U sredu uveče, nakon što je Putinovu odluku da uđe u Ukrajinu opisao kao "genijalnu", u obraćanju sa svog imanja na Floridi Mar-a-Lago, Tramp se pojavio na Foks njuzu dok je ruski napad bio u toku.
Voditeljka Lora Ingram je pitala Trampa da li je percepcija "slabosti" u Vašingtonu uzrok napada.
"Mislim da ste potpuno u pravu", odgovorio je Tramp. Govoreći o Putinu je dodao: "On bi bio zadovoljan mirom, ali sada vidi slabost, nekompetentnost i glupost ove administracije. Kao Amerikanac, ljut sam zbog toga i to me rastužuje. A sve se to dogodilo zbog nameštenih izbora. To nikada nije smelo da se dogodi."
